ISTINA-1
Početnik
- Poruka
- 10
Na svetu je sve više stanovništva, a sve manje ljudi. Sve je manje onih koji sa ponosom mogu poneti ime ČOVEKA. Glas običnog, malog, ali pravog čoveka retko se čuje.DOŠLA TAKO VREMENA, KADA PAMET ZAŠUTI, A BUDALA PROGOVORI.Sve je gore i gore.Ne moramo posećivati ludnicu, da bi pronašli poremećene umove; naša planeta je umobolnica svemira. Živimo u vreme kolektivnog ludila gde je sve normalno pretvoreno u nenormalno i obrnuto.Ljudi su se otuđili, ne samo od svojih prijatelja, već i od svih ostalih. Postali su imuni i neprobojni za bol, patnju i nevolje koje su zadesile ljude tik pored njih.Plemenitost, poštenje i nesebićnost isćezli su iz dubine čovećije duše...Svi govorimo o odanosti, privrženosti, humanosti, ljubavi, a tako malo ljudi zaista bilo šta od toga u svom životu ispoljava.Čovek se odvojio od Boga.U ljudsko je srce ušla mržnja, zavist, zle misli, oholost i razni drugi gresi.Novine su pune vesti o zločinima među najbližim članovima porodice, koji se često zbivaju zbog najobičnijih sitnica, pa čak i banalnosti...
Kakve su ti misli, takav ti je život: Sreća je u nama!Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.Često možemo da čujemo komentar "on ima sve, a ipak nije srećan". Nije redak slučaj da su planetarno poznati, uspešni u svojim karijerama, veoma bogati, a zapravo vrlo nesrećni i usamljeni. Moć i novac nam ne mogu dati sreću, ako je nemamo u sebi.Da biste je pronašli sreću, neophodno je da radite na sebi i da u svakoj situaciji pronađete pozitivnu stranu. Jedan od važnijih faktora je i sklapanje novih prijateljstava, kao i to da što više vremena provodite u okruženju dragih osoba...Za sve što radimo u životu važan je stav. Stav je način na koji pristupamo životu. Stav je važniji od talenta, inteligencije, okolnosti, novca i sreće. Odlučujući faktor za ono što postajemo u mnogim oblastima u svom životu. Više od 85 posto uspeha postiženo zbog stava, a manje od 15 posto zbog sposobnosti, pokazala su istraživanja...Ne možemo imati srećan život sa negativnim stavom.Pozitivan stav otvara sva vrata. On donosi optimizam, emocionalne i fizički blagodeti, čini da možemo lakše da se nosimo sa brigama. Dobar stav je začetnik pozitivnih promena u životu. Neophodan je za uspeh i za dobro zdravlje. Da bismo bili zadovoljni i uspešni u poslu i privatnom životu, treba da izgradimo ispravan stav prema životnim problemima.Kada je um zakrčen negativnim mislima, pozitivne jednostavno ne pronalaze svoje mesto...
Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas jeste da budemo ljudi, uvek i svuda...Jedan deda u Americi, koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stare iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u poseti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe,a on mu je rekao da „ona već duže vreme boluje od alchajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.“Novinar ga upita ponovo:„Pa dobro, a jel se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vreme, s obzirom da ste stari?“Deda odgovori:„Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“Novinar iznenađeno opet upita:„Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovde ko da se o njima brine,...misleći na osoblje ustanove!“Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče:„Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“...Svi smo mi ljudi,ali,treba biti ČOVEK!...Svet je ulaznica za nebo po delima i Božjoj ljubavi.Odlaskom sa ovog sveta čovek nosi samo svoja pravedna dela koja su njegov jedini kapital i sa kojima će pred Bogom dati odgovor za proživljeni život u ovom svetu.Po pravoslavnom učenju duša posle smrti izlazi na Božiji sud, gde po svojim zaslugama dobija mesto svoga boravka – raj ili pakao...Svet nije ovakav samo zbog onih koji čine zlo,već zbog onih koji to gledaju a ne rade ništa...
Kakve su ti misli, takav ti je život: Sreća je u nama!Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.Često možemo da čujemo komentar "on ima sve, a ipak nije srećan". Nije redak slučaj da su planetarno poznati, uspešni u svojim karijerama, veoma bogati, a zapravo vrlo nesrećni i usamljeni. Moć i novac nam ne mogu dati sreću, ako je nemamo u sebi.Da biste je pronašli sreću, neophodno je da radite na sebi i da u svakoj situaciji pronađete pozitivnu stranu. Jedan od važnijih faktora je i sklapanje novih prijateljstava, kao i to da što više vremena provodite u okruženju dragih osoba...Za sve što radimo u životu važan je stav. Stav je način na koji pristupamo životu. Stav je važniji od talenta, inteligencije, okolnosti, novca i sreće. Odlučujući faktor za ono što postajemo u mnogim oblastima u svom životu. Više od 85 posto uspeha postiženo zbog stava, a manje od 15 posto zbog sposobnosti, pokazala su istraživanja...Ne možemo imati srećan život sa negativnim stavom.Pozitivan stav otvara sva vrata. On donosi optimizam, emocionalne i fizički blagodeti, čini da možemo lakše da se nosimo sa brigama. Dobar stav je začetnik pozitivnih promena u životu. Neophodan je za uspeh i za dobro zdravlje. Da bismo bili zadovoljni i uspešni u poslu i privatnom životu, treba da izgradimo ispravan stav prema životnim problemima.Kada je um zakrčen negativnim mislima, pozitivne jednostavno ne pronalaze svoje mesto...
Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas jeste da budemo ljudi, uvek i svuda...Jedan deda u Americi, koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stare iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u poseti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe,a on mu je rekao da „ona već duže vreme boluje od alchajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.“Novinar ga upita ponovo:„Pa dobro, a jel se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vreme, s obzirom da ste stari?“Deda odgovori:„Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“Novinar iznenađeno opet upita:„Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovde ko da se o njima brine,...misleći na osoblje ustanove!“Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče:„Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“...Svi smo mi ljudi,ali,treba biti ČOVEK!...Svet je ulaznica za nebo po delima i Božjoj ljubavi.Odlaskom sa ovog sveta čovek nosi samo svoja pravedna dela koja su njegov jedini kapital i sa kojima će pred Bogom dati odgovor za proživljeni život u ovom svetu.Po pravoslavnom učenju duša posle smrti izlazi na Božiji sud, gde po svojim zaslugama dobija mesto svoga boravka – raj ili pakao...Svet nije ovakav samo zbog onih koji čine zlo,već zbog onih koji to gledaju a ne rade ništa...
, a onda i da im je uspeh ništavan?
