Наставак6
Духа, како му се даде власт почасти седења апостолскога, коју никада није хтео нити се тому надао не мале хвале благодарења даваше Господу Богу, чијом вољом би удостојен неисказане милости. Говораше овако: > Величајући величам Те, Господе Боже мој, и славим име Твоје за множину неисказане Ти доброте, коју чиниш са мном недостојним од младости моје па све до сада, не удаљујући од Твојих милосрђа, но још више на већа преводећи, отуда ( долази ) унапред разумевање будућих ( ствари ) и разумевање тајана, јављање сакривенога, раздавање благодати, и небесни живот т. ј. зборовање са анђелима и бесконачно весеље, сједињење са Тобом на висинама и коначна жеља, т. ј. бесконачна радост. Јер од таква сједињења обогатио си и мене грешнога. Јер такав дар Тобом дарован ми, није само мој, но и оних који Те љубе и оних који су Ти од почетка угодно послужили. Али знам Те дароваоца сваких прозби, које су Теби угодне, јер ниси далеко од оних који Те призивају. Јер си рекао: > Позови ме, и услишаћу Те < ( Пс 90, 15 ). На то уздајући се, молим незлобиво Твоје човекољубље да се утврди ум мој непоколебим искушењима демонским. Но дај ми да ходим путем правде Твоје и да прилежно послушам божаствене заповести Твоје. Јер Ти си Онај који учи човека разуму и који водиш ка истини и који кажеш: > Ја сам пут и истина и живот < ( Јов. 14, 6 ), и > светлост која просвећује свакога човека који долази на свет < ( Јов. 1, 9 ). Јер у Тебе је ризница мудрости и разум дарежљив. Јер свети певац Давид учи нас говорећи: > Приступите к Њему и просветите се, и лица ваша неће се постидети < ( Пс. 33, 6 ). И опет: > Господе, у светлости лица Твога поћи ћемо, и о имену Твојем узрадоваћемо се на векове < ( Пс.88, 16-17 ). И божаствени Павле: > Одбацивши сада гордост и грех који се лако налази, потецимо на предлежећи нам подвиг, гледајући ка начелнику вере и свршитељу свега Исусу < ( Јевр12, 1 ). Зато, дакле, друге наде и прибежишта неузбуркане тишине немам осим Тебе, јединога Бога мојега и Владике. Даруј ми да Ти у овом веку угодно послужим сваким добрим делима и нелицемерном љубављу од чистога срца, постом и молитвом, жестоким животом, топлим сузама и милостињом, коју Ти хвалиш, и сваком осталом врлином. Треба да се више трудим за поверено ми од Тебе дело у овај час, да ревнујем праведним трудом светитељима који су били пре мене, који се усрдно побринуше за, течевину користи њихове при вечној награди од Тебе раздавача добара <. Јер оваке речи преосвећенога господина мојега и доброга хранитеља за љубав Божју ( беху познате ) не само мени, но и свакој човечјој природи. Јер ко га гледајући многоплодна дела његова и непорочан живот, неће сматрати блаженим, прослављена од Господа у доласку овога века, и удостојена такве части, у којој је имао савршену власт да буде истинити и неисказан расудитељ духовних ствари међу људима. Јер откада прими престо архијерејвства подигнут од Господа, поче се неослабно подвизивати добрим подвигом, чинећи свака дела непорочно у прилагању трудова за божаствену цркву, коју достојно могу звати дом Спасов мојега Владике, архиепископија српска.
