Наставак7
успомену, узиђе на ум његов богоугодна мисао, да сазида такву светлу припрату и преславну и достојну многога причања. Јер цело здање таквога дела прво умом својим све размери, што ће бити од почетка до краја, каква јој је висина, каква дужина, каква ширина, тако да се она наслања у сједињењу ка првосазданој цркви светих апостола, и цркви светога Димитрија и ка храму Пресвете Богородице, који је рукотворио овај преосвећени. И све изнашавши што како треба да буде, и поче зидати поставивши мраморне стубове и на њих сводити зидањем пречудне кровне сводове, које имају лепоту виђења. Јер подигавши ту припрату велику и прекрасну, и непоколебимо све утврди по смотрењу Господа зиждитеља свега, без кога се ни реч ни дело не завршава. И опет већу част приложи таквоме здању, сву изографисавши (насликавши) је као и травне цветове и много украшене, тако да су је сви богољубиви гледали украшену у лице. А ту начини и помост по њој у висину, што се зове катихуменија по којима ће ићи архијереј у божаствену цркву. Као што беше видео многа свта места обилазећи, разумом својим и мудрошћу, коју прими од Бога, чињаше таква ( дела ). Јер још у својој младости постаде премудар од Господа, и напуни се многога разума, и обилан постаде у духовним поукама. У многим местима остави своју успомену, и постаде вазљубљен у свету од свију, сва дела чинећи непорочно. Јер колико чусте за таква његова полагања трудова, да ли ће ко код рећи да са нуждом или насиљем присиљен би ко да чини које дело? Јер љубљаше све као и чедољубив отац и чуваше да ко што не узнегодује. Ту у дому Светих Апостола (Пећи) пред црквом сазда велики пирг, и на врху његову именова цркву светога Данила Ступника, и њу украси сликама божаственога писма. Издавањем многога свога злата начинише му у приморју звона доброгласна, и њих донесе са многим трудовима, и постави их ту на предивну хвалу и част светих апостола, а на своје блажено и вечно спомињање. Остала многа полагања трудова овога преосвећенога господина мојега, која учини у дому Светих Апостола, ако би се по имену сва казивала, то би била дуга беседа речју о таковим.
ДАНИЛО ОБНАВЉА ЖИЧУ, ПОКРИВА ЈЕ ОЛОВОМ, ОБНАВЉА И ПОПИСУЈЕ ТРПЕЗАРИЈУ.
Место свето, које се зове дом Спасов, велика и првосаздана архиепископија, звана Жича, у прошла времана, некада, дуго је стајало у пустоши наиласком безбожнога народа куманскога, и све је било огњем сажежено, а после њих, пошто је било време, за благочастивога краља Уроша и док је у његово време био преосвећени архиепископ Јевстатије други, то место би обновљено, али не завршено, као што беше испрва. Док је овај преосвећени архиепископ кир Данило Божјим благовољењем управљао престо светога Саве, пошто је од почетка имао неослабну љубав ка Господу да чини Његову вољу и хотећи у многоразличним трудовима прославити своју успомену заједно у пренебесним и земаљским стварима, заволео је прискрбни и тесни пут, по коме идући никада не погреши у своме уздању, које је било у похвалу Божју. Свагда имајући у своме уму страх Господњи, који је почетак премудрости ( Пс. 110, 10 ), са многим скрбима и нуждом живећи свој живот, у гладовању и жеђи и многом подвигу, у себи говораше: > Бојим се, да како другима проповедавши, сам будем непотребан <. То напред речено место, дом Владике свију, Бога, било је обновљено многим трудовима од овога преосвећенога у савршену лепоту, колико му беше могуће. Јер цркву божаствену пре покривену, и потом овешталу, овај господин мој покри оловом, скинувши старо ( олово ). И кулу, такође саздану у том месту, већма и у висину уздиже зидањем, и покри је оловом. А трпезарију која је саборна у том месту, и њу сасвим оборену, овај преосвећени господин мој обновивши и пописа, да је благолепно онима који гладају. И другу палату начињену од дрвета, ту близу ње постави. Јер су многе друге врлине његове и обновљења у том светом месту изнутра и споља. А и даље бринући се о њему, сам насади многе винограде, и раније насађене већма распространи, тако да је у његове дане Божјом помоћу у свему обиловало.
