Ne mogu da dođem sebi od šoka, otišla je jedna ljudska gromada: Ispovest ratnog druga preminulog heroja sa Košara.

Srboskizborim

Srboskizborim

Veoma poznat
Poruka
10.581
Ne mogu da dođem sebi od šoka, otišla je jedna ljudska gromada: Ispovest ratnog druga preminulog heroja sa Košara.

ĆIROVIĆ | 29. jun 2020. 09:02 | Komentara: 4
Društvene mreže su okupirane porukama saučešća. Sahrana posmrtnih ostataka danas na novom gradskom groblju




Bilalović (levo) i Ivica Lazić, njegov ratni komandir
Bilalović (levo) i Ivica Lazić, njegov ratni komandir
SRODNE VESTI
IZNENADNA smrt ratnog heroja sa Košara Nedžada Bilalovića (42), koji je u noći između petka i subote iz još nepoznatih razloga sebi oduzeo život, uznemirila je i šokirala brojne njegove sugrađane, a posebno saborce iz teških ratnih sukoba na Kosmetu 1999. godine.

Društvene mreže su okupirane porukama saučešća, tuge i bola njegovih rođaka, prijatelja, komšija, saboraca, koji iskreno žale i opraštaju se od prerano preminulog Nedžada.
- Ne mogu da dođem sebi od šoka. Otišla je jedna ljudska gromada, prijatelj kakav se samo poželeti može - priča, za "Novosti", Ivica Lazić iz Kruševca, Nedžadov ratni komandir na Kosmetu, a potom i iskreni, dugogodišnji prijatelj.
Prema njegovim rečima, Bilalović je kao redovni vojnik septembarske klase 1998. obuku završio u Valjevu, nakon čega je u martu 1999. prekomandovan u Peć.

https://www.novosti.rs/vesti/naslov...est-ratnog-druga-preminulog-heroja-sa-Kosara#

Moj komentar na ovo.

Potpuno razumem zašto je čovek uradio.to.šta je uradio, mnogo je razočarenja kod bivših boraca, tada "heroji" posle "nikome nisu potrebni". I previše je takvih "odbačenih" nakon rata a nepravda puno boli.
 
Peconi123:
Uvek ti je to tako s ljudima, kad im trebas onda si im sve na svetu a onda kad im vise ne trebas ne zanima ih da li imas sta da jedes a ne nesto vise
Kliknite za proširenje...

Ja sam na svoju ličnu inicijativu mnogima pokušao pomoći i pomogao sam u vezi traženja zaposlenja ali pojedinac bez sistemske podrške nije to dovoljno.
 
Srboskizborim:
Ne mogu da dođem sebi od šoka, otišla je jedna ljudska gromada: Ispovest ratnog druga preminulog heroja sa Košara.

ĆIROVIĆ | 29. jun 2020. 09:02 | Komentara: 4
Društvene mreže su okupirane porukama saučešća. Sahrana posmrtnih ostataka danas na novom gradskom groblju




Bilalović (levo) i Ivica Lazić, njegov ratni komandir
Bilalović (levo) i Ivica Lazić, njegov ratni komandir
SRODNE VESTI
IZNENADNA smrt ratnog heroja sa Košara Nedžada Bilalovića (42), koji je u noći između petka i subote iz još nepoznatih razloga sebi oduzeo život, uznemirila je i šokirala brojne njegove sugrađane, a posebno saborce iz teških ratnih sukoba na Kosmetu 1999. godine.

Društvene mreže su okupirane porukama saučešća, tuge i bola njegovih rođaka, prijatelja, komšija, saboraca, koji iskreno žale i opraštaju se od prerano preminulog Nedžada.
- Ne mogu da dođem sebi od šoka. Otišla je jedna ljudska gromada, prijatelj kakav se samo poželeti može - priča, za "Novosti", Ivica Lazić iz Kruševca, Nedžadov ratni komandir na Kosmetu, a potom i iskreni, dugogodišnji prijatelj.
Prema njegovim rečima, Bilalović je kao redovni vojnik septembarske klase 1998. obuku završio u Valjevu, nakon čega je u martu 1999. prekomandovan u Peć.

https://www.novosti.rs/vesti/naslov...est-ratnog-druga-preminulog-heroja-sa-Kosara#

Moj komentar na ovo.