После овога, ја недостојни слуга његов усуђујем се да све по реду изнесем вашем христољубљу о овом господину моме, колико трудећи се у чину чреде своје угодно послужи Господу за корист душе своје, и цркве божаствене од основа подиже и све оборене обнови, и просто што никада није било, показа дивно и преславно на вечан и блажени његов спомен. Јер храбром душом имајући љубав ка Богу и топло присвајање, ка Његовој вољи и хтењу навикавши живети од младих ноктију, све благообразно по закону завршавајући просбе што му је на корист, добри подвижник сабираше божанствене уставе и њима је красио свету цркву као златним ресама, али још више од њих најбоља божаствена пјенија и велика славословља непрестано завршаваше овај преосвећени. Јер грабећи вечно блаженство од Господа, и знајући да многим трудовима треба ући у царство небесно, никада не даде покоја телу ни дремања очима својима. Но када се догодио дан кога празника, ушавши у цркву са Богом дарованом му децом, и целим клиром црквеним, завршаваше с њима узношења Божја грлима, како је достојно на похвалу којега празника, као и славни добри песник будећи све ка истинитом подвигу душевнога стицања, Јер крепко и неодступно држаше уставе законскога предања; и остало веће од овога и још више. Јер достојно ми је уподобити овога преосвећенога и назвати га равночасна таковима, које хвалећи Григорије Богослов рече: > Благо онима, који стекоше у овом животу доброчино ступање, око које не заблуди, благ осмех, хвалу сољу и нелицемерношћу растворену, који су смерни у земаљским и високи у пренебесним, ништа у свету и више од света, који су ван тела и у телу. Јер такових је део Господ <. Јер и овога господина мога наоружа за свака добра дела, и даде му да буде непорочан и непостидан делатељ, који управља реч истине, коме од почетка ни једна злоба не измени његов разум, нити превара превари душу његову. Мреже многоплетене т. ј. замке лукавога, имајући духовна крила, прелете их. Био је удостојен многих виђења божаственога разумевања, и показа богоугодан живот. Јер наћи ћу много више врлина овога преосвећенога, за колико година предржа престо светога Саве. Многе добре и прекрасне успомене његове јавише се у божаственим црквама, т. ј. унутрашње потребе и иконе божаствене златом оковане, изабране ризе ( одежде ) јерејске, епитрахиљи и наруквице златом украшене, дипли и фелони, у којима чаци служе законске ( службе ) у божаственој цркви. Састављао је многобројне књиге и изналазио је оне које пре никада нису биле с њима као лепотом звезда обасу Господом поверене му храмове божаствене. Не само таквима, но и свакоме, који требаше, обилно даваше, чиме се слави Господ, и блажена је његова успомена. Јер Богом дарованим му разумом поучаваше све људе љубави Божјој, и призивајући уједно све ка разуму, да знају што је завет у Богу и жељено дело благочастија, и да врлине сигурно навикну законима. Јер Господ рече: > Који год учини и научи, овај ће се велики назвати у царству небесном < ( Мат. 5, 19 ). Овај преосвећени господин мој у обојем угоди Господу, собом све чинећи и друге ућећи, и ради тога живота пуна врлине и доброте и љубави ка многима, сви великоименити нештедно приношаху своја богатства у дом Спасов, сребрне и златне сасуде, и остала многоименована богатства, говорећи му: > Знамо да ћемо благопријатним Твојим молитвама добити опроштај грехова; јер тобом вођени и научени приносимо ово на дар Господу <, особно дајући части томе преосвећеноме.
Овај господин мој од почетка обогаћен од Господа неисцрпивим даром на векове, и од младости навикавши да чини милостињу и утеху ( исхрану ) ништима, и избавник увређенима, толике многе дарове и богатство примајући, ништа не стече себи у имање, само је богатио божаствену цркву и неоскудно је раздавао милостњу, сећајући се у уму онога суда, који ће бити без милости онима који не чине милостиње.
ДАНИЛО ПОДИЖЕ ЦРКВУ БОГОРОДИЦИ ОДИГИТРИЈИ У ПЕЋИ
И ЦРКВИЦУ СВ. НИКОЛЕ.
