- Poruka
- 70.739
Dakle posle (ne)košenja... 
Ne kopati, ne orati, ne pleviti, ne zalivati?
Glupost, istina, da, ne, ima logike, nema?
Princip br.-1 ne kopati i ne orati!!!
Da bi se uspešno bavili zemljoradnjom, štedeći pri tome vreme, novac i snagu. Potrebno je da u korenu promenimo svoje mišljenje o pravilnoj zemljoradnji na „šest ari“, te se naučiti potpuno drugačijim principima baštovanskog domaćinstva.
Princip br.1: NE kopati, (orati)!!
Dajte da, u početku, razjasnimo zašto je kopanje (oranje) štetno? Postoji bar 5 razloga, zbog kojih to ne treba raditi.
Razlog prvi: mi smo stekli mišljenje da je zemlja-nešto neživo, mrtva materija.
Ali znajmo zemlja- to je vrlo složen živ organizam, gusto naseljena mikroorganizmima i sitnim življem kao što su naprimer gliste, a među njima deluje njihov sopstveni način suživota.
U gornjem sloju zemlje na dubini 5-20 cm. Žive mikrogljivice i bakterije kojima je za život potreban kiseonik.U nižem sloju na dubini od 20-40 cm. žive bakterije kojima je koseonik štetan - njima je potreban ugljen dioksid.
Prilikom prekopavanja na dubinu ašova mi poremetimo staništa tih podzemnih živuljki te ih tako, većim delom, ubijemo.
Tako zemlja kojoj smo uništili mikroorganizme postaje mrtva i gubi plodnost. Jer samo mikroorganizmi i kišne gliste stvaraju plodnost zemlje.
Zemlja ostaje mrtva, sve dok se ponove ne nasele organizmi i mikroorganizmi na svakom „spratu“ zemlje.
Razlog drugi, zašto nije dobro prekopavati i orati zemlju je-što mi prekopavanjem i oranjem uništavamo sve mikrokanale po kojima vlaga i vazduh prodiru u dublje slojeve. I kao rezultat ni vlaga ni vazduh ne dospevaju do mikrožilica, sisaljki te se tako poremeti normalno, prirodno, hranjenje biljaka.
Obično se takva zemlja, za vreme kiša, pretvori u kao plastelin masu a kada se osuši postaje tvrda kao beton, korenje se zabetonira, i biljke počinju da slabe. Kakav prinos onda možemo na takvoj zemlji očekivati?
A kako se u zemlji stvaraju ti mikrokanali? Stvar je u tome što je korenski sistem biljaka ogroman. Korenje ne ide samo u dubinu, ( ponekad i do 5 metara) nego se razvijaju i u širinu na sve strane. Svaki od tih korenčića je pokriven stotinama hiljada sićušnih vlasi. Tako da je zemlja u stvari protkana tim vlasima, (končićima). Kada nadzemni deo biljke odumre, zemljišni mikroorganizmi počnu da se hrane tim korenjem, a kao rezultat ostaje bezbroj mikrokanala po kojima prodire vlaga u dubinu a u prazne kanale ulazi vazduh.
Osim toga kanale prave i gliste koji su znatno veći. Tako, sledeća generacija biljaka, se mnogo lakše ukorenjiva.
Nas su učili i još nas uče, da zemlju u jesen treba preorati ili prekopati, riljati, ašoviti, ili kako već ko to zove. Tom radnjom mi u potpunosti poremetimo sistem vodno vazdušne razmene, zamenivši je sa nekolkiko krupnih grudvi. U proleće kada ponovo prekopamo zemlju mi „dokusurimo“ i ostatak mikro kanala koje su nam stvorili mikroorganizmi i gliste jedući korenje. Kod takve duple obrade, sav složeni zemljišni sistem se uništi zemlja se složi tako da, naročito za vreme suše, je moramo krampom dubiti. Ukoliko hoćemo da bilo šta posejemo ili posadimo.
UMESTO AŠOVA KORISTITE PLOSKOREZ FOKINA
Razlog treći zbog čega nije dobro orati i prekopavati zemlju- je vrlo jednostavan. Prilikom jesenjeg prekopavanja i oranja sa površine zemlje unosimo u dubinu sva semena korova, i tako ih praktično sačuvamo do proleća. Prilikom prolećne obrade ta semena, sada već proklijala, izbacujemo na površinu gde ti korovi brzo prorastaju.