Potpuno razumem zašto je čovek uradio.to.šta je uradio, mnogo je razočarenja kod bivših boraca, tada "heroji" posle "nikome nisu potrebni". I previše je takvih "odbačenih" nakon rata a nepravda puno boli.
Kliknite za proširenje...
A mogo je opet postane heroj ,da nas oslobodi ovog zla zbog kog je sebi oduzeo zivot
 
skura58:
Dok smo se borili valjali smo.
Pa su nam na kraju,
kad je otpisano šta je potpisano
(nama na Kosmetu) rekli:
Jbg, snalazite se kako ćete kući.
Kliknite za proširenje...

Upravo tako je bilo, ni organizovanog prevoza, sve je bilo na ličnu inicijativu savesnijih komandanta jedinica. Znam kako se presipala nafta iz borbenih vozila u autobuse i automobile da se ljudi prebace, da ne zalutaju pa da odu onima u ruke
 
Srboskizborim:
Ja sam na svoju ličnu inicijativu mnogima pokušao pomoći i pomogao sam u vezi traženja zaposlenja ali pojedinac bez sistemske podrške nije to dovoljno.
Kliknite za proširenje...
Svaka cast, ali bas tako bez sistemske podrske nema im pomoci
Plus mnogi ne mogu da rade mnoge poslove zbog rana iz rata ili su invalidi
 
Scott Isle:
Kad dodje Kraljevina vojni veterani ce biti sretni, njihov zivot ce biti osmiljen i produktivan, dostojan i casan. Sve cce biti kako treba kad dodje Kraljevina.
Kliknite za proširenje...
Bila je kraljevina kada su Kralj i ostali zaboravili Vojvodu u inostranstvu.Godinama njegovi posmrtni ostaci nisu vraceni u Srbiju.Ali je zato Rado Pasic vedrio i oblacio po kraljevi ni Srbiji a na ratiste noje morao.
 
Људи на себе дигну руке из многих разлога. За оне који се одлуче на тај корак двије ствари важе за све;
- Разлоге зашто се одлуче на тај чин сазнати нећемо, нити ће се они повјерити. Ако и оставе опроштајно писмо, и наведу мотиве за тај чин, то је више у сврху да то укалупе у неку моралну форму, некад и да заштите најмилије од злих језика, прави разлози су други.
- Увијек су то ваљани, поштени, морални људи са пуно врлина који су дошли у ситуацију безнађа и које је једноставно речено сатр'о живот.

Тако да и није потребно наглашавати да је овај ратни ветеран са Кошара био ваљан и поштен човјек. Олош, битанга неће дићи руку на себе. Можда се то и десило некад, али тешко, јако тешко. Истина, често смо чули "службену верзију" како се у бјекству пред полицијом неки жешћи злочинац, вишеструки убица самоубио, но то је "службена верзија", људска љига неће дићи руку на себе, из разлога ипак објашњивих.

Када говоримо о судбини ратних ветерана, ту се многи у мирнодобским временима једноставно изгубе, привикавање на живот по другим оравилима тешко иде, морате и ментално неке ствари потиснути, прихватити да ће у постратном времену профитери, лиферанти и они који су д*пе извукли не само доћи на своје него и да ће они креирати вриједносни систем, изопачен вриједносни систем, ако уз то теже ријеше, а то је често, питање саме егзистенције, ту их живот једноставно сатре.
И то је тако са ратним ветеранима, иста мука је задесила и ветеране из ратова 1990их и ратне ветеране након великог рата 1918-е, и тако ће бити увијек.
Држава може учинити доста. Под условом да јој је стало. А како није, и неће. Уосталом, позиције у држави су уграбили они који нису у тој причи, некад су то и "манџуријски кандидати", такви за судбиом ратних ветерана неће марити, заправо више су сметња јер не дијеле исте моралне вриједности као они.
А колико је држави стало видимо по томе колико простора добију на медијима ратници, они који су војевали а колико аутошовинистичка дружина. Однос је 100:1 у корист аутошовиниста.
Од војника добије простор неко попут оног Благоје Граховца, биједника који када је добио прекоманду да брани родни крај, расплакао се као пи*кица, али зато лаје ли лаје по Србима. Зато армија ваљаних људи попут овог несрећника који је дигао руку на себе никад није добила шансу да каже коју.

