naravno da je bilo prilika kada sam mislila da odavde ne mogu dalje,da je svemu kraj,ali to stanje je uvek trajalo veoma kratko,jer sam shvatila da sam borac a ne neka jadnica mučenica,koja voli da je žale...moj moto je borba a ne predaja,i to me je uvek izvuklo iz svake depresivne situacije,kada su drugi mislili da se ne bi mogli podići,ja jesam i ponovo procvetala...ja gledam na sve ovako..u životu sve ima dva lica ko novčić..kada staviš to na vagu imaš 50% dobrog i isto toliko lošeg,to je vaga našeg života da sve ostane nekako izjednačeno...e problem je samo u tome što mi ljudi imamo predispozicije za to da uvek prvo primetimo loše a ne dobro,pa onda padnemo u bedak ni ne obraćajući pažnju da nas čeka tih 50% dobrog koje treba da iskoristimo...ja sam uspela da to iskoristim...dešavalo mi se mnogo toga u životu,nije tema da tu ređam sve,ali uspela sam uvek prvo da primetim tih 50% dobrog u svom životu,pa ono loše više i ne izgleda tako loše,i može se srediti...to me vodi,i to će me i dalje voditi,jer ima previše lepih stvari u mom životu koje bih samo tako bacila u vodu zbog nekog lošeg dešavanja..nikada....mi krojimo svoju sreću,i zavisi od nas koliko smo jaki i staloženi da rešimo probleme koje nam stanu na put..
ispričam se sa drugaricom, mamom , mužem....