ОСТАЛА ДЕЛА ДАНИЛОВА
Бог је обраћао пажњу многообразним трудовима његовим, колико се крепко подвизаваше, бринући се за свако добро приложење од Господа поверених му светих цркава. Јер начини многе вртове, који имају свакојаке родова воћа свакога дрвета за храну људи. А уметник свега, Бог даде му такав разум многообразан, да се прослави многим добрим делима и да зна приче и вештине уметности, у сваком делу земаљском. Јер све што замолише очи његове од Господа, не лиши се ничега. И у Магличу Граду, и ту су била позната дела његових трудова. Јер у њему подиже прекрасне палате и остале ћелије, на пребивање онима који су тамо. И ту, у цркви св. Георгија, у граду томе, утврди божаствени закон, да се у њој неизмењено свагда врши, обилно у њој поставивши божаствене књиге и све остале црквене потребе. За такве његове многе подвиге и приложења домовима Божјим нека му Господ даде вечно блаженство. Јер чини се мени, грешноме слузи његову и ученику, да му је још од његове младости спремљено од Господа, и његове Богу угодне молитве нека ме сачувају од искушења лукавога непријатеља. Јер ми је дирљив и прекрасан призор његова чудна живота у земаљским, т. ј. пост и жестоко пребивање, прилежна молитва, ноћна стојања, у њима многа страдања, горка уздисања и топле сузе. После таквих подношење тежине дневне врућине, који као тврди камен није марио за сунчану жегу, нити се колебао буром ветра, но је при сваком делу које је чинио стојао неодступно, примајући страдање законско, и ради тога је унапред грабио живот вечни, пазећи на речи Павла васељенскога учитеља, које посла ка Тимотеју говорећи: > Пази да себе поставиш искушена пред Господом, непостидна делатеља, који у свему управља слово истинито < ( II Тим. 2, 15 ). Јер почетни успех и усрдност своје топле вере страхом Божјим и вером до смрти сачува, у свему показујући савршено трпљење, чинећи са речју и дело. У месту званом Јелашци подиже изабран двор за сваку прилику, и постави прекрасне и високе палате, и ту сазда божаствену цркву у име архистратига Михаила, коју и пописа и украси сваким доброзакоњем и утврди, из дана у дан напредујући на боље, и брзо текући на сваку врлину, бојећи се лености онога слуге и осуде, и рече: > Узмите таквога и баците га у крајњу таму < ( Мат. 22, 13 ). Јер овај преосвећени навикавши на добро и у свему трезвећи се, од младости навиче на живот доброга исправљања, т. ј. смирену мудрост, мисли очишћене и истребљење гнева, просто мртав за грех и распет за Христа, сву љубав и жељу несито управивши к Њему једином, тако да је до саме смрти распињао тело своје и неослабно се трудио, јер је речено : > Ко спавајући постави победу? ко ли се храњен и почивајући увеза трипут плетеним венцима? И ко не трчећи брзо прими правила вишњега звања? Јер бол рађа славу и трудови испосредују вечни покој, јер многим скрбима треба ући у царство небесно. Јер шта је, вазљубљени, красније од учешћа оне радости и славе, која је спремљена онима који љубе Госода? Шта ли је љуће од вечне муке и пламена који се не гаси, и крајње таме адскога мучења, и онога црва који не спава и чека тело човечје? Јер господин мој преосвећени архиеписакоп Данило, спазивши ово што ће бити напослетку, смислено се бринуо за душу своју, хотећи одати част бесконачној речи, која и каже: > Који претрпи до краја, тај ће се спасти< ( Мат. 10, 22; 24, 33; Марк, 13, 13 ). Јер многе су тековине трудова за лепоту овога господина мојега, као што чусте, колико се појавише у дане његове владавине. Јер место звано Лизица, где је икономија црквене области, у томе преосвећени архиепископ Никодим сазда цркву у име Христова архијереја Саве, бившега и првога архиепископа српскога. Овај господин мој, који је навикао да весељем срца испуњује недостатке другова својих, и то напред речено место обновивши и божаствену цркву распространи и украси сликањем часних слика, и кулу саздану ту пред том црквом подиже у висину. При том месту насади винограде, и друге прикупи давањем злата, насадивши различна воћа, тако да су сви обиловали у том месту од праведних трудова овога господина мојега. Јер ја не могу исказати списима све о њему, и колико беше прослављен и многочастан, предиван у свакој врлини душевнога подвига, искусан у делима работе живота светскога чије је искуство највеће и сазнање најсавршеније. Јер где не стиже да цркву сазида, то заповеди да је начине од дрвета и да је поставе на хваљење и слављење Бога, тако да величаствије Његово буде на сваком месту. А када долажаше време да се сади воће, не само да места, која су припадала којим манастирима, испуни различним насадима, но и брда и долине и пуста места насади многоплодним воћем, као и лугове дубравне, и за њих се бринуо, као ваистину добри тежар (тежак) чувајући и требећи ( плевећи ) , да се како не уледини његов сад, желећи за такве трудове у оном веку своје плодове јест. Јер рече: > Они који са сузама сеју, у радости ће пожњети < ( Пс.125, 5 ).
