Натурализовани играч у мушкој репрезентацији Србије, да или не?

[Khal Drogo]

Медији су у том свом задатку роварења против српске кошарке, како им не досади. И поново су бацили "бомбу" да би Камински могао заиграти за Србију (овдје).
Позиције селектора Србије је и привилегија и част, али и казна, ту ће Кокошвов бити изложен сталним ударима, као у овом случају када малициозним спином настоје испровоцирати неки одговор згог којег би се Игор могао кајати. Биће тога пуно.

Поменути Камински је Американац, да ли је загријан да обуче дрес Србије не знам, али он је Амер, и ту ако би и играо може играти само као натурализовани играч. И ту долазимо до дилеме, натурализовани играч, да или не? У женској репрезентацији имали смо ту ситуацију са Пејџовом, у мушкој нисмо имали таквих ситуација до сада, став и КСС и бившег селектора је изричит, у Србији неће играти натурализовани играчи.

Да не би било забуне да разјаснимо који то играчи нису натурализовани да неки паметњаковићи не би кренули да паметују, зашто Камински јесте а неки Срби из Српске или САД није.
Постоје прописи ФИБА који су то дефинисали (овдје), чл. 20-23

20. A player who has transferred as a young player according to article 3-52 may not chooseuntil he has reached the age of twenty-one (21) the national team of any country otherthat the country from which he transferred.

21. a. A national team participating in a Competition of FIBA may have only one player onits team who has acquired the legal nationality of that country by naturalisation or byany other means after having reached the age of sixteen (16). This provision appliesalso to any player having the right to acquire a second nationality at birth but whodid not lay claim to this right until after having reached the age of sixteen (16).
b. For purposes of letter (a) above and in the event of doubts, any player claiming tohave acquired a legal nationality before having reached the age of sixteen (16),without presenting the respective passport with a date of issue before the player’ssixteenth birthday, requires a decision by the Secretary General confirming that hedoes not fall under the restriction of letter (a) above. In taking this decision theSecretary General shall take into account the following criteria:
- the number of years during which the player has lived in the country, for thenational team of which he wishes to play;
- the number of seasons during which the player has participated in domesticcompetitions in the country of the national team for which he wishes to play;
- any other criteria capable of establishing a significant link between the player andthe country, for the national team of which he wishes to play.

22. A player who has played in a main official competition (see article 2-1) of FIBA beforereaching his seventeenth (17) birthday may play for a national team of another country ifboth national member federations agree; in the absence of an agreement the SecretaryGeneral decides.

23. A player who has played in a main official competition of FIBA (see article 2-1) afterhaving reached his seventeenth (17) birthday may not play for a national team of anothercountry. However, in exceptional circumstances the Secretary General may authorise such aplayer to play for the national team of his country of origin if he is ineligible to play forsuch country according to this article 3-23 and if this is in the interest of the development of basketball in this country. An administrative fee as stipulated in article 3-305 anddecided by the Secretary General is payable to FIBA.

Најпростије речено, играч (или родитељи) до 17.рођендана има могућност да бира које ће имати "спортско држављанство", ту мора имати стечено држављанство до 16-е године или по мјесту рођења или по основу рођења, ово друго зовемо и етнички (Грци, Јевреји, Руси, Срби и ини) односно ако су родитељи из земље матице и по том основу је добио држављанство те земље до 16-ог рођендана.

Како видимо у прописима постоји могућност да играч добије "спортско држављанство" и послије 17-е године, то су изузетни случајеви, сваки се разматра засебно (а ту ФИБА није увијек дисљедна), постоји могућност и промјене спортског држављанства, имали смо их доста, ту је основни предуслов да постоји сагласност два савеза, у супротном се иде на арбитражу. Србија неће бити у тој ситуацији.
Промјена спортског држављанства обично бива касније, када играч процијени да има веће шансе у другој репрезентацији, но имали смо ове године ситуацију Београђанина Павла Михајлоског који је играо за У-16 националну селекцију Србије и ове године за У-20 националну селекцију С.Македоније, и то је први случај да је играч играо у млађим категоријама за двије националне селекције, барем колико је мени познато.

