Kod Mace na poslu je bilo nekoliko ljudi koji su imali bretonce. Neki od njih su bili i kinološke sudije za estetiku ali i za rad i sasvim očekivano, svi su bili lovci. Reč po reč i moj čovek reče da ima bretonku. Oni ljudi začudjeno kažu da nisu znali da je on lovac.
„Nisam lovac“ odgovara on, ali imam bretonku kao ljubimca. „Voleli bi da se pari, zbog nje je zdravije a i normalnije, ali treba da ide na ocenjivanje. Hajde neko od vas da dodje da je samo vidi, pa da mi kaže da li ker valja ili ne valja, da se ne brukam na izložbi“
Oni se pogledaše, ne znajući kako da ga se oslobode a da ga ne uvrede i rekoše da donese pedigre. Mi jesmo dobili pedigre i zdravstvenu knjižicu za Mazu, ali sam ja uredno to spakovala u registrator sa dokumentima. Samo smo koristili zdravstvenu knjižicu a rodovnik je ostao nepročitan jer osim imena pasa ništa drugo nam nije bilo jasno. Nama je bila važna Maza. Kada su pregledali pedigre zaprepašćeno pogledaše u Macu i pitaju
„Odakle tebi čoveče ovakav pas kada nisi lovac niti se baviš psima?“
Moj muž, pametno iskoristi priliku, govoreći da kad je tako dobra po rodovniku da izvole doći da je vide i vizuelno ocene onako prijateljski. Jedan od njih koji je sudija najzad progovori
„Slušaj čoveče. To što je pedigre dobar ne znači da je i pas dobar. Ako dodjem i kažem da je za trojku, ti ćeš se naljutiti a ja ću izgubiti prijatelja . Tebi je tvoj pas najlepši i najbolji bez obzira šta neko drugi kaže“.
Mislim, čovek je u pravu, ali je ovaj moj navalio i kada ih je toliko smorio i obećao da se neće naljutiti za bilo kakvu lošu reč, dogovore se da kolega koji je sudija dodje da je vidi.
Za neki dan oni dodjoše i kada je video Mazu ostao je bez teksta. Naredna tri sata on je pričao o psima, davao savete. Moj dragi sav važan reče "Ljiljana, ajde mu pokažite šta znate".
Ja ga pogledam malko poprečke.....jel on normalan......pa nisam ja u cirkusu da se švrćkam pred čovekom.......Kolega pita da li zna pored noge, da stane, da sedne, stav. Čuj, da li zna.......svašta. Gledao je kako Maza ide pored moje noge, kako izvršava komadne i bio oduševljen. Ajde polako uz nogu, ajde ubrzavaj da vidim kako te prati, ajde stani, ajde sedi, ajde pogledaj zube, ajde stav, ajde čekaj, ajde donesi, ajde pusti, ajde skoči, daj šapu, kako Maza moli, strogo ne "NE" izgovoreno tihim glasom, i čime je hranim, i kako je četkam,i koliko trči, i gde spava i sve tako. Goran, tako se zvao taj kolega, me pitao da li smo je vodili na ring dresuru. Ja glupača i ne znam šta je to (to normalno nisam rekla naglas) nego odgovorim da sam je sama svemu tome naučila po zdravoj logici nemajući pojma da će nam to nekada zatrebati za izložbu ali nam je trebalo u svakodnevnom životu. On samo ide kroz avliju, pogledjuje u Mazu i jednako govori sam sebi „Ne mogu da verujem“. Pita ko će je voditi u ringu na izložbi i moj muž kaže da ću ja jer sam je ja i dresirala i zapravo sam joj ja gazda. I tako dobismo par saveta i preporuku da obavezno idemo na estetsku izložbu. Ali nije rekao koju. Pričao nam je o nekoj italijanskoj liniji koja nije dobra, ima trouglastu glavu i psi su sitniji. Niko ga u tom delu nije ništa razumeo ali smo shvatili kada smo došli na sajam. Govorio je da ona ima pravilnu njušku koja podseća na setera, da to tako treba, da su italijani upropastili rasu itd.
I tako, mi sretni što je on Mazuljka ishvalio na sva usta. Normalno da je cela firma saznala da Maca ima super lepog i odlično odgojenog psa i svi mu čestitaju a mene nigde u celoj priči nema, doduše ne zahvaljujući mom mužu, nego je splet okolnosti takav. Nikada on nije ni krio da sam ja radila sa Mazom a ne on, zapravo je to uvek isticao, ali ljudi su čudo, odmah pripišu njemu sve zasluge (valjda zato što su to sve muškarci) . To i nije toliko važno ali govori o našem mentalitetu. Tu mi bi jasno da ako vodimo psa na izložbu ući ću u totalno muški svet pošto se radi o lovačkim psima. Ali to nije problem, problem je rasudjivanje tih istih muškaraca kada vide ženu da dobro radi isto što i oni......hm.....kako se kasnije ispostavilo čak i bolje od većine. Ako, još jedan izazov.
pa kad na kraju pustim jezik-svi podviju rep i pobegnu !
