Opet premijera u Gradskom pozorištu "Jazavac". Teatar "Fedra" iz Bugojna,
dao je predstavu "Ne igraj na Engleze!", po tekstu Vladimira Đurđevića.
Opet sam u dragom "Jazi"...
Gledalište puno. Maske su obavezne, temperatura izmerena na ulazu, dlanovi
dezinfikovani...
Na afiši piše: glumci Senad Milanović, Aleksandar Runjić, Bojan Kolopić...
Na sceni tri kutije, tri glumca, tri uzice i tri balona na vrhu... označena sa 1, 2 i X...
(Shvatamo da su baloni tiketi sa različitim oznakama: da pobeđuje domaćin, da
pobeđuje gost i da je nerešeno)
Zvrrrrrrrrr...
"Tu sam... gde bih bio?... ma neeee... obećao sam ti da neću ići u kladionicu...
da... neću se više kockati... to je prošlost... spremam ti iznenađenje za godišnjicu
braka... dobro... i ja tebe... hajde, ti spusti prva..."
"Le, o le , o le, o le, o le" - pevaju sva trojica u glas i gledaju utakmicu...
Deru se, navijaju, smeju se, skaču, grle se, trešti pozornica...
Tri prijatelja, zajedno odrasla, delila su druženje, ali i poročnu ljubav prema brzoj
zaradi u sportskim kladionicama... Gladni uzbuđenja, sa ogromnim željama kockom
zamenjuju životne strasti, neslanim šalama prikrivaju sopstvene probleme...
Utakmica traje i za vreme utakmice koju gledaju, njihovo prijateljstvo biva poljuljano,
tajne otkrivene, loše budućnosti opečaćene... Jer, za vreme ove utakmice nisu uložili
samo tuđ novac, već i ono što je mnogo vrednije od novca...
Govore:
"Samo jedan dobija! To ću biti ja! Ma ne ti, nego ja! Ni ti, ni ti, nego ja!"
Ko će to biti? - pita se publika...
Lopta je okrugla... Kolo sreće se okreće...
Na sceni puno smeha, šala, glasnog navijanja, da ne kažem dranja, grljenja i šala...
Traje prvo poluvreme...
"Nisam uplatio Sandrin seminar na koji mora da otputuje... Moram da dobijem,
pa da joj uplatim... Dala mi je lovu da joj kupim kartu, ja je stuco na Engleze..."
"Nije to ništa strašno kume! Mene je zvao klinac i rekao da će jaja da mi odseče
ako im večeras ne vratim novac sa kamatom"
Zvrrrrrrrrrrrrr...
"Da... imam novac... evo ga u džepu... Bez brige!... Donosim večeras!... Ma neee...
Znam... Evo, držim novac u rukama, ne brini! Da... dolazim na vreme... da..."
Gasi telefon i pada na kolena:
"Kaže da će me ubiti večeras... Kume, ubiće me... moram večeras, samo večeras,
moram da dobijem, pa da mu vratim... opasni su to klinci...
Kume, ako ti dobiješ, hoćeš li mi pozajmiti, pa da im vratim novac?"
"Ne mogu ti dati, pa moram Sandri da uplatim seminar!.. Izbaciće me iz stana, preti
mi razvodom!"
"Kume, tebi je svejedno što će meni da odseku jaja i da me ubiju, a??" - razrogačenih
očiju urla kum...
"Moram, moram Sandru da uplatim seminar! Spi.čko sam njen novac za seminar!
Ne mogu da ti dam!"
"Osim" - dodaje treći - u slučaju da saznaš da se Sandra jebb.e baš sa kumom...
u tom slučaju i ne moraš da joj uplatiš seminar"...
"Ne laži, džukelo!" viče kum...
"Šta kažeš? Je li to istina, kume?
"Istina je" - upada treći... Pa nastavlja: "Novac koji mi je otac dao da mu kupim lekove
sam prokockao. Hteo sam da ga bar dupliram, da izađem iz dugova... Kada sam se
vratio kući i ušao u očevu sobu bez lekova, samo me je pogledao. Nikad neću zaboraviti
taj pogled... pogled razočaranog oca... ni reč mi više nije uputio... Umro je u strašnim
bolovima..."
Na sceni teče komedija sa tragedijom među redovima... Prijateljstva i životi u ponoru pakla...
Šta to beše prijateljstvo, moral, istina, iskrenost? Na sceni se gube prijateljstva, prave, iskrene
ljudske vrednosti...Da li su protraćeni životi ljudi u vrtlogu poroka?
"Kume, koliko si žena imao u životu? Koliko? Puno, kume, puno! Zašto si morao i moju
Sandru da je.bbeš? Zašto? Znao si da je ona meni jedna jedina žena koju sam imao i
koju sam voleo... Ubiću te!"
