Nista ti nemam dati. Dobrodusna.Ni srce,jer je satrto..samo rijec dobru i blagu...to mogu da dam,i da jos uvijek zapjevam.Dusu stiscem ko kamen...dobroti me zivot nauci i krv mi u tjelu namuci.A da te rukom zagrlim...il da te mazno pogladim,cuces mi tvrdocu na dlanu..tvrdocom se nemiluje...Lepota..Nista ti nemam dati.. samo pjesmu i sa njom ce me ispracati,nista ti nemam dati, do umornog ovog tela. Zbog mnogih stvari mi svi cemo uvek ostati zacudjeni,svi smo imali svoje detinjstvo,svoje price i snove..sanjali bezbrizno..Moj sin..nije sanjao bezbrizno,i zato cu se uvijek cuditi...i sve mi se cini da nemogu nikome suditi,a nikome ni ..oprostiti, sto moj sin..nije sanjao...bezbrizno...nisu mu dali…prekinuli su mu snove.A ucili smo ga, ucili,i beskrajno voleli, i on je izucio,Zivot-Nezivot,Bice-Nebice,Niko-Nesto,a meni sve…i uvek cu ziveti sa malim stvarima i vracati se malim stvarima, jer sam tek sada shvatila koliko su one vazne i bitne, u secanjima i vremenu koje se nikada ne moze vratiti.Nista ti nemogu dati..samo ples na tvrdom asfaltu,setnjama po travi,koja se zanela slusajuci pesmu cvrcaka,lajanju mahalskih pasa i besciljnom kreketanju zaba.Vratimo se malim stvarima.tamo gde je svaki pocetak i svaki kraj.Tamo gde se dozivljeno vise nikad ne ponavlja,tamo gdje su prvi izvori nasih pesama i nasih radovanja,ali sve tiho bez velikih reci..posle svog izobilja, ja samo trazim...Tisinu...Pesmu..Osmeh i uvjek sam zadovoljna sa malim stvarima.Bili bismo svi srecniji, ako bi se setili svojih pocetaka i vratili se malim stvarima..ne zelim biti …ono sto nisam...Sanjate bezbrizno..veselite se..raduj te se i zapevajte i kad vam se ne peva....
Utorak je bio i 04.11.1997....o prokleti...danasnji dan je bio dug ali ispunjen nekom neiscrpnom mirnocom…Kada bih se bar mogla icemu nadati…da mi je položiti ruku u tvoju i krenuti...tiho, laganim korakom u mrak...
...bez misli, tragova, riječi..Poželjeh i nemoguće... neka samo na tren s neba nas zaspu bijeli kristali i zadrže nam se u kosi.
.I opet noc..
.mrak probija sve barijere, tope sva secanja a ja opet nesto nemam vere, svaki sekund, svaka uspomena, sitnica dolazi do mene, i evo ponovo suza krece,a znam da ona nista dobro doneti nece.. niti ce vratiti izgubljene godine. Secanja lutaju od teme do teme, budi se i radja to davno zasejano seme, s godine u godinu sve mi postaje teze i teze. A onda dodje noc kao ova, vrati me u proslo doba, u hodnike kojima vise niko i ne hoda i shvatim da ti trenuci ipak vrede. Trenuci radosti i srece…
I opet noc...teska
Utorak je bio i 04.11.1997....o prokleti...danasnji dan je bio dug ali ispunjen nekom neiscrpnom mirnocom…Kada bih se bar mogla icemu nadati…da mi je položiti ruku u tvoju i krenuti...tiho, laganim korakom u mrak...
...bez misli, tragova, riječi..Poželjeh i nemoguće... neka samo na tren s neba nas zaspu bijeli kristali i zadrže nam se u kosi.
.I opet noc..
.mrak probija sve barijere, tope sva secanja a ja opet nesto nemam vere, svaki sekund, svaka uspomena, sitnica dolazi do mene, i evo ponovo suza krece,a znam da ona nista dobro doneti nece.. niti ce vratiti izgubljene godine. Secanja lutaju od teme do teme, budi se i radja to davno zasejano seme, s godine u godinu sve mi postaje teze i teze. A onda dodje noc kao ova, vrati me u proslo doba, u hodnike kojima vise niko i ne hoda i shvatim da ti trenuci ipak vrede. Trenuci radosti i srece…
I opet noc...teska
