Ne mogu ja...

Moglo bi drugacije,
al' ne ume
ovo srce biti svacije,
jos u te plave klikere
gleda.

I cutim,
neku sitnu ceznju
na sve gluplji nacin,
i o stihove
uzaludne nade neke
kacim
da ce stici kuda treba.

Ja mogu sad
da se okrenem i odem,
nekog malo slazem
da ga volim,
i da pocnem istu pricu
stoti put.

Al' neki lud
drhtaj u meni rusi svest,
iznova mi zarazi
moj svet
od milion misli pametnih...

I jos ne umem
dati naziv tome gripu,
ni po osecaju,
ni po tipu.
Nepoznat je,
i njega mi bolovanje
bas nista ne govori.

Pa ipak jos,
u krevet samoce me
tresne
i obori.
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top