Nazovi "Dobar dan!"

Samsonight

Samsonight

Elita
Poruka
15.882
Dugo me intrigira činjenica da su ljudi, i u manjim gradovima, postali toliko zabrinuti, mračni i zamišljeni. U malim gradovima se svi relativno poznajemo. U velikim-ne, u prestonici je neverovatno da svi svima poželimo taj "Dobar dan!", mada... ispalo bi možda i dobro to sve pozdravljanje-bez obzira da li se znamo ili ne-preraslo bi u mantru, a mantre imaju svoje efekte.
Živim u malom gradu koji čak ni nema status grada u Srbiji. Smatram da mi je dužnost i ultimatum vaspitanja da nazovem čoveku koji ide pored mene ili nasuprot-taj "Dobar dan!"
Moji učitelji, nastavnici i profesori, ili samo oni koji su asistirali meni približnim generacijama, su visoko kulturni ljudi, pa to pozdravljaju i uvek reaguju pozitivno. Stanemo da porazgovaramo. Nasmejemo se. Osmehnuti idemo dalje.
U mom gradu ljudi počinju da reaguju "kao opareni" na "Dobar dan!" u prolazu. Okreću se za mnom, stanu pa misle ko sam-šta sam ja njima i zašto-to obično "Dobar dan!"
Da li se i etiketa ponašanja uvozi "sa zapada", i iz velikih gradova u male, jer mali uvek žele da porastu u veliko?
Pa... ako je lepo da prolazimo jedni pored drugih kao bezlični, bezkontaktni ljudi... Vredi li taj pomak i rast nas malih u nešto veće?

Autorska;
 
Poslednja izmena:
Odrasla sam u malom gradu, i najiskrenije, nije mi bilo po volji što na svakom korokau ponavljam "dobar dan" ili bar klimam glavom.
Uzrok tome su sitacije gde sam morala stati i izdržati stoički ljudsku radoznalost bez osnova.
Kako mama, kako tata, čija si, koliko imaš godina, tralalala.
Mogu se slobodno svrstati u asocijalne tipove po tom pitanju.
Da pominjem tračeve u malom gradu.Muva do kraja ulice postane medved.
Glasam za veliku sredinu.I pravo da ne odgovaram na gomilu dosadnih i nepotrebnih pitanja.
 
Samsonight:
Dugo me intrigira činjenica da su ljudi, i u manjim gradovima, postali toliko zabrinuti, mračni i zamišljeni. U malim gradovima se svi relativno poznajemo. U velikim-ne, u prestonici je neverovatno da svi svima poželimo taj "Dobar dan!", mada... ispalo bi možda i dobro to sve pozdravljanje-bez obzira da li se znamo ili ne-preraslo bi u mantru, a mantre imaju svoje efekte.
Živim u malom gradu koji čak ni nema status grada u Srbiji. Smatram da mi je dužnost i ultimatum vaspitanja da nazovem čoveku koji ide pored mene ili nasuprot-taj "Dobar dan!"
Moji učitelji, nastavnici i profesori, ili samo oni koji su asistirali meni približnim generacijama, su visoko kulturni ljudi, pa to pozdravljaju i uvek reaguju pozitivno. Stanemo da porazgovaramo. Nasmejemo se. Osmehnuti idemo dalje.
U mom gradu ljudi počinju da reaguju "kao opareni" na "Dobar dan!" u prolazu. Okreću se za mnom, stanu pa misle ko sam-šta sam ja njima i zašto-to obično "Dobar dan!"
Da li se i etiketa ponašanja uvozi "sa zapada", i iz velikih gradova u male, jer mali uvek žele da porastu u veliko?
Pa... ako je lepo da prolazimo jedni pored drugih kao bezlični, bezkontaktni ljudi... Vredi li taj pomak i rast nas malih u nešto veće?

Autorska;
Kliknite za proširenje...
Не вреди.
У мањим местима,мада то нема везе са географијом,већ са социјалношћу,увек треба поздравити свакога у радијус од метар,два.
Тако је одувек.
 
*pustinjakinja:
Odrasla sam u malom gradu, i najiskrenije, nije mi bilo po volji što na svakom korokau ponavljam "dobar dan" ili bar klimam glavom.
Uzrok tome su sitacije gde sam morala stati i izdržati stoički ljudsku radoznalost bez osnova.
Kako mama, kako tata, čija si, koliko imaš godina, tralalala.
Mogu se slobodno svrstati u asocijalne tipove po tom pitanju.
Da pominjem tračeve u malom gradu.Muva do kraja ulice postane medved.
Glasam za veliku sredinu.I pravo da ne odgovaram na gomilu dosadnih i nepotrebnih pitanja.
Kliknite za proširenje...
Pa, ipak... Iz sredine gde je zapovest nazvati "dobar dan", mi sad svi treba da pređemo u svet gde niko nikog ne vidi?
Kao-prošao čovek pored mene ili pas, isto je?
Nuspojave je trebalo suzbijati, ali svesti se na to da ne želim nikome da se javim u prolazu... to je stvar sebičluka!
Kad ćemo se naći opet jedni drugima, ako prolazimo svojim poslom i ne zanima nas nimalo kako je neko drugi-ko prolazi pored nas?
 
