Gledam u ekran.Pise: Zaboravila si me.
Te veceri zove me kuma.Kaze dolazio je.Nisam pitala sta joj je rekao.Verovatno je slagao nesto.To mu bar ide.
Sutradan stize nova: Stvarno si me zaboravila.
Preksutra opet: Kako si mogla da zaboravis?
Sta hoce? Sto me ne ostavi na miru?Stid me.Sram me je.Ali...odgovorila sam.
Samo jedno: Nisam.
Bilo je dovoljno.Da opet pocne da pise.Da pita: Kako sam mogla tek tako da odem,zar mi nista nije znacio,zar mi ne predstavljamo nista?
Koji mi?Nema NAS.
Zvao je.Svakog dana.Mislila sam, umorice se.Prestace,ako ne odgovaram.Nije.
Pisao je.Poruke od kojih mi se srce cepalo.
Jedanaestog oktobra zeni mi se brat od tetke.Otisla sam na svadbu.Dole,u Srbiju.Nikome nisam rekla da dolazim.Da ne sazna.
Kao da je predosetio.Zvao je,pustio mnogo poruka za tih nekoliko dana.
Ponoc.Gledam brata i njegovu suprugu.Sitni kamencici na njenoj vencanici sijaju...kao onda moje oci,pored njega.
Sve sto sam govorila sebi sada deluje smesno.Uzalud.
Uzalud,jer vec planiram kako cu ga opet videti.Led oko srca se otopio.Ostala je samo neopisiva kolicina neznosti koju bi da prospem po njemu.
Obecavam sebi:Jos taj jedan,poslednji put,i nijednom vise.
Zamisljam taj susret.Hoce li biti srecan,ljut?Traziti vise?...a nece znati koliko me vec ima...Hoce li me grliti nezno...tako da se istopim u njegovom zagrljaju..Ili strasno,misleci da imamo jos toliko vremena za neznost....obracam mu se,u sebi:
Ne..nemoj..nemoj biti ljut..jer je to nasa poslednja noc,ona koju cu pamtiti...nemoj,da me drzis tako kao da ces to jos milion puta raditi...jer neces..Nemoj ni da se ljutis sto ti ne odgovaram na pozive..nemoj,jer..ne zelim da ista pokvari secanje na nasu poslednju noc...Grli me tako da zapamtim..da svaki tvoj dodir ostane ispod koze..grli me tako...da mi tvoji dodiri,kroz secanje..daju snagu da prezivim buduce dane...I ne trazi vise od toga...Ne,nemoj...nemoj, jer ne mogu...Ostavi trag usana na mom licu...jer,svaki put kada se osmehnem,oseticu tvoje poljupce....
I posle te noci nemoj nikada vise da me zoves...ne trazi me..nemoj,jer..bice mi teze..pusti me...da zivim neki drugi zivot,onaj u kom nema tebe...Nemoj da mi saljes poruke...nemoj,jer ne mogu odgovoriti...Dao si rec.Odrzi obecanje...Ne dolazi mi vise...nemoj,jer..ne znam koliko cu jos moci ...jer,bol ce da zagrize...i tragove svoje ostavi...ako samo jos jednom...
Zato,ako ti ista znacim...nemoj..Ne,nemoj...molim te!
