Naučnici konačno rešili misteriju japanske male mumificirane sirene

[Sensei]

Decenijama su mumificirani ostaci stvorenja nalik maloj sireni obožavani u hramu u Asakučiju u Japanu, ali naučnici su dugo sumnjali da je mumija sirene zapravo napravljena od strane čovjeka.

Navodno uhvaćena u Tihom okeanu, kod ostrva Šikoku, između 1736. i 1741. godine, čuvena mumija sirene je više od 40 godina izložena u hramu Enjuin u Asakučiju, privlačeći posetioce uverene da će im ostaci doneti sreću. Rečeno je da su ta sićušna natprirodna stvorenja bila besmrtna i da će ko god pojede njihovo meso uživati i u večnom životu.

Nekako, niko zapravo nije pokušao, ali tim naučnika je zatražio detaljnije ispitivanje kako bi potvrdio mnoge legende oko artefakta.

 

[Sensei]

Prošle godine, istraživači sa Univerziteta nauke i umetnosti Kurashiki uspeli su da nabave misterioznu mumificiranu sirenu iz hrama Enjuin i počeli da je analiziraju koristeći različite moderne tehnike, uključujući rendgenske i CT (kompjuterizovane tomografije), radiokarbonske datiranje, elektronska mikroskopija i analiza DNK.

Prva stvar koja se primetila kod jedinstvenog primerka od 12 inča, za koji se činilo da ima glavu i torzo malog primata i donju polovinu ribe, bila je činjenica da mu nedostaje skelet. Jedini skeletni ostaci bili su u donjem delu tela mumije i izgleda da pripadaju ribi. Ostatak je izgledao kao čudna kombinacija raznih životinjskih ostataka, tkanine, papira i pamuka.

 

[Sensei]

Neki naučnici su ranije pretpostavili da su ove obožavane mumije sirene nastale prišivanjem glave i trupa malog majmuna na donji deo tela ulova iz mora. Prošlogodišnji testovi su pokazali da je obožavane posmrtne ostatke sastavio čovek, iako je tačan „recept“ bilo malo teško pogoditi.

Nakon što je torzo 'sirene' ispunio tkaninom i papirom, ko god je kreirao ovu mumiju, takođe ju je ofarbao pastom napravljenom od mešavine peska i uglja. Njena vilica i zubi su takođe najverovatnije uzeti od neke vrste ribe predatora, a nokti su napravljeni od keratina. Radiokarbonsko datiranje sugeriše da primerak datira iz ranih 1800-ih.

 

[Џорџи]

Uapsiti prevarante