Četvrti razlog zbog čega nije dobro zemlju prekopavati, (orati). Obično posle prekopavanja mi zemlju ostavimo „golu“ a to dovodi do isušivanja i razaranja zemlje.
Ne ostavljajmo zemlju golom, nemojmo je prekopavati nego je pokrivajmo, slamom, senom, kompostom kartonom. sejmo siderate.
Priroda to tako radi, u jesen otrese lišće sa drveća, osuši trave koje poležu po zemlji i tako je čuva od hladnoće i erozije. U proleće nikne mlada zelena trava koja čuva zemlju od pregrevanja i isušivanja.
Peti razlog je sledeći, prilikom prekopavanja, (oranja) humus koji se nalazi na površini zemlje i jedinu tu može vršiti svoju funkciju, mi praktički zakopavamo u dubinu gde se on obezvređuje i tako gubimo plodnost zemljišta.
S vremenom humus opet „ispliva“ na površinu zemlje, i ako znamo njegovu vrednost nećemo ga ponovo zakopavati i zaoravati u dubinu.
POTRAŽITE TEKST „ŠTA JE TO HUMUS I ČEGA JE ON GARANT“
I tako šta onda raditi sa zemljom ako je ne smemo orati i prekopavati? Zemlju možemo protresati bez okretanja, umesto ašova koristimo ploskorez Fokina, njime pravimo brazdice dubine najviše 5 cm. prvo uz duž leje posle popreko ili jednostavno uskim špicom kopamo isto tako do dubine 5 cm. Ukliko je potrebno možemo se poslužiti još i grabljicama. Protresanje površinskog sloja zemlje možemo takođe raditi i kultivatorom „striž“
Jedino što treba uraditi to je da te alate uvek imamo dobro naoštrene, kako bi mogli da radimo lako i brzo bez napora.
#EM-tehnologija, DOVEDIMO PRIRODU U SVOJU BAŠTU!
Ne kopati, ne orati, ne pleviti, ne zalivati?
Glupost, istina, da, ne, ima logike, nema?
Princip br.-1 ne kopati i ne orati!!!
Da bi se uspešno bavili zemljoradnjom, štedeći pri tome vreme, novac i snagu. Potrebno je da u korenu promenimo svoje mišljenje o pravilnoj zemljoradnji na „šest ari“, te se naučiti potpuno drugačijim principima baštovanskog domaćinstva.
Princip br.1: NE kopati, (orati)!!
Dajte da, u početku, razjasnimo zašto je kopanje (oranje) štetno? Postoji bar 5 razloga, zbog kojih to ne treba raditi.
Razlog prvi: mi smo stekli mišljenje da je zemlja-nešto neživo, mrtva materija.
Ali znajmo zemlja- to je vrlo složen živ organizam, gusto naseljena mikroorganizmima i sitnim življem kao što su naprimer gliste, a među njima deluje njihov sopstveni način suživota.
U gornjem sloju zemlje na dubini 5-20 cm. Žive mikrogljivice i bakterije kojima je za život potreban kiseonik.U nižem sloju na dubini od 20-40 cm. žive bakterije kojima je koseonik štetan - njima je potreban ugljen dioksid.
Prilikom prekopavanja na dubinu ašova mi poremetimo staništa tih podzemnih živuljki te ih tako, većim delom, ubijemo.
Tako zemlja kojoj smo uništili mikroorganizme postaje mrtva i gubi plodnost. Jer samo mikroorganizmi i kišne gliste stvaraju plodnost zemlje.
Zemlja ostaje mrtva, sve dok se ponove ne nasele organizmi i mikroorganizmi na svakom „spratu“ zemlje.
Razlog drugi, zašto nije dobro prekopavati i orati zemlju je-što mi prekopavanjem i oranjem uništavamo sve mikrokanale po kojima vlaga i vazduh prodiru u dublje slojeve. I kao rezultat ni vlaga ni vazduh ne dospevaju do mikrožilica, sisaljki te se tako poremeti normalno, prirodno, hranjenje biljaka.
