Ne lomite granu jorgovana

Ne lomite granu jorgovana
nek miriše na ljubav me sjeća
pod njom jednom mi smo bili sretni
ostadoše samo dani sjetni.

Nekom drugom u proljeća rana
sad miriše grana jorgovana
razišli se davno naši puti
uspomena na njih sad blijedi i žuti.

Eh ,mladosti naša luda
što razdvoji naše pute
osta samo grana jorgovana
da nas sjeća naših lijepih dana.

Ne lomite granu jorgovana
nek me sjeća na te divne dane
kad smo ljubav jedno drugom dali
al je nismo sačuvati znali.

 

[jolemisa]

Ne lomite granu jorgovana
nek miriše na dragog me sjeća
pod njom jednom mi smo bili sretni
ostadose samo dani sjetni.

Nekom drugom u proljeca rana
sad mirise grana jorgovana
razisli se davno naši puti
uspomena na njih sad blijedi i žuti.

Eh ,mladosti naša luda
gdje odvede nas i kuda
osta samo grana jorgovana
da nas sjeca nasih lijepih dana

Nazalost pade sneg ove godine ,a Jorgovan poceo da cveta.Imam ga blizu moje terase.Sneg je slomio bas nekoliko grana koje su bile cvetale.Pesma je super.

 

[Riada]

Nazalost pade sneg ove godine ,a Jorgovan poceo da cveta.Imam ga blizu moje terase.Sneg je slomio bas nekoliko grana koje su bile cvetale.Pesma je super.

Imam ga i ja, ali jos nije procvjetao;Neka kasnije sorta.Drago mi je da ti se svidjela pjesma

 

[domatrios]

U pesmi se oseća unutrašnja melodika. Rimovanje je perfektno, ne oseća se usiljenost.
Većina pesama o izgubljenoj ljubavi su veoma emotivne a neke i patetične. Kod tebe je
za razliku od žalopojki primetna mirnoća ali ne i ravnodušnost prema onome što se desilo.
U pesmi se prvenstveno slavi život a ne njegove promašene staze.
Vatra koja je nekad postojala sad jedva tinja ali samo zato da stvori neki drugi plamen.

I ja imam jorgovan u bašti, crvene je boje i još nije zamirisao. Znam da postoje i beli jorgovani
jer sam ih video, ali su ovi moji lepši. Posađen isu uz ogradu do puta pa se pitam da li neko
na njih obraća pažnju? Kad bih mogao ubrao bi ih i poslao svim mojim izgubljenim ljubavima.
Ne moraju da uzvraćaju i zahvaljuju, neka samo znaju da i posle svega neko još misli na njih.

 

[Riada]

U pesmi se oseća unutrašnja melodika. Rimovanje je perfektno, ne oseća se usiljenost.
Većina pesama o izgubljenoj ljubavi su veoma emotivne a neke i patetične. Kod tebe je
za razliku od žalopojki primetna mirnoća ali ne i ravnodušnost prema onome što se desilo.
U pesmi se prvenstveno slavi život a ne njegove promašene staze.
Vatra koja je nekad postojala sad jedva tinja ali samo zato da stvori neki drugi plamen.

I ja imam jorgovan u bašti, crvene je boje i još nije zamirisao. Znam da postoje i beli jorgovani
jer sam ih video, ali su ovi moji lepši. Posađen isu uz ogradu do puta pa se pitam da li neko
na njih obraća pažnju? Kad bih mogao ubrao bi ih i poslao svim mojim izgubljenim ljubavima.
Ne moraju da uzvraćaju i zahvaljuju, neka samo znaju da i posle svega neko još misli na njih.

Veliko mi je zadovoljstvo procitati ovaj komentar jer si se zaista potrudio da das svoje misljenje o mojim stihovima.Narocito mi je to drago jer to dolazi od majstora pisane riječi.
A ja nazalost nemam jorgovan, ali u mojoj pjesmi ipak mirise jer masta moze sve.Hvala ti.