Ne, ovo nije pesma

Pogledam u sliku.
Ma, ovo nije stvarnost !
Zasto snovi zive ?
Pogledaj realnost.

I kud da se denem
k'o balon od sapunice ?
Zlo k'o igla seta
kroz ove nase ulice.

Stiglo me je nevreme
nekog letnjeg pakla.
Srusio se svet,
k'o da je od stakla.

Brojati dane...
ja to nikad necu.
Niko nikad u kalendaru
nije nas'o srecu !

Znam da vreme tece,
i toga sam svesna.
Pricam ti svoj bol,
ovo nije pesma.

Volela bih cuti
postoji li gore,
ovo sad je java.
Nisu nocne more.

Najgore je doslo.
Ljudi kazu: "Proci ce",
par dana brinu,
pa svako glavu okrece !

I sta reci onom
za kim placu drugovi ?
Zbog tih istih svake noci
napune se klubovi.

"Zivot ide dalje...
Ljudi moraju da zive".
U podsvesti svojoj
da l' se ikad krive ?

Ja cujem radost.
Mozda sad mi smeta.
Istina je, pojedinca briga
za ostatak sveta.

Iz mene prica bes,
toga sam i svesna.
Ja pricam svoj bol.
Ovo nije pesma !