И ми сви можемо доста урадити. Колико је до нас. Некада једовољно да саслушамо оног којег је мука ухватила, да кажемо коју ријеч подршке, помоогнемо колико можемо, када се неко нађе на ивици провалије, лако је гурнути га, тешко је пружити му руку.
 
Scott Isle:
Kad dodje Kraljevina vojni veterani ce biti sretni, njihov zivot ce biti osmiljen i produktivan, dostojan i casan. Sve cce biti kako treba kad dodje Kraljevina.
Kliknite za proširenje...

ТКЗВЊКВ основоа фонд у коме свака и сваки присталица крањевине треба да се учипи са 140 000 евра

кад дође .... када материјализујете .... краљевину биће враћено .. са каматама...

верујете у идеју, у ТКЊКЊВ .. уложите материју ... Не чекајте .. Поитајте соколи и солице ...
 
Khal Drogo:
Људи на себе дигну руке из многих разлога. За оне који се одлуче на тај корак двије ствари важе за све;
- Разлоге зашто се одлуче на тај чин сазнати нећемо, нити ће се они повјерити. Ако и оставе опроштајно писмо, и наведу мотиве за тај чин, то је више у сврху да то укалупе у неку моралну форму, некад и да заштите најмилије од злих језика, прави разлози су други.
- Увијек су то ваљани, поштени, морални људи са пуно врлина који су дошли у ситуацију безнађа и које је једноставно речено сатр'о живот.

Тако да и није потребно наглашавати да је овај ратни ветеран са Кошара био ваљан и поштен човјек. Олош, битанга неће дићи руку на себе. Можда се то и десило некад, али тешко, јако тешко. Истина, често смо чули "службену верзију" како се у бјекству пред полицијом неки жешћи злочинац, вишеструки убица самоубио, но то је "службена верзија", људска љига неће дићи руку на себе, из разлога ипак објашњивих.

Када говоримо о судбини ратних ветерана, ту се многи у мирнодобским временима једноставно изгубе, привикавање на живот по другим оравилима тешко иде, морате и ментално неке ствари потиснути, прихватити да ће у постратном времену профитери, лиферанти и они који су д*пе извукли не само доћи на своје него и да ће они креирати вриједносни систем, изопачен вриједносни систем, ако уз то теже ријеше, а то је често, питање саме егзистенције, ту их живот једноставно сатре.
И то је тако са ратним ветеранима, иста мука је задесила и ветеране из ратова 1990их и ратне ветеране након великог рата 1918-е, и тако ће бити увијек.
Држава може учинити доста. Под условом да јој је стало. А како није, и неће. Уосталом, позиције у држави су уграбили они који нису у тој причи, некад су то и "манџуријски кандидати", такви за судбиом ратних ветерана неће марити, заправо више су сметња јер не дијеле исте моралне вриједности као они.
А колико је држави стало видимо по томе колико простора добију на медијима ратници, они који су војевали а колико аутошовинистичка дружина. Однос је 100:1 у корист аутошовиниста.
Од војника добије простор неко попут оног Благоје Граховца, биједника који када је добио прекоманду да брани родни крај, расплакао се као пи*кица, али зато лаје ли лаје по Србима. Зато армија ваљаних људи попут овог несрећника који је дигао руку на себе никад није добила шансу да каже коју.

И ми сви можемо доста урадити. Колико је до нас. Некада једовољно да саслушамо оног којег је мука ухватила, да кажемо коју ријеч подршке, помоогнемо колико можемо, када се неко нађе на ивици провалије, лако је гурнути га, тешко је пружити му руку.
Kliknite za proširenje...

Разболео се од рака који се не може излечити ... Друге је муке спасио ... многе ослободио .. на крају и себе ...Просто му било .
 
Restricted Area:
Nek mu je laka zemlja... ima tu dosta patologije.Svasta su prosli ..tesko spavaju sanjaju onaj uzas.

Oni ratuju dok su zivi...