И после таквих његових добрих дела, надахну Бог његов ум, да створи дело Господу и труд рукоположења својега, као што створише светитељи који су пре били. И помоли се Господу говорећи: > Утврђење онима који се надају на Тебе, Боже Господе свега, погледај на жељу моју, коју требам од незлобивога Твога човекољубља, да сазидам храм у име пресвете Твоје Матере, не би ли ми била молитвеница у дан туге моје страшнога Твога испитивања. < Јер Њезин надежни слуга беше; јер га избави од многе напасти и безбожних клања, када беше у Светој Гори, и у царствујућем Граду Константинову, када је ишао тамо, све своје жеље Њезином помоћу доби. Видећи згодно место за постављење цркве, и ту све спремивши, поче зидати цркву у име Пресвете, која се зове Одигитрија Цариградска, празник Успеније. Када је овај свети и божаствени храм. Пресвете поспешењем и помоћу Божјом окончан до мере красоте и дивнога благољепија, многим трудовима и подвигом овога преосвећенога господина мојега, и видећи све завршено, красећи радоваше се мишљу све душе, јављајући речи Богооца: > Господе заволех красоту дома Твојега и место светиње у славу имена Твојега < ( Пс. 25, 8 ); јер знам да нађох благодат пред Тобом. Јер услиша моје худе молбе, и удостоји ме да угледам у животу мојем завршено такво дело. Но благодаћу неисказане Твоје милости, дај ми да до краја бољу бригу учиним њоме <. Све такве молбе Божјом помоћу добро добивши, и ту божаствену напред речену цркву изнутра украси ишараним лепотама, да је дивно гледати. Постави устав у њој да га држе доброразумни црнци ( монаси ) грчкога народа, да се врши по закону у тој цркви, да по њихову уставу врше божаствену службу и све остало. Унутра, у тој светој цркви, у једно здање начини две цркве: једну у име Претече, а другу у име светога Арсенија архиепископа. Установи у тој светој цркви у уторник и у петак, да се свагда неизмењено поју параклиси; и обилно у њој постави грчке књиге и све црквене потребе, у којој ће се непрестано славити Господ. Овај Богом вазљубљени, ка Њему је упућивао умно виђење и разум, и хтео је у свему угодно да Му послужи, имајући у себи обилну ризницу: уметност разума и мудрости, и причом загонетке речима, чији доброглагољиви језик је сличан хвали пророчкој, као и перо књижевника брзописца, јер се благодат нали на усне његове; јер он божаственим разумом и побожношћу и живећи у незлобивости срца својега, био је у сваком делу уразумљиван од Господа, да чини по вољи његова хтења. Ка тој светој првозданој цркви, т. ј. сатвореном храму овога преосвећенога, учину близу ње под једним кровом малу црквицу у име великога архијереја Христова Николе, и њу украси сваким благољепијем, да се у њој врше сви устави божаствени, као што и велике цркве имају предање.
ДАНИЛО ЗИДА ПРИПРАТУ У ПЕЋИ.
Пошто је овај господин мој преосвећени архиепископ кир Данило тако завршио рукоположено дело, опет разгарајући се ревношћу љубави божаствене, и хотећи у већим ( стварима ) прославити своју
Духа, како му се даде власт почасти седења апостолскога, коју никада није хтео нити се тому надао не мале хвале благодарења даваше Господу Богу, чијом вољом би удостојен неисказане милости. Говораше овако: > Величајући величам Те, Господе Боже мој, и славим име Твоје за множину неисказане Ти доброте, коју чиниш са мном недостојним од младости моје па све до сада, не удаљујући од Твојих милосрђа, но још више на већа преводећи, отуда ( долази ) унапред разумевање будућих ( ствари ) и разумевање тајана, јављање сакривенога, раздавање благодати, и небесни живот т. ј. зборовање са анђелима и бесконачно весеље, сједињење са Тобом на висинама и коначна жеља, т. ј. бесконачна радост. Јер од таква сједињења обогатио си и мене грешнога. Јер такав дар Тобом дарован ми, није само мој, но и оних који Те љубе и оних који су Ти од почетка угодно послужили. Али знам Те дароваоца сваких прозби, које су Теби угодне, јер ниси далеко од оних који Те призивају. Јер си рекао: > Позови ме, и услишаћу Те < ( Пс 90, 15 ). На то уздајући се, молим незлобиво Твоје човекољубље да се утврди ум мој непоколебим искушењима демонским. Но дај ми да ходим путем правде Твоје и да прилежно послушам божаствене заповести Твоје. Јер Ти си Онај који учи човека разуму и који водиш ка истини и који кажеш: > Ја сам пут и истина и живот < ( Јов. 14, 6 ), и > светлост која просвећује свакога човека који долази на свет < ( Јов. 1, 9 ). Јер у Тебе је ризница мудрости и разум дарежљив. Јер свети певац Давид учи нас говорећи: > Приступите к Њему и просветите се, и лица ваша неће се постидети < ( Пс. 33, 6 ). И опет: > Господе, у светлости лица Твога поћи ћемо, и о имену Твојем узрадоваћемо се на векове < ( Пс.88, 16-17 ). И божаствени Павле: > Одбацивши сада гордост и грех који се лако налази, потецимо на предлежећи нам подвиг, гледајући ка начелнику вере и свршитељу свега Исусу < ( Јевр12, 1 ). Зато, дакле, друге наде и прибежишта неузбуркане тишине немам осим Тебе, јединога Бога мојега и Владике. Даруј ми да Ти у овом веку угодно послужим сваким добрим делима и нелицемерном љубављу од чистога срца, постом и молитвом, жестоким животом, топлим сузама и милостињом, коју Ти хвалиш, и сваком осталом врлином. Треба да се више трудим за поверено ми од Тебе дело у овај час, да ревнујем праведним трудом светитељима који су били пре мене, који се усрдно побринуше за, течевину користи њихове при вечној награди од Тебе раздавача добара <. Јер оваке речи преосвећенога господина мојега и доброга хранитеља за љубав Божју ( беху познате ) не само мени, но и свакој човечјој природи. Јер ко га гледајући многоплодна дела његова и непорочан живот, неће сматрати блаженим, прослављена од Господа у доласку овога века, и удостојена такве части, у којој је имао савршену власт да буде истинити и неисказан расудитељ духовних ствари међу људима. Јер откада прими престо архијерејвства подигнут од Господа, поче се неослабно подвизивати добрим подвигом, чинећи свака дела непорочно у прилагању трудова за божаствену цркву, коју достојно могу звати дом Спасов мојега Владике, архиепископија српска.
