Ovo je cisto pitanje iz ekonomskih nauka i tako cu ga i objasniti,bez emocija i bez laganja.Svaki dan gledam koliko smo duboko zaglibili i kako narod tesko zivi,a sve dolazi iz neznanja ljudi koji rukovode ekonomijom na drzavnom nivou.Zakon o minimalnoj ceni rada,kao i svako drugo mesanje Vlade u zakone
slobodnog delovanja trzista,jeste steta koja se ogleda u dve stavke
:1)donosi povecanje nezaposlenosti i
2)odnosi novac iz budzeta,jer slede davanje za nezaposlene
Obe stavke ,kada se rasclane kazuju da
takav Zakon treba pod hitno ukinuti i on samo naizgled izgleda filantropski i kao da donosi neko dobro.Gledajuci malo dalje i sire,Zakon donosi veliku stetu.
Kolika ce biti necija plata,odredice se iz proizvodnje tog proizvoda koji proizvodi taj radnik,a ne nekom uredbom Vlade(u ovom slucaju:ministarstvom finansija).Kada se odredi minimalna cena rada,tada poslodavac mora da je ispostuje,a ako je ne bi ispostovao ,onda bi to znacilo da krsi Zakon i radi nesto nelegalno,za sta sledi kazna..On(poslodavac), ako mora izdvojiti vise novca za podizanje minimalca,tada-da mu ne bi trpela proizvodnja,mora da: ili otpusti nekog radnika ili da smanji proizvodnju.Ako ni te mere ne bi donele rezultat,tada mora da ugasi proizvodnju,tj. da ugasi postojanje svoje firme.On moze podici prodajnu cenu svog artikla(jer mu je povecana cena kostanja proizvodnje),ali to ce kupac osetiti na svom dzepu i taj isti kupac tada mora da uradi sledece:ili da plati robu po novoj ceni ili da kupi artikal drugog proizvodjaca,slican onom kojeg je trazio i do sada koristio(trazice adekvatnu zamenu).Ako kupac plati vecu cenu,onda mu za toliko opada kupovna moc i on ce kupovati manje robe iz drugih ind.grana.Znaci,ako taj radnik i dobije povecanje plate,u nekoj drugoj proizvodjackoj grani neki tamo radnik ce dobiti manje.Gledajuci celu ekonomiju tog drustva,drustvo nije dobilo nista.Ukoliko poslodavac otpusti radnika(mora da sacuva proizvodnju)taj ce radnik ostati na ulici bez ikakve zarade.Tada drzava mu iz budzeta daje nesto novca kako bi lakse premostio period do novog zaposlenja.Kada on krene da trazi posao u drugim oblastima,tada dolazi na trzistu do povecane traznje za poslom i cena rada opada,a povecana traznja nudi resenje u radu na crnom,od kojeg radnici ni drzava nemaju nikakvu korist.Postoji jedan i socijalni problem koji nastaje,a to dolazi iz razlike u primanju Dodatka za nezaposlene(kod nas se najvise koristi Socijalna pomoc) i minimalca.Drzava na taj nacin favorizuje onog ko ostaje kuci da lezi i ne stvara nikakvu dobit,ni za sebe,ni za drzavu.Dalje...dakle,zakljucak je da plate treba ostaviti da se resavaju iz proizvodnje.Postoji jednostavna i proverena metoda kako se daju povecanja plate.Plata ne moze doci iz nicega i ona mora da se zaradi.
Podizanjem proizvodnje podizu se i plate.To je jedini ispravan nacin,to je jedini ekonomski aksiom,a ne nekakvi zakonima odredjeni minimalci i premije.To su notorne gluposti i nista vise.To se moze dakle uraditi na vise nacina
odizanjem akumulacije kapitalnih sredstava za proizvodnju(kupovina bolje i savremenije opreme,nova tehnoloska poboljsanja,novi izumi u proizvodnji,efikasnije i brze donosenje odluka od strane poslodavca,bolja obucenost i obrazovanost radnika,veca marljivost i posvecenost svih u proizvodnji=vise bojje i kvalitenije ponudjene robe na trzistu sa konkurentnim cenama.Tu su svi onda na dobitku.
Potrosaci dobijaju veci izbor i vise kupuju kvalitetnu,a jeftiniju robu;poslodavac tako povecava svoj profit i ima odakle povecati platu zaposlenom.Nema bolje motivacije za rad od povecanje plate zaposlenom i svaki poslodavac to zna;bilo gde na ovome svetu.Realna zarada je dosla iz proizvodnje,zarada neopterecena nicim,stvorena jednim logicnim procesom,a ne odlukom ili zakonom administracije(da ponovim jos jednom).
