Naučnici dešifrovali kako funkcioniše kalendar Maja

[Nina]

Ciklus predstavljen u kalendarima Maja bio je prilično misterija otkako je ponovo otkriven i njegovo dešifrovanje je počelo četrdesetih godina. Pokrivajući period od 819 dana, ciklus se naziva jednostavno brojanjem od 819 dana. Problem je u tome što istraživači nisu mogli da uporede tih 819 dana ni sa čim. Ali, antropolozi Džon Linden i Viktorija Briker sa Univerziteta Tulejn sada misle da su konačno razbili kod. Sve što su morali da urade bilo je da prošire svoje razmišljanje, proučavajući kako kalendar funkcioniše u periodu od ne 819 dana, već 45 godina, i povežu ga sa vremenom potrebnim da se nebeski objekat pojavi da se vrati na približno istu tačku na nebu – ono što se naziva sinodijski period.

Povećanjem kalendarske dužine na 20 perioda od 819 dana pojavljuje se obrazac u kome su sinodički periodi svih vidljivih planeta srazmerni tačkama stanica u većem kalendaru od 819 dana. Kalendar Maja je zapravo komplikovan sistem sastavljen od manjih kalendara, razvijenih pre nekoliko vekova u pretkolumbovskoj Mezoamerici.

Od sastavnih kalendara, broj od 819 dana najviše zbunjuje moderne antropologe. To je kalendar zasnovan na glifovima koji se ponavlja četiri puta, pri čemu svaki blok od 819 dana odgovara jednoj od četiri boje i, kako su naučnici u početku mislili, kardinalni smer. Crvena je bila povezana sa istokom, bela sa severom, crna sa zapadom, a žuta sa jugom. Tek 1980-ih istraživači su shvatili da je ova pretpostavka netačna, prenosi Science alert. Umesto toga, bela i žuta su bile povezane sa zenitom i nadirom, respektivno – interpretacija koja se uklapa u astronomiju, dok Sunce izlazi na istoku, putuje nebom do svoje najviše tačke, zalazi na zapadu, a zatim putuje kroz svoj najniži nivo da se ponovo diže na istoku.

 

[Nina]

 

[Nina]

Bilo je i drugih tragova koji sugerišu da je broj od 819 dana povezan sa sinodičnim periodima vidljivih planeta u Sunčevom sistemu. Maje su imale izuzetno tačna merenja sinodičkih perioda vidljivih planeta: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Međutim, teškoća je bila u pokušaju da se shvati kako su ovi sinodički periodi funkcionisali u kontekstu brojanja od 819 dana. Merkur je lak, ima sinodički period od 117 dana, što se tačno sedam puta uklapa u 819 dana. Ali, gde su se uklopile ostale planete?

Ispostavilo se da svaka od vidljivih planeta ima sinodički period koji tačno odgovara broju ciklusa od 819 dana. Venerin sinodički period je 585 dana koji se uredno poklapa sa sedam brojanja od 819 dana. Mars ima sinodički period od 780 dana to je tačno 20 brojanja od 819 dana.

Ni Jupiter i Saturn nisu izostavljeni. Jupiterov sinodički period od 399 dana uklapa se tačno 39 puta u 19 tačaka, a Saturnov sinodički period od 378 dana savršeno odgovara za šest računanja.

A postoji čak i ubedljiva veza sa kalendarom od 260 dana poznatim kao Tzolkin. Dvadeset perioda od 819 dana je ukupno 16.380 dana. Ako pomnožite Tzolkin 63 puta, dobićete 16.380 dana. U stvari, 16.380 je najmanji višekratnik koji 260 i 819 imaju zajedničko. Dakle, njih dvoje se lepo povezuju sa 20 ciklusa od 819 dana koji su postavili Linden i Briker.

Umesto da ograniče svoj fokus na bilo koju planetu, astronomi Maja koji su kreirali brojanje od 819 dana zamislili su ga kao veći kalendarski sistem koji bi se mogao koristiti za predviđanja svih sinodičkih perioda vidljive planete, kao i tačke srazmera sa njihovim ciklusima. u colkin i kalendarskom krugu.

Svaki put kada se od istoričara zahteva da tumače značajna merenja drevnog porekla, rizikuju da čitaju previše duboko i pogrešno pripisuju vrednosti. To ne znači da je predlog Lindena i Brikera numerologija obučena kao akademska zajednica, mada je važno pustiti nauku da radi svoj posao i paziti na kritike i pobijanja. Ipak, kalendar Maja je daleko od jednostavnog sistema zasnovanog na osnovnoj astronomiji.link

 

[Ganfajter]

kolko je to u dramovima

 

[Majstor Života]

Po kamenu.

 

[Стари пароброд]

У литрима.