Kiša pada,iznad našeg grada,
tebe nema,šta da radim sada,
tražim tragove,osećam mirise,
budilnik u glavi,daj saberi se.
Navio sam snove,
zarobio vetrove,
mesecom i zvezdama,
napunio džepove.
Dok nebo me gleda,
sunce ne znam gde je,
duga mi se ruga,
a Mars mi se smeje.
Sve planete i zvezdice,
sakrile od mene lice,
za prečicu do pakla,
imam vizu i dve propusnice.
Proveravam film u glavi,
ruku snova,na rame mi stavi,
virus mi kroz vene šiba,
ma pun mi je...okean riba.
Igra svetlo,pred mojim očima,
vatra svuda,nigde nema dima,
uhvatiću zadnji let do nje,
leteću dok virus ne prođe.
