Наставак5
уставе љубазно прими и постаде вернима посредник велике користи. Јер многи примајући поуке од тога блаженога, постајаху ревнитељи истине. Јер добро напредујући успеваше у божаственом покајању пун веома предивнога оштроумља, и изнутра освећен умом Духом светим, чистоту и велику уздржљивост стекавши од младости, и ту дошавши на тихо место које је узакоњено да живе не више до два или три црнца ( монаха ), поче многим страдањима и подвизима мучити тело своје у глади и жеђи, ноћном стојању, и док не би светлост засијала, нико га није могао видети да је сео или да се мало одморио, само је појао пластир и остале псалме ноћнога устава. А многобројна метанисања ( чињаше ) и сузе своје топле ( проливаше ), док тело његово није било као да стоји у води. Јер смем на правду да кажем, да ђаво не могући гледати такав његов подвиг, много пута се са њиме борио хотећи га умртвити, али они који се уздају у Бога, страшни су непријатељима. Јер овај блажени имађаше на своме врату крст од демонолита, и када долажаше на њ тај лукави дух, то не имајући друго што чинити, но крст тај скинувши са себе, одбијаше га говорећи: > Господе дао си нам крст Твој, оружје против ђавола <. И срушивши његове нападаје, сијаше сваком врлином, тако да су га сви црнци ( монаси ) Свете Горе знали, и да му Бог прима све прозбе. И к њему прилазећи требоваху поуке за корист душе. А на његово место би постављен у Хиландару преподобни игуман Никодим, који је пре био ученик овога блаженога.
КРАЉ УРОШ У БОРБИ СА КРАЉЕМ СТЕФАНОМ ПОВЕРАВА МАНАСТИР БАЊСКУ И СВЕ СВОЈЕ ТАМО СКУПЉЕНО БЛАГО ДАНИЛУ, И ДАНИЛО БИ НАРЕЧЕН У БАЊСКОЈ ЗА ЕПИСКОПА.
После некога времена догоди се велика скрб благочастивоме краљу Урошу, јер се беше подигао његов брат благочастиви Стефан краљ од сремске земље са многом силом, хотећи да узме његов престо и да га даде сину својему Урошицу. И беше му велика невоља. Јер сва његова властела одметнуше се, и не имађаше ни једнога на кога би се поуздао, али још више је био у скрби за славни манастир светога Стефана, место звано Бањска. Јер у њему беше сабрао много богаство, све своје имање, и не налажаше таква мужа, коме би поверио такво место са наследством његовим. Јер се те године беше преставио епископ тога места. И сетивши се овога мога господина, поче