Овај господин мој савршено проштење доби од Господа, и само речју уста својих побеђиваше оне, који неподобне речи ђаволским дејством говораху против тога преосвећенога, или му какве досаде учинише, таквим се противљаше именом Господњим, и молитвом вере низлагаше их, као и оружјем оштрим са обе стране. Јер ради многога подвига његова ка Господу, довољно је и мени слузи његову и ово казати, који је толику наду и љубав имао од Господа, да је и болести човјечје исцељивао само молитвом и прекрштењем руку својих. Јер ја на себи искусивши такво, брзо објављујем њему многоразлична величија од Господа.
О престављењу овога архиепископа Данила. Овај преосвећени господин мој архиепископ кир Данило, смерни и кротки и ништељубиви, искусан и изабарани у заповестима Божјим, а још и процвета у добрим делима, и поживе у светитељству на престолу светога Саве четрнаест година и три месеца, богоугодно поживе и Господу угоди, и усну с миром и ка Господу отиде месеца декемврија деветнаести дан у 1-ви час ноћи.
успомену, узиђе на ум његов богоугодна мисао, да сазида такву светлу припрату и преславну и достојну многога причања. Јер цело здање таквога дела прво умом својим све размери, што ће бити од почетка до краја, каква јој је висина, каква дужина, каква ширина, тако да се она наслања у сједињењу ка првосазданој цркви светих апостола, и цркви светога Димитрија и ка храму Пресвете Богородице, који је рукотворио овај преосвећени. И све изнашавши што како треба да буде, и поче зидати поставивши мраморне стубове и на њих сводити зидањем пречудне кровне сводове, које имају лепоту виђења. Јер подигавши ту припрату велику и прекрасну, и непоколебимо све утврди по смотрењу Господа зиждитеља свега, без кога се ни реч ни дело не завршава. И опет већу част приложи таквоме здању, сву изографисавши (насликавши) је као и травне цветове и много украшене, тако да су је сви богољубиви гледали украшену у лице. А ту начини и помост по њој у висину, што се зове катихуменија по којима ће ићи архијереј у божаствену цркву. Као што беше видео многа свта места обилазећи, разумом својим и мудрошћу, коју прими од Бога, чињаше таква ( дела ). Јер још у својој младости постаде премудар од Господа, и напуни се многога разума, и обилан постаде у духовним поукама. У многим местима остави своју успомену, и постаде вазљубљен у свету од свију, сва дела чинећи непорочно. Јер колико чусте за таква његова полагања трудова, да ли ће ко код рећи да са нуждом или насиљем присиљен би ко да чини које дело? Јер љубљаше све као и чедољубив отац и чуваше да ко што не узнегодује. Ту у дому Светих Апостола (Пећи) пред црквом сазда велики пирг, и на врху његову именова цркву светога Данила Ступника, и њу украси сликама божаственога писма. Издавањем многога свога злата начинише му у приморју звона доброгласна, и њих донесе са многим трудовима, и постави их ту на предивну хвалу и част светих апостола, а на своје блажено и вечно спомињање. Остала многа полагања трудова овога преосвећенога господина мојега, која учини у дому Светих Апостола, ако би се по имену сва казивала, то би била дуга беседа речју о таковим.