После овога, ја недостојни слуга његов усуђујем се да све по реду изнесем вашем христољубљу о овом господину моме, колико трудећи се у чину чреде своје угодно послужи Господу за корист душе своје, и цркве божаствене од основа подиже и све оборене обнови, и просто што никада није било, показа дивно и преславно на вечан и блажени његов спомен. Јер храбром душом имајући љубав ка Богу и топло присвајање, ка Његовој вољи и хтењу навикавши живети од младих ноктију, све благообразно по закону завршавајући просбе што му је на корист, добри подвижник сабираше божанствене уставе и њима је красио свету цркву као златним ресама, али још више од њих најбоља божаствена пјенија и велика славословља непрестано завршаваше овај преосвећени. Јер грабећи вечно блаженство од Господа, и знајући да многим трудовима треба ући у царство небесно, никада не даде покоја телу ни дремања очима својима. Но када се догодио дан кога празника, ушавши у цркву са Богом дарованом му децом, и целим клиром црквеним, завршаваше с њима узношења Божја грлима, како је достојно на похвалу којега празника, као и славни добри песник будећи све ка истинитом подвигу душевнога стицања, Јер крепко и неодступно држаше уставе законскога предања; и остало веће од овога и још више. Јер достојно ми је уподобити овога преосвећенога и назвати га равночасна таковима, које хвалећи Григорије Богослов рече: > Благо онима, који стекоше у овом животу доброчино ступање, око које не заблуди, благ осмех, хвалу сољу и нелицемерношћу растворену, који су смерни у земаљским и високи у пренебесним, ништа у свету и више од света, који су ван тела и у телу. Јер такових је део Господ <. Јер и овога господина мога наоружа за свака добра дела, и даде му да буде непорочан и непостидан делатељ, који управља реч истине, коме од почетка ни једна злоба не измени његов разум, нити превара превари душу његову. Мреже многоплетене т. ј. замке лукавога, имајући духовна крила, прелете их. Био је удостојен многих виђења божаственога разумевања, и показа богоугодан живот. Јер наћи ћу много више врлина овога преосвећенога, за колико година предржа престо светога Саве. Многе добре и прекрасне успомене његове јавише се у божаственим црквама, т. ј. унутрашње потребе и иконе божаствене златом оковане, изабране ризе ( одежде ) јерејске, епитрахиљи и наруквице златом украшене, дипли и фелони, у којима чаци служе законске ( службе ) у божаственој цркви. Састављао је многобројне књиге и изналазио је оне које пре никада нису биле с њима као лепотом звезда обасу Господом поверене му храмове божаствене. Не само таквима, но и свакоме, који требаше, обилно даваше, чиме се слави Господ, и блажена је његова успомена. Јер Богом дарованим му разумом поучаваше све људе љубави Божјој, и призивајући уједно све ка разуму, да знају што је завет у Богу и жељено дело благочастија, и да врлине сигурно навикну законима. Јер Господ рече: > Који год учини и научи, овај ће се велики назвати у царству небесном < ( Мат. 5, 19 ). Овај преосвећени господин мој у обојем угоди Господу, собом све чинећи и друге ућећи, и ради тога живота пуна врлине и доброте и љубави ка многима, сви великоименити нештедно приношаху своја богатства у дом Спасов, сребрне и златне сасуде, и остала многоименована богатства, говорећи му: > Знамо да ћемо благопријатним Твојим молитвама добити опроштај грехова; јер тобом вођени и научени приносимо ово на дар Господу <, особно дајући части томе преосвећеноме.