То су све ненатурализовани играчи. Националне селекције могу натурализовати највише једног играча за неко такмичење, односно у једној утакмици ако су у питању квалификације.

Постоје земље које натурализују играче и које не. Од оних квалитетнијих селекција које не натурализују играче су Литванија, Летонија, Србија, Грчка и Француска. И то је то. Могуће да има још нека од слабашнијих, али то је то. остале селекцији су имали и имају натурализованих играча. Од тих које имају натурализоване играче има оних које не муљају са прописима и које муљају. Рецимо једна од селекција које муљају са прописима је Турска, они су (њихове компаније) и спонзори многих великих такмичења, па им се мало гледа кроз прсте. Но да се не замарамо, ми нисмо у тој причи.

Да не би било забуне код Француске и Грчке. У Француској су имали доста играча рођених у њиховим бившим колонијама, имали су и Тонија Паркера рођеног у Белгији, но сви ти играчи су испунили услове, прописе ФИБА-е, прије 17.рођендана су имали "француско спортско држављанство", тј били су код ФИБА-е лиценцирани за њихове млађе селекције.
Исто је и код Грка, имају те играче рођене и одрасле у САД, браћу Калатес, Куфоса и ине, у питању су етнички Грци који су испунили те ФИБА услове да имају "грчко спортско држављанство". Иста ситуација је са неким тамнопутим играчима, браћа Адетокумбо, Софокло којима је један од родитеља Грк и који су такође испунили те ФИБА услове да имају грчко спортско држављанство.

Ми имамо пуно етничких Срба рођених у САД (Себастијан Скоко, Балша Копривица, Никола Ракочевић и ини), Црној Гори, Српској (има их плејада, у У-16 националној селекцији рецимо Никола Радовановић, Марко Марковић, Вук Бошковић, млађи брат одбојкашице Тијане, уопште у свим селекцијама неколико момака је из Српске) и уопште по бијелом свијету, они јесу и биће у конкуренцији за дрес Србије и нараво да не могу имати статус натурализованог играча, уосталом сви су испунили задате ФИБА услове. А и реално за коју ће селекцију играти Срби рођени било гдје ако не за Србију. Друга селекција може доћи у обзир само ако процијене да у неком узрасту (У-16, У-18, У-20) нису конкурентни, међу рецимо 20-25, за селекцију Србије. И то је у реду.

Вратимо се питању. Натурализовани играч, да или не? Наравно да је исправан одговор не.
Зашто не? Више је разлога;
- Национална селекција није само ствар тренутка, ад-хок избор за неко такмичење, него је ту континуитет рада, посвећености, ентузијазма генерација спортских радника, тренера, играча, један мукотрпан процес формирања тих играча, сениорска репрезентација мора бити огледало тог рада. Доброг или лошег.
- Свакако је и лакше и ујефтиније узети на позицији на којој сте "танки" натурализованог играча, "готов производ", него га годинама кроз рад у клубу и млашим категоријама стварати, "правити", истрпити у том формирању, но тежи пут је у овом случају и једини прави.
- Играчи који су прошли млађе категорије, жртвовали пуно тога, морају бити награђени да буду у конкуренцији за А репреентацију. Потуснути их да би направили мјесто натурализованом играчу огрешите ћете се о спортска начела. У спорту све се враћа, све се плаћа.
- Ваља држати мало и до националног поноса, аутошовинсти то и не разумију, но они којима је Србија у срцу итекако разумију.
- Српским играчима наступи у репрезентацију су највећа част и привилегија, натурализованим играчима је тај избор ствар користи.