ДАНИЛО ОБНАВЉА ЖИЧУ, ПОКРИВА ЈЕ ОЛОВОМ, ОБНАВЉА И ПОПИСУЈЕ ТРПЕЗАРИЈУ.
Место свето, које се зове дом Спасов, велика и првосаздана архиепископија, звана Жича, у прошла времана, некада, дуго је стајало у пустоши наиласком безбожнога народа куманскога, и све је било огњем сажежено, а после њих, пошто је било време, за благочастивога краља Уроша и док је у његово време био преосвећени архиепископ Јевстатије други, то место би обновљено, али не завршено, као што беше испрва. Док је овај преосвећени архиепископ кир Данило Божјим благовољењем управљао престо светога Саве, пошто је од почетка имао неослабну љубав ка Господу да чини Његову вољу и хотећи у многоразличним трудовима прославити своју успомену заједно у пренебесним и земаљским стварима, заволео је прискрбни и тесни пут, по коме идући никада не погреши у своме уздању, које је било у похвалу Божју. Свагда имајући у своме уму страх Господњи, који је почетак премудрости ( Пс. 110, 10 ), са многим скрбима и нуждом живећи свој живот, у гладовању и жеђи и многом подвигу, у себи говораше: > Бојим се, да како другима проповедавши, сам будем непотребан <. То напред речено место, дом Владике свију, Бога, било је обновљено многим трудовима од овога преосвећенога у савршену лепоту, колико му беше могуће. Јер цркву божаствену пре покривену, и потом овешталу, овај господин мој покри оловом, скинувши старо ( олово ). И кулу, такође саздану у том месту, већма и у висину уздиже зидањем, и покри је оловом. А трпезарију која је саборна у том месту, и њу сасвим оборену, овај преосвећени господин мој обновивши и пописа, да је благолепно онима који гладају. И другу палату начињену од дрвета, ту близу ње постави. Јер су многе друге врлине његове и обновљења у том светом месту изнутра и споља. А и даље бринући се о њему, сам насади многе винограде, и раније насађене већма распространи, тако да је у његове дане Божјом помоћу у свему обиловало.
ОСТАЛА ДЕЛА ДАНИЛОВА
Бог је обраћао пажњу многообразним трудовима његовим, колико се крепко подвизаваше, бринући се за свако добро приложење од Господа поверених му светих цркава. Јер начини многе вртове, који имају свакојаке родова воћа свакога дрвета за храну људи. А уметник свега, Бог даде му такав разум многообразан, да се прослави многим добрим делима и да зна приче и вештине уметности, у сваком делу земаљском. Јер све што замолише очи његове од Господа, не лиши се ничега. И у Магличу Граду, и ту су била позната дела његових трудова. Јер у њему подиже прекрасне палате и остале ћелије, на пребивање онима који су тамо. И ту, у цркви св. Георгија, у граду томе, утврди божаствени закон, да се у њој неизмењено свагда врши, обилно у њој поставивши божаствене књиге и све остале црквене потребе. За такве његове многе подвиге и приложења домовима Божјим нека му Господ даде вечно блаженство. Јер чини се мени, грешноме слузи његову и ученику, да му је још од његове младости спремљено од Господа, и његове Богу угодне молитве нека ме сачувају од искушења лукавога непријатеља. Јер ми је дирљив и прекрасан призор његова чудна живота у земаљским, т. ј. пост и жестоко пребивање, прилежна молитва, ноћна стојања, у њима многа страдања, горка уздисања и топле сузе. После таквих подношење тежине дневне врућине, који као тврди камен није марио за сунчану жегу, нити се колебао буром ветра, но је при сваком делу које је чинио стојао неодступно, примајући страдање законско, и ради тога је унапред грабио живот вечни, пазећи на речи Павла васељенскога учитеља, које посла ка Тимотеју говорећи: > Пази да себе поставиш искушена пред Господом, непостидна делатеља, који у свему управља слово истинито < ( II Тим. 2, 15 ). Јер почетни успех и усрдност своје топле вере страхом Божјим и вером до смрти сачува, у свему показујући савршено трпљење, чинећи са речју и дело. У месту званом Јелашци подиже изабран двор за сваку прилику, и постави прекрасне и високе палате, и ту сазда божаствену