"Hajde, drkadž.ijo! Šutni tu loptu! Lepo mi je otac govorio da ne igram na Engleze!
Lepo je govorio da su glupi... da Italijani igraju lepši fudbal..."
"Bolje da bude nerešeno na poluvremenu... Hajde da molimo Boga da bude nerešeno"...
Kleče... žmure...mole se Bogu...
Da li im je Bog već okrenuo leđa?
"Nerešeno! Ima Boga!"...urlaju sva trojica... grle se, igraju, vrte se, skidaju majice,
raduju se, smeju...
Utakmica se nastavlja...
Zvrrrrrrrr...
"Da... sam sam... Kada dolaziš kući? Ne znaš?... OK..."
Zvrrrrrrrr...
"Alo... oko pola šest... Vidimo se..."
Zvrrrrrrrr...
"Dolaziš kasnije večeras? Dobro... Čekam te"... govorii gleda u kuma...
"Kraj utakmice! Ljudi moji, kraj utakmice! Nerešeno! Gost je ostao u ligi! "
Nerešeno... Dvojica gledaju u trećeg... u dobitnika...smeškaju se i prilaze...
Taman da zatraže novac od njega, treći pukne svoj balon... Gubitnici ga gledaju
preneraženo...
"Nikada neću zaboraviti očev pogled... to je bio pogled u prazno... pogled
oca razočaranog u sina..." govori treći i odlazi...
"Ej.. sada će Sandra morati obojici da nam daje pare, da bi se iskupila"...
"Tako je" odgovara prevareni muž... "to nam je jedino ostalo"...
Ko je ovde pobedio? Ko je izgubio? Zašto je dobitnik uništio svoj dobitni tiket?
Da li se izvukao iz pakla kladionice? Koliko se ljudi kocka da bi se zabavilo, a
koliko njih da bi se "izvadili" iz dugova? Ko su zelenaši koji drže kockarnice u
tvom, mom, njihovom gradu? Na svakom ćošku, 24 sata otvoreni ćumezi, prepuni
zaluđenika, propaliteta, koji se nadaju da će ipak samo jednom dobiti i vratiti sve
dugove, kupiti lekove bolesnima, hranu deci, obuću prozeblima, platiti školarine,
kredite, drva za zimu...
Tragična priča i lakovernima i porocima koji i najboljeg od nas čini propalicom...
Glumci su dobili snažan aplauz, a publika se sa gorkim ukusom u ustima, teškim
korakom uputila kućama...
dao je predstavu "Ne igraj na Engleze!", po tekstu Vladimira Đurđevića.
Opet sam u dragom "Jazi"...
Gledalište puno. Maske su obavezne, temperatura izmerena na ulazu, dlanovi
dezinfikovani...
Na afiši piše: glumci Senad Milanović, Aleksandar Runjić, Bojan Kolopić...
Na sceni tri kutije, tri glumca, tri uzice i tri balona na vrhu... označena sa 1, 2 i X...
(Shvatamo da su baloni tiketi sa različitim oznakama: da pobeđuje domaćin, da
pobeđuje gost i da je nerešeno)
Zvrrrrrrrrr...
"Tu sam... gde bih bio?... ma neeee... obećao sam ti da neću ići u kladionicu...
da... neću se više kockati... to je prošlost... spremam ti iznenađenje za godišnjicu
braka... dobro... i ja tebe... hajde, ti spusti prva..."
"Le, o le , o le, o le, o le" - pevaju sva trojica u glas i gledaju utakmicu...
Deru se, navijaju, smeju se, skaču, grle se, trešti pozornica...
Tri prijatelja, zajedno odrasla, delila su druženje, ali i poročnu ljubav prema brzoj
zaradi u sportskim kladionicama... Gladni uzbuđenja, sa ogromnim željama kockom
zamenjuju životne strasti, neslanim šalama prikrivaju sopstvene probleme...
Utakmica traje i za vreme utakmice koju gledaju, njihovo prijateljstvo biva poljuljano,
tajne otkrivene, loše budućnosti opečaćene... Jer, za vreme ove utakmice nisu uložili
samo tuđ novac, već i ono što je mnogo vrednije od novca...
Govore:
"Samo jedan dobija! To ću biti ja! Ma ne ti, nego ja! Ni ti, ni ti, nego ja!"
Ko će to biti? - pita se publika...
Lopta je okrugla... Kolo sreće se okreće...
Na sceni puno smeha, šala, glasnog navijanja, da ne kažem dranja, grljenja i šala...
Traje prvo poluvreme...
"Nisam uplatio Sandrin seminar na koji mora da otputuje... Moram da dobijem,
pa da joj uplatim... Dala mi je lovu da joj kupim kartu, ja je stuco na Engleze..."
