Selo je bilo veliko i bogato, okruženo dobro obdelavanim poljima. Starešine su bile odgovorne da se milju i po dug put do samostana održava tokom cele godine, jer, mada ne najprometniji u kraju, svakako je smatran za najbitniji. Blizina samostana bila je nešto na šta su seljani bili veoma ponosni jer su sestre svojim prisustvom učinile ceo kraj poštovanim u grofoviji.
Blizina Šume učinila ga je moćnim.
Stariji je Narod bio čuven sa svog bogatstva od kad ljudi pamte, i duž svih smrtničkih zemalja. Selo je bilo centar razgranate i vrlo profitabilne trgovine sa Šumom, prvenstveno zato što je Šuma uglavnom trgovala krznima, kožom i smrtničkom mahnitom potražnjom za ulovom. Ljudi nisu lovili, i jedino je Stariji Narod bio u posedu svih šumskih blagodeti i bogatstava. Osim toga, njihov se novac, za koji u smrtnim jezicima nije čak postojao ni naziv, smatrao toliko vrednim da mu praktično ništa drugo u poznatom svetu nije moglo parirati. To je bilo zato što je iz Šume dolazilo samo najčistije zlato i srebro, za razliku od običnog ljudskog groša čija je vrednost pre bila figurativna. Stariji se Narod nije zamajavao metaforički vrednim menicama i hartijama, niti je prljao ruke jeftinim bakrenjacima. Sve što je dolazilo iz Šume uvek je bilo od najboljeg i najčistijeg kvaliteta, i zato se tokom redovnih mesečnih sajmova u selu skupljala cela grofovija. U selu su živeli najbogatiji trgovci i farmeri, i upravo je Šuma bila ta koja ih je napravila bogatima. Stariji Narod nije uzgajao hranu, obdelavao polja ni držao stoku, a posedovali su gorljivu strast za svime što je bilo majstorski napravljeno i estetski lepo. Zato su farmeri i trgovci neprestano imali pune ruke posla, ne bi li zadovoljili šumske apetite - uzgojiti što bolje voće i pribaviti najbolje što su smrtnici stvarali, bez obzira na teškoće - selo je bilo voljno da prevrne nebo i zemlju samo da bi na sledećem sajmu obogatilo ponudu.
Red nije bio blesav, često je mislila Margit, kad je odabrao da podigne samostan baš tu gde jeste. Zvanični je razlog, ne sasvim lišen logike, bila blizina Šume, jer nigde drugde dve rase nisu ovako često kontaktirale i mešale se. Međutim, bogatstvo sela svakako je bio razlog za sebe. Samostan je selu doneo reputaciju, što je selo velikodušno uzvraćalo, ne najmanje zato što je moglo. Starešine su se brinule da sestrama ništa ne zafali, i nisu naplaćivali svoj trud. Margit se sećala kad su, u njenom detinjstvu, lipe posađene s obe strane druma ka selu, celom dužinom. Danas, posle dvadeset godina, to više i nije bio seoski drum, već prelepa aleja.
Da je bogovi ubiju, nije imala pojma zašto je Castor vodi tuda.
Pokušala ga je pitati o čemu se radi. Zar nije rekao da je vodi kod Aedana? To je bio put za selo, zar je Aedan u selu? Kako? Još je bilo skoro dve nedelje do sledećeg sajma, a Šuma nije dolazila u selo mimo sajmova. I svakako je rekla Aedanu da ne dolazi više, kamoli šalje po nju, mada to nije naglas izgovorila. Međutim, baš je i mogla, jer Castor nije obraćao pažnju ni na jedno pitanje koje jeste rekla glasno.
Blizina Šume učinila ga je moćnim.
Stariji je Narod bio čuven sa svog bogatstva od kad ljudi pamte, i duž svih smrtničkih zemalja. Selo je bilo centar razgranate i vrlo profitabilne trgovine sa Šumom, prvenstveno zato što je Šuma uglavnom trgovala krznima, kožom i smrtničkom mahnitom potražnjom za ulovom. Ljudi nisu lovili, i jedino je Stariji Narod bio u posedu svih šumskih blagodeti i bogatstava. Osim toga, njihov se novac, za koji u smrtnim jezicima nije čak postojao ni naziv, smatrao toliko vrednim da mu praktično ništa drugo u poznatom svetu nije moglo parirati. To je bilo zato što je iz Šume dolazilo samo najčistije zlato i srebro, za razliku od običnog ljudskog groša čija je vrednost pre bila figurativna. Stariji se Narod nije zamajavao metaforički vrednim menicama i hartijama, niti je prljao ruke jeftinim bakrenjacima. Sve što je dolazilo iz Šume uvek je bilo od najboljeg i najčistijeg kvaliteta, i zato se tokom redovnih mesečnih sajmova u selu skupljala cela grofovija. U selu su živeli najbogatiji trgovci i farmeri, i upravo je Šuma bila ta koja ih je napravila bogatima. Stariji Narod nije uzgajao hranu, obdelavao polja ni držao stoku, a posedovali su gorljivu strast za svime što je bilo majstorski napravljeno i estetski lepo. Zato su farmeri i trgovci neprestano imali pune ruke posla, ne bi li zadovoljili šumske apetite - uzgojiti što bolje voće i pribaviti najbolje što su smrtnici stvarali, bez obzira na teškoće - selo je bilo voljno da prevrne nebo i zemlju samo da bi na sledećem sajmu obogatilo ponudu.
Red nije bio blesav, često je mislila Margit, kad je odabrao da podigne samostan baš tu gde jeste. Zvanični je razlog, ne sasvim lišen logike, bila blizina Šume, jer nigde drugde dve rase nisu ovako često kontaktirale i mešale se. Međutim, bogatstvo sela svakako je bio razlog za sebe. Samostan je selu doneo reputaciju, što je selo velikodušno uzvraćalo, ne najmanje zato što je moglo. Starešine su se brinule da sestrama ništa ne zafali, i nisu naplaćivali svoj trud. Margit se sećala kad su, u njenom detinjstvu, lipe posađene s obe strane druma ka selu, celom dužinom. Danas, posle dvadeset godina, to više i nije bio seoski drum, već prelepa aleja.
Da je bogovi ubiju, nije imala pojma zašto je Castor vodi tuda.
Pokušala ga je pitati o čemu se radi. Zar nije rekao da je vodi kod Aedana? To je bio put za selo, zar je Aedan u selu? Kako? Još je bilo skoro dve nedelje do sledećeg sajma, a Šuma nije dolazila u selo mimo sajmova. I svakako je rekla Aedanu da ne dolazi više, kamoli šalje po nju, mada to nije naglas izgovorila. Međutim, baš je i mogla, jer Castor nije obraćao pažnju ni na jedno pitanje koje jeste rekla glasno.