Obično se takva zemlja, za vreme kiša, pretvori u kao plastelin masu a kada se osuši postaje tvrda kao beton, korenje se zabetonira, i biljke počinju da slabe. Kakav prinos onda možemo na takvoj zemlji očekivati?
A kako se u zemlji stvaraju ti mikrokanali? Stvar je u tome što je korenski sistem biljaka ogroman. Korenje ne ide samo u dubinu, ( ponekad i do 5 metara) nego se razvijaju i u širinu na sve strane. Svaki od tih korenčića je pokriven stotinama hiljada sićušnih vlasi. Tako da je zemlja u stvari protkana tim vlasima, (končićima). Kada nadzemni deo biljke odumre, zemljišni mikroorganizmi počnu da se hrane tim korenjem, a kao rezultat ostaje bezbroj mikrokanala po kojima prodire vlaga u dubinu a u prazne kanale ulazi vazduh.
Osim toga kanale prave i gliste koji su znatno veći. Tako, sledeća generacija biljaka, se mnogo lakše ukorenjiva.
Nas su učili i još nas uče, da zemlju u jesen treba preorati ili prekopati, riljati, ašoviti, ili kako već ko to zove. Tom radnjom mi u potpunosti poremetimo sistem vodno vazdušne razmene, zamenivši je sa nekolkiko krupnih grudvi. U proleće kada ponovo prekopamo zemlju mi „dokusurimo“ i ostatak mikro kanala koje su nam stvorili mikroorganizmi i gliste jedući korenje. Kod takve duple obrade, sav složeni zemljišni sistem se uništi zemlja se složi tako da, naročito za vreme suše, je moramo krampom dubiti. Ukoliko hoćemo da bilo šta posejemo ili posadimo.
UMESTO AŠOVA KORISTITE PLOSKOREZ FOKINA
Razlog treći zbog čega nije dobro orati i prekopavati zemlju- je vrlo jednostavan. Prilikom jesenjeg prekopavanja i oranja sa površine zemlje unosimo u dubinu sva semena korova, i tako ih praktično sačuvamo do proleća. Prilikom prolećne obrade ta semena, sada već proklijala, izbacujemo na površinu gde ti korovi brzo prorastaju.
Četvrti razlog zbog čega nije dobro zemlju prekopavati, (orati). Obično posle prekopavanja mi zemlju ostavimo „golu“ a to dovodi do isušivanja i razaranja zemlje.
Ne ostavljajmo zemlju golom, nemojmo je prekopavati nego je pokrivajmo, slamom, senom, kompostom kartonom. sejmo siderate.
Priroda to tako radi, u jesen otrese lišće sa drveća, osuši trave koje poležu po zemlji i tako je čuva od hladnoće i erozije. U proleće nikne mlada zelena trava koja čuva zemlju od pregrevanja i isušivanja.
Peti razlog je sledeći, prilikom prekopavanja, (oranja) humus koji se nalazi na površini zemlje i jedinu tu može vršiti svoju funkciju, mi praktički zakopavamo u dubinu gde se on obezvređuje i tako gubimo plodnost zemljišta.
S vremenom humus opet „ispliva“ na površinu zemlje, i ako znamo njegovu vrednost nećemo ga ponovo zakopavati i zaoravati u dubinu.
POTRAŽITE TEKST „ŠTA JE TO HUMUS I ČEGA JE ON GARANT“
I tako šta onda raditi sa zemljom ako je ne smemo orati i prekopavati? Zemlju možemo protresati bez okretanja, umesto ašova koristimo ploskorez Fokina, njime pravimo brazdice dubine najviše 5 cm. prvo uz duž leje posle popreko ili jednostavno uskim špicom kopamo isto tako do dubine 5 cm. Ukliko je potrebno možemo se poslužiti još i grabljicama. Protresanje površinskog sloja zemlje možemo takođe raditi i kultivatorom „striž“
Jedino što treba uraditi to je da te alate uvek imamo dobro naoštrene, kako bi mogli da radimo lako i brzo bez napora.
#EM-tehnologija, DOVEDIMO PRIRODU U SVOJU BAŠTU!
- Francuzi gajili i pre 200 godina,..