То су разлози зашто не. Краткорочно би узимање натурализованог играча могло помоћи да се попуни нека позиција, но тиме би нарушили начела на којима је постављена српска кошарка, постоји опасност и да би се временом нарушио култ репрезентације који данас постоји, нарушили би се и здрави темељи, са годинама то ништа добро не би донијело српској кошарци.

 

[Sotir zvani djubre]

Ma vidis da u Zvezdi i Partizanu sve stranci igraju....... Plasim se da ova 3 srebra ne budu neki poslednji trzaji srpske kosarke.... Gde su novi klinci.. Sta je sa Simanicem, Zagorcem i mnogima jos za koje se nije ni culo, a trebalo je vec do sada. Dobro imamo mi mladih igraca Jokic je mlad, takodje i Bogdanovic, Micic, itd... Ali sta za 10 godina kad njih vise ne bude na parketu?? E to je problem...

 

[Khal Drogo]

Ma vidis da u Zvezdi i Partizanu sve stranci igraju.......

У Звезди је 8 странаца, у Партизану 7. Свакако треба порадити да се та погубна оријентација и за те клубове и за српску кошарку промијени. Шта? Имам нека своја размишљања, тражи дужи одговор, биће прилике.

Plasim se da ova 3 srebra ne budu neki poslednji trzaji srpske kosarke....

Не бери бригу, биће то добро, српска кошарка је и поред бочних удара и подметања још увијек на добром путу

Gde su novi klinci..

Има их, пуно. Посједују потенцијал који посједују, не можеш у сваком годишту очекивати једног Јокића. Ваља порадити да се ти клинци добро развијају.

Sta je sa Simanicem, Zagorcem i mnogima jos za koje se nije ni culo, a trebalo je vec do sada.

Сви играчи имају потенцијал али и лимите, некад се може нешто учинити да се то унапреди, некад не, једноставно неке се ствари не могу поправити, морамо бити поштени према играчима, у сваком случају Симанић се добро развија, боље од тога не може, он ће достићи ниво који може. Код Загорца се машило око избора пута, дешава се, када је требао да експлодира, изгубио је двије сезоне, изгубио је самопоуздање, наредних година биће проблем поз. на коју ће се оријентисати, 3 или 4, још увијек може да се врати на прави пут.

Ali sta za 10 godina kad njih vise ne bude na parketu?? E to je problem...

Није. Имамо плејаду надарених играча у год. 2000. 2001, те 2003-4, сада је до рада, правилног развоја. Од играча који покажу потенцијал у млађим категоријама, у најбољем случају 1/3 оствари у сениорској конкуренцији оно што су обећавали у млађим узрастима.
Српски играчи су баш због доброг рада и развоја боље напредовали од вршњака из Европе и претекли би оне који су у млађим узрастима више обећавали, примјера је небројено, тражи дужи пост. Ако се надарене генерације буду развијале како треба, а хоће, биће то добро и кроз 10 година, наравно ако штеточине (менаџери, медији, смутљивци у клубовима) не наставе да уништавају српску кошарку.

 

[Khal Drogo]

Антисрпско смеће од портала Б92 кроз чланак Paspalj: Potreban nam je kvalitetan stranac опет "изокола" протура идеју о ангажовању натурализованог америчког кошаркаша у мушкој репрезентацији Србије. И са циљем да се један здрав амбијент и култ репрезентације који још увијек итекако постоји у српској кошарци наруши. Надати се да се те идеје које би у будућности само лоше донијеле стрпској кошарци неће остварити.

 

[Nebojsa.bg]

НЕ, И НЕ САМО У КОШАРЦИ НЕГО У БИЛО КОМ ЕКИПНОМ СПОРТУ, МОЖЕ САМО БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ И ТО ЕВЕНТУАЛНО

 

[GrdobanS]

Sto da ne.

 

[gost 353303]

Nikada i nikako,ubili su omladinske skole kupujuci jeftine strance po klubovima a zarad kradje i muljaze.Ako nemamo svoje omladinske skole koje ce iznedriti reprezentativce ne treba ni da se bavimo tim sportom.