цркву у име архистратига Михаила, коју и пописа и украси сваким доброзакоњем и утврди, из дана у дан напредујући на боље, и брзо текући на сваку врлину, бојећи се лености онога слуге и осуде, и рече: > Узмите таквога и баците га у крајњу таму < ( Мат. 22, 13 ). Јер овај преосвећени навикавши на добро и у свему трезвећи се, од младости навиче на живот доброга исправљања, т. ј. смирену мудрост, мисли очишћене и истребљење гнева, просто мртав за грех и распет за Христа, сву љубав и жељу несито управивши к Њему једином, тако да је до саме смрти распињао тело своје и неослабно се трудио, јер је речено : > Ко спавајући постави победу? ко ли се храњен и почивајући увеза трипут плетеним венцима? И ко не трчећи брзо прими правила вишњега звања? Јер бол рађа славу и трудови испосредују вечни покој, јер многим скрбима треба ући у царство небесно. Јер шта је, вазљубљени, красније од учешћа оне радости и славе, која је спремљена онима који љубе Госода? Шта ли је љуће од вечне муке и пламена који се не гаси, и крајње таме адскога мучења, и онога црва који не спава и чека тело човечје? Јер господин мој преосвећени архиеписакоп Данило, спазивши ово што ће бити напослетку, смислено се бринуо за душу своју, хотећи одати част бесконачној речи, која и каже: > Који претрпи до краја, тај ће се спасти< ( Мат. 10, 22; 24, 33; Марк, 13, 13 ). Јер многе су тековине трудова за лепоту овога господина мојега, као што чусте, колико се појавише у дане његове владавине. Јер место звано Лизица, где је икономија црквене области, у томе преосвећени архиепископ Никодим сазда цркву у име Христова архијереја Саве, бившега и првога архиепископа српскога. Овај господин мој, који је навикао да весељем срца испуњује недостатке другова својих, и то напред речено место обновивши и божаствену цркву распространи и украси сликањем часних слика, и кулу саздану ту пред том црквом подиже у висину. При том месту насади винограде, и друге прикупи давањем злата, насадивши различна воћа, тако да су сви обиловали у том месту од праведних трудова овога господина мојега. Јер ја не могу исказати списима све о њему, и колико беше прослављен и многочастан, предиван у свакој врлини душевнога подвига, искусан у делима работе живота светскога чије је искуство највеће и сазнање најсавршеније. Јер где не стиже да цркву сазида, то заповеди да је начине од дрвета и да је поставе на хваљење и слављење Бога, тако да величаствије Његово буде на сваком месту. А када долажаше време да се сади воће, не само да места, која су припадала којим манастирима, испуни различним насадима, но и брда и долине и пуста места насади многоплодним воћем, као и лугове дубравне, и за њих се бринуо, као ваистину добри тежар (тежак) чувајући и требећи ( плевећи ) , да се како не уледини његов сад, желећи за такве трудове у оном веку своје плодове јест. Јер рече: > Они који са сузама сеју, у радости ће пожњети < ( Пс.125, 5 ).
Овај господин мој савршено проштење доби од Господа, и само речју уста својих побеђиваше оне, који неподобне речи ђаволским дејством говораху против тога преосвећенога, или му какве досаде учинише, таквим се противљаше именом Господњим, и молитвом вере низлагаше их, као и оружјем оштрим са обе стране. Јер ради многога подвига његова ка Господу, довољно је и мени слузи његову и ово казати, који је толику наду и љубав имао од Господа, да је и болести човјечје исцељивао само молитвом и прекрштењем руку својих. Јер ја на себи искусивши такво, брзо објављујем њему многоразлична величија од Господа.
О престављењу овога архиепископа Данила. Овај преосвећени господин мој архиепископ кир Данило, смерни и кротки и ништељубиви, искусан и изабарани у заповестима Божјим, а још и процвета у добрим делима, и поживе у светитељству на престолу светога Саве четрнаест година и три месеца, богоугодно поживе и Господу угоди, и усну с миром и ка Господу отиде месеца декемврија деветнаести дан у 1-ви час ноћи.