Drzava je dno
Kliknite za proširenje...

Није то ужас ... у паклу су били и носили светло .. јтром и зором мрк разгонили ...

Само .. они су светло мећу два мрака .... Ова овде тама их појела ....

Држава Србије .. тачније бирократија Србије је писала по себи законе ... Зато су синови највећиш хушкача градоначелници .. посланици .....

Већ деценијам .. и пре у 'крањевини и после у 'комунизму '.. и сада у 'либерализму '

Значи не кривите колектив за оно што вам чине појединки и појединци ...
 
Dok on zivi zaboravljen od Srbije, imamo za premijera brnabicku, za ministra odbrane dezertera i muvatora kada je trebalo sluziti vojni rok on je nesposoban, dok se stefanovicev tata dojucerssnji radnik ptt bogati sa trgovinom oruzja na stetu drzave...

A vecinu vas zabole za ovakve junake.
 
Srboskizborim:
Ne mogu da dođem sebi od šoka, otišla je jedna ljudska gromada: Ispovest ratnog druga preminulog heroja sa Košara.

ĆIROVIĆ | 29. jun 2020. 09:02 | Komentara: 4
Društvene mreže su okupirane porukama saučešća. Sahrana posmrtnih ostataka danas na novom gradskom groblju




Bilalović (levo) i Ivica Lazić, njegov ratni komandir
Bilalović (levo) i Ivica Lazić, njegov ratni komandir
SRODNE VESTI
IZNENADNA smrt ratnog heroja sa Košara Nedžada Bilalovića (42), koji je u noći između petka i subote iz još nepoznatih razloga sebi oduzeo život, uznemirila je i šokirala brojne njegove sugrađane, a posebno saborce iz teških ratnih sukoba na Kosmetu 1999. godine.

Društvene mreže su okupirane porukama saučešća, tuge i bola njegovih rođaka, prijatelja, komšija, saboraca, koji iskreno žale i opraštaju se od prerano preminulog Nedžada.
- Ne mogu da dođem sebi od šoka. Otišla je jedna ljudska gromada, prijatelj kakav se samo poželeti može - priča, za "Novosti", Ivica Lazić iz Kruševca, Nedžadov ratni komandir na Kosmetu, a potom i iskreni, dugogodišnji prijatelj.
Prema njegovim rečima, Bilalović je kao redovni vojnik septembarske klase 1998. obuku završio u Valjevu, nakon čega je u martu 1999. prekomandovan u Peć.

https://www.novosti.rs/vesti/naslov...est-ratnog-druga-preminulog-heroja-sa-Kosara#

Moj komentar na ovo.

Potpuno razumem zašto je čovek uradio.to.šta je uradio, mnogo je razočarenja kod bivših boraca, tada "heroji" posle "nikome nisu potrebni". I previše je takvih "odbačenih" nakon rata a nepravda puno boli.
Kliknite za proširenje...
ti razumes,da nisi bio u ratu pa da razumes ?Na osnovu kakvih saznanja ti zanas kako buduci samoubica razmislja ?
 
Logika:
Preziveo si gledajuci ..
Kliknite za proširenje...

Grešiš. Kako je ovom čoveku ime (Nedžada Bilalović 42) a borio se za srpsku državu na Kosovu i Metohiji?

Misliš da sam ga tek tako stavio u temu?

Dalje znaš koji je čovek pritisnuo dugme prilikom ispaljena rakete koja je oborila "nevidljivi avion"? Ako ne znaš, da napišem. Bio je to Senad Muminović, čovek kojeg jako dobro poznajem. Dalje čovek iz 63 padobranske? Heroj srpske vojske a i musliman? Ima toga još,..
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

N
  • Zatvorena
Ne mogu da postavim temu sa informera
Odgovora
6
Pregleda
190
bird again
bird again
AleksaJ
  • Anketa Anketa
Колико је вероватно да одвратне постове сами о себи пишу СнСовке и СнСовци
Odgovora
2
Pregleda
174
AleksaJ
AleksaJ
Тихи
To je to, Ukrajinci više ne mogu da zaustave Ruse!!!
Odgovora
2
Pregleda
217
GeorgeV
GeorgeV

Back
Top