NE DOPUSTI

Ne dopusti vremenu da izbrise moj liksa tvojih ociju, da pogled odluta tamo gde nisam ja . Ne dopusti vetru da skine ime moje s tvojih usana, da te povuce sa sobom nekom stazom drugih. I nemoj dopustiti da ti moje suze ostanu u secanju poput neke zagonettke...........samo dopusti da te u mislima prati moj OSMEH- kroz trenutke teske i daju snagu kroz zivot cijeli........N.N..

Prepisano sa jednog foruma ,jer ja nisam imala reci svoje da da kazem njemu koliko mi nedostaje a znam da ce razumeti........

 

[dusan jovic 95]

Ipak je divno i puno usamljenosti...

 

[lunao]

hvala, ima nas jos sigurno koji smo usamljeni.......

 

[Isus33]

Možda nije ni loše ponekad biti usamljen, ali kada usamljenost postane hronično stanje to je onda pakao. Čovjek onda izgubi nadu da će se nekad nešto promijeniti. Nema ni vjere, ni nade, ni ljubavi. To više nije život nego teška robija.

 

[gagili48]

Divno..i tuzno lunao...

 

[lunao]

Možda nije ni loše ponekad biti usamljen, ali kada usamljenost postane hronično stanje to je onda pakao. Čovjek onda izgubi nadu da će se nekad nešto promijeniti. Nema ni vjere, ni nade, ni ljubavi. To više nije život nego teška robija.

ponekad? samo sto smo mi poceli sve cesce da budemo usamljeni, nazlost svojom krivicom.......

 

[lunao]

Divno..i tuzno lunao...

Gagili nadamo se ipak boljem, zar ne?

 

[gagili48]

Gagili nadamo se ipak boljem, zar ne?

Naravno lunao...uvek...