Samsonight:
Pa, ipak... Iz sredine gde je zapovest nazvati "dobar dan", mi sad svi treba da pređemo u svet gde niko nikog ne vidi?
Kao-prošao čovek pored mene ili pas, isto je?
Nuspojave je trebalo suzbijati, ali svesti se na to da ne želim nikome da se javim u prolazu... to je stvar sebičluka!
Kad ćemo se naći opet jedni drugima, ako prolazimo svojim poslom i ne zanima nas nimalo kako je neko drugi-ko prolazi pored nas?
Kliknite za proširenje...

Nemam ja suštinski ništa protiv pozdravljanja.Nije teško ni reći dobar dan, ni klimnuti glavom, ni osmehnuti se.
Ja sam napisala šta meni lično smeta, jer retko ko se zadrži na tome.
To što ne volim propitivanja u kojima zaista ne vidim smisla, ne znači da ne bih pomogla apsolutno bilo kome, ako mi se obrati, ili sama vidim da pomć treba, a ja mogu da je pružim, čak i ovako asocijalna, ponudim je i uvek ću, ove pameti, to i raditi.
 
Отварач мозга...опет:
Не вреди.
У мањим местима,мада то нема везе са географијом,већ са социјалношћу,увек треба поздравити свакога у радијус од метар,два.
Тако је одувек.
Kliknite za proširenje...
Nisam slućajno pomenula već stare prosvetare iz svog grada! Nemoguće je da se oni svi sećaju svih svojih đaka, nekima nisam bila čak ni đak direktno-možda su predavali mom ocu, majci, braći, mojim sestrama, ali toliko se lepo pozdravimo i ispričamo. Oni su mi i dalje parametar za srdačnost među ljudima-koje je sve manje i manje.
 
Samsonight:
Nisam slućajno pomenula već stare prosvetare iz svog grada! Nemoguće je da se oni svi sećaju svih svojih đaka, nekima nisam bila čak ni đak direktno-možda su predavali mom ocu, majci, braći, mojim sestrama, ali toliko se lepo pozdravimo i ispričamo. Oni su mi i dalje parametar za srdačnost među ljudima-koje je sve manje i manje.
Kliknite za proširenje...

S prosvetarima bih uvek i stala i popričala.
I jesam, dok sam imala tu mogućnost.
Imala sam mnogo divnih predavača...
No s njima nisam trpila teror nepotrebnih pitanja.
 
*pustinjakinja:
Odrasla sam u malom gradu, i najiskrenije, nije mi bilo po volji što na svakom korokau ponavljam "dobar dan" ili bar klimam glavom.
Uzrok tome su sitacije gde sam morala stati i izdržati stoički ljudsku radoznalost bez osnova.
Kako mama, kako tata, čija si, koliko imaš godina, tralalala.
Mogu se slobodno svrstati u asocijalne tipove po tom pitanju.
Da pominjem tračeve u malom gradu.Muva do kraja ulice postane medved.
Glasam za veliku sredinu.I pravo da ne odgovaram na gomilu dosadnih i nepotrebnih pitanja.
Kliknite za proširenje...

Dobar dan teta-dosadija, izvinite me, zurim, zagorece mi mleko na sporetu!
 
Ljudi su postali nestrpljivi i netrpeljivi jedni prema drugima na svom mestima.
Pokušaj kupiti "hleb i sa hlebom", ispred, a naročito iza tebe, u supermarketu te neko prezire i jedva čeka da odeš.
Čoveče-ta trka sa vremenom! Njega čeka taxi, moraju svi da se solidarišu...
U domovima zdravlja-ljudi samo grabe ko će pre na taj pregled, kako da se pre nađu tamo.
Nemamo više osećaj jedni za druge.
Čemu sva ta trka i ima li nade da možemo da osnujemo ponovo neko saosećanje i zanimanje između sebe?
 
Samsonight:
Dugo me intrigira činjenica da su ljudi, i u manjim gradovima, postali toliko zabrinuti, mračni i zamišljeni. U malim gradovima se svi relativno poznajemo. U velikim-ne, u prestonici je neverovatno da svi svima poželimo taj "Dobar dan!", mada... ispalo bi možda i dobro to sve pozdravljanje-bez obzira da li se znamo ili ne-preraslo bi u mantru, a mantre imaju svoje efekte.
Živim u malom gradu koji čak ni nema status grada u Srbiji. Smatram da mi je dužnost i ultimatum vaspitanja da nazovem čoveku koji ide pored mene ili nasuprot-taj "Dobar dan!"
Moji učitelji, nastavnici i profesori, ili samo oni koji su asistirali meni približnim generacijama, su visoko kulturni ljudi, pa to pozdravljaju i uvek reaguju pozitivno. Stanemo da porazgovaramo. Nasmejemo se. Osmehnuti idemo dalje.
U mom gradu ljudi počinju da reaguju "kao opareni" na "Dobar dan!" u prolazu. Okreću se za mnom, stanu pa misle ko sam-šta sam ja njima i zašto-to obično "Dobar dan!"
Da li se i etiketa ponašanja uvozi "sa zapada", i iz velikih gradova u male, jer mali uvek žele da porastu u veliko?
Pa... ako je lepo da prolazimo jedni pored drugih kao bezlični, bezkontaktni ljudi... Vredi li taj pomak i rast nas malih u nešto veće?