"Nije to ništa strašno kume! Mene je zvao klinac i rekao da će jaja da mi odseče
ako im večeras ne vratim novac sa kamatom"
Zvrrrrrrrrrrrrr...
"Da... imam novac... evo ga u džepu... Bez brige!... Donosim večeras!... Ma neee...
Znam... Evo, držim novac u rukama, ne brini! Da... dolazim na vreme... da..."
Gasi telefon i pada na kolena:
"Kaže da će me ubiti večeras... Kume, ubiće me... moram večeras, samo večeras,
moram da dobijem, pa da mu vratim... opasni su to klinci...
Kume, ako ti dobiješ, hoćeš li mi pozajmiti, pa da im vratim novac?"
"Ne mogu ti dati, pa moram Sandri da uplatim seminar!.. Izbaciće me iz stana, preti
mi razvodom!"
"Kume, tebi je svejedno što će meni da odseku jaja i da me ubiju, a??" - razrogačenih
očiju urla kum...
"Moram, moram Sandru da uplatim seminar! Spi.čko sam njen novac za seminar!
Ne mogu da ti dam!"
"Osim" - dodaje treći - u slučaju da saznaš da se Sandra jebb.e baš sa kumom...
u tom slučaju i ne moraš da joj uplatiš seminar"...
"Ne laži, džukelo!" viče kum...
"Šta kažeš? Je li to istina, kume?
"Istina je" - upada treći... Pa nastavlja: "Novac koji mi je otac dao da mu kupim lekove
sam prokockao. Hteo sam da ga bar dupliram, da izađem iz dugova... Kada sam se
vratio kući i ušao u očevu sobu bez lekova, samo me je pogledao. Nikad neću zaboraviti
taj pogled... pogled razočaranog oca... ni reč mi više nije uputio... Umro je u strašnim
bolovima..."
Na sceni teče komedija sa tragedijom među redovima... Prijateljstva i životi u ponoru pakla...
Šta to beše prijateljstvo, moral, istina, iskrenost? Na sceni se gube prijateljstva, prave, iskrene
ljudske vrednosti...Da li su protraćeni životi ljudi u vrtlogu poroka?
"Kume, koliko si žena imao u životu? Koliko? Puno, kume, puno! Zašto si morao i moju
Sandru da je.bbeš? Zašto? Znao si da je ona meni jedna jedina žena koju sam imao i
koju sam voleo... Ubiću te!"
"Hajde, drkadž.ijo! Šutni tu loptu! Lepo mi je otac govorio da ne igram na Engleze!
Lepo je govorio da su glupi... da Italijani igraju lepši fudbal..."
"Bolje da bude nerešeno na poluvremenu... Hajde da molimo Boga da bude nerešeno"...
Kleče... žmure...mole se Bogu...
Da li im je Bog već okrenuo leđa?
"Nerešeno! Ima Boga!"...urlaju sva trojica... grle se, igraju, vrte se, skidaju majice,
raduju se, smeju...
Utakmica se nastavlja...
Zvrrrrrrrr...
"Da... sam sam... Kada dolaziš kući? Ne znaš?... OK..."
Zvrrrrrrrr...
"Alo... oko pola šest... Vidimo se..."
Zvrrrrrrrr...
"Dolaziš kasnije večeras? Dobro... Čekam te"... govorii gleda u kuma...
"Kraj utakmice! Ljudi moji, kraj utakmice! Nerešeno! Gost je ostao u ligi! "
Nerešeno... Dvojica gledaju u trećeg... u dobitnika...smeškaju se i prilaze...
Taman da zatraže novac od njega, treći pukne svoj balon... Gubitnici ga gledaju
preneraženo...
"Nikada neću zaboraviti očev pogled... to je bio pogled u prazno... pogled
oca razočaranog u sina..." govori treći i odlazi...
"Ej.. sada će Sandra morati obojici da nam daje pare, da bi se iskupila"...
"Tako je" odgovara prevareni muž... "to nam je jedino ostalo"...
Ko je ovde pobedio? Ko je izgubio? Zašto je dobitnik uništio svoj dobitni tiket?
Da li se izvukao iz pakla kladionice? Koliko se ljudi kocka da bi se zabavilo, a
koliko njih da bi se "izvadili" iz dugova? Ko su zelenaši koji drže kockarnice u
tvom, mom, njihovom gradu? Na svakom ćošku, 24 sata otvoreni ćumezi, prepuni
zaluđenika, propaliteta, koji se nadaju da će ipak samo jednom dobiti i vratiti sve
dugove, kupiti lekove bolesnima, hranu deci, obuću prozeblima, platiti školarine,
kredite, drva za zimu...
Tragična priča i lakovernima i porocima koji i najboljeg od nas čini propalicom...
Glumci su dobili snažan aplauz, a publika se sa gorkim ukusom u ustima, teškim
korakom uputila kućama...