Овај господин мој од почетка обогаћен од Господа неисцрпивим даром на векове, и од младости навикавши да чини милостињу и утеху ( исхрану ) ништима, и избавник увређенима, толике многе дарове и богатство примајући, ништа не стече себи у имање, само је богатио божаствену цркву и неоскудно је раздавао милостњу, сећајући се у уму онога суда, који ће бити без милости онима који не чине милостиње.
ДАНИЛО ПОДИЖЕ ЦРКВУ БОГОРОДИЦИ ОДИГИТРИЈИ У ПЕЋИ
И ЦРКВИЦУ СВ. НИКОЛЕ.
И после таквих његових добрих дела, надахну Бог његов ум, да створи дело Господу и труд рукоположења својега, као што створише светитељи који су пре били. И помоли се Господу говорећи: > Утврђење онима који се надају на Тебе, Боже Господе свега, погледај на жељу моју, коју требам од незлобивога Твога човекољубља, да сазидам храм у име пресвете Твоје Матере, не би ли ми била молитвеница у дан туге моје страшнога Твога испитивања. < Јер Њезин надежни слуга беше; јер га избави од многе напасти и безбожних клања, када беше у Светој Гори, и у царствујућем Граду Константинову, када је ишао тамо, све своје жеље Њезином помоћу доби. Видећи згодно место за постављење цркве, и ту све спремивши, поче зидати цркву у име Пресвете, која се зове Одигитрија Цариградска, празник Успеније. Када је овај свети и божаствени храм. Пресвете поспешењем и помоћу Божјом окончан до мере красоте и дивнога благољепија, многим трудовима и подвигом овога преосвећенога господина мојега, и видећи све завршено, красећи радоваше се мишљу све душе, јављајући речи Богооца: > Господе заволех красоту дома Твојега и место светиње у славу имена Твојега < ( Пс. 25, 8 ); јер знам да нађох благодат пред Тобом. Јер услиша моје худе молбе, и удостоји ме да угледам у животу мојем завршено такво дело. Но благодаћу неисказане Твоје милости, дај ми да до краја бољу бригу учиним њоме <. Све такве молбе Божјом помоћу добро добивши, и ту божаствену напред речену цркву изнутра украси ишараним лепотама, да је дивно гледати. Постави устав у њој да га држе доброразумни црнци ( монаси ) грчкога народа, да се врши по закону у тој цркви, да по њихову уставу врше божаствену службу и све остало. Унутра, у тој светој цркви, у једно здање начини две цркве: једну у име Претече, а другу у име светога Арсенија архиепископа. Установи у тој светој цркви у уторник и у петак, да се свагда неизмењено поју параклиси; и обилно у њој постави грчке књиге и све црквене потребе, у којој ће се непрестано славити Господ. Овај Богом вазљубљени, ка Њему је упућивао умно виђење и разум, и хтео је у свему угодно да Му послужи, имајући у себи обилну ризницу: уметност разума и мудрости, и причом загонетке речима, чији доброглагољиви језик је сличан хвали пророчкој, као и перо књижевника брзописца, јер се благодат нали на усне његове; јер он божаственим разумом и побожношћу и живећи у незлобивости срца својега, био је у сваком делу уразумљиван од Господа, да чини по вољи његова хтења. Ка тој светој првозданој цркви, т. ј. сатвореном храму овога преосвећенога, учину близу ње под једним кровом малу црквицу у име великога архијереја Христова Николе, и њу украси сваким благољепијем, да се у њој врше сви устави божаствени, као што и велике цркве имају предање.
ДАНИЛО ЗИДА ПРИПРАТУ У ПЕЋИ.
Пошто је овај господин мој преосвећени архиепископ кир Данило тако завршио рукоположено дело, опет разгарајући се ревношћу љубави божаствене, и хотећи у већим ( стварима ) прославити своју