Autorska;
Kliknite za proširenje...
Izopacio se narod.Nemoj nista da te cudi.Svi su u nekim svojim mislima i problemima.Kada sam bio mali,a odrastao sam na selu,ali i kada sam otisao u grad isto sam se ponasao.Tetka me je naucila,da ne smem da prodjem pored starijeg coveka,a da se ne javim,bilo da ga znam,ili ne.To sam preneo i u grad,u tadasnje vreme je to bilo normalno.Sada nekad i poznatom ne smes da se javis,jer ne znas u kakvim je mislima i gde je odlutao.
 
Samsonight:
Ljudi su postali nestrpljivi i netrpeljivi jedni prema drugima na svom mestima.
Pokušaj kupiti "hleb i sa hlebom", ispred, a naročito iza tebe, u supermarketu te neko prezire i jedva čeka da odeš.
Čoveče-ta trka sa vremenom! Njega čeka taxi, moraju svi da se solidarišu...
U domovima zdravlja-ljudi samo grabe ko će pre na taj pregled, kako da se pre nađu tamo.
Nemamo više osećaj jedni za druge.
Čemu sva ta trka i ima li nade da možemo da osnujemo ponovo neko saosećanje i zanimanje između sebe?
Kliknite za proširenje...

Ovoga je uvek bilo...
Da nije do lične percepcije...?

Imala sam priliku razgovarati sa bliskom osobom koja živi u manjoj sredini.
Čoveka su izluđivle komšije koje bez kucanja upadnu kad im se ćefne.
Meni je smešno, pokušala sam da mu predočim sve lepote i prednost, ali priznaćete, nimalo prijatno :)
 
Отварач мозга...опет:
Када смо одлазили за село...
Мој брат је био "добро дете", а ја "не ваља ништа", јер нису могли да извуку ни где сам пошао...
Kliknite za proširenje...

E, o ovome ja pričam :)
Zamislite jednu buntovnu tinejdžerku koja je primorana da odgovara na nebulozna pitanja...
Mora da su mi ostale fobije :lol:
 
jolemisa:
Izopacio se narod.Nemoj nista da te cudi.Svi su u nekim svojim mislima i problemima.Kada sam bio mali,a odrastao sam na selu,ali i kada sam otisao u grad isto sam se ponasao.Tetka me je naucila,da ne smem da prodjem pored starijeg coveka,a da se ne javim,bilo da ga znam,ili ne.To sam preneo i u grad,u tadasnje vreme je to bilo normalno.Sada nekad i poznatom ne smes da se javis,jer ne znas u kakvim je mislima i gde je odlutao.
Kliknite za proširenje...
Svuda se postavljam-ako sam već izašla iz svoje "jazbine", kao neko ko je "dostupan". To odzvanja. Starija gospoda u meni pronalazi sagovornika na svakom mestu-npr-pitaju me u supermarketu gde stoji lovorov list, šta da kupe za ovo i ono...
Radnici u supermarketu su otresiti, samo jure-ne smeš nikoga ništa da pitaš. Šta je meni kratko vreme da nekom negde pomognem? Nek' mu je dobro. E, to je "Dobar dan!" u suštini. Tebi da je dobro, ali i drugima-neka im je dobro. Ima li načina da tome doprinesem? Hoću!
Svima vam želim "Dobar dan!" :) Od srca!
 
Samsonight:
Svuda se postavljam-ako sam već izašla iz svoje "jazbine", kao neko ko je "dostupan". To odzvanja. Starija gospoda u meni pronalaze sagovornika na svakom mestu-npr-pitaju me u supermarketu gde stoji lovorov list, šta da kupe za ovo i ono...
Radnici u supermarketu su otresiti, samo jure-ne smeš nikoga ništa da pitaš. Šta je meni kratko vreme da nekom negde pomognem? Nek' mu je dobro. E, to je "Dobar dan!" u suštini. Tebi da je dobro, ali i drugima-neka im je dobro. Ima li načina da tome doprinesem? Hoću!
Svima vam želim "Dobar dan!" :) Od srca!
Kliknite za proširenje...
Svaka cast na upornosti i veru u ljude.
 
Отварач мозга...опет:
Као ратни заробљеник...само понављам број и јединицу из које сам...
Kliknite za proširenje...

Veruj, ima trenutaka kad se osćeam kao zarobljenik kad me zaustave i počnu propitivanja.
No, smislila sam davno taktiku kako da me počnu samovoljno zaobilaziti.
Najpre sam nosila crne sunčane, posle namestim smrknutu facu i da vidiš kako zaobilaze :lol:
Jojj...sad mi se stvarno čini da su mi ostale duboke traume :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
3 japanske mudrosti za dobar život
Odgovora
15
Pregleda
398
Nina
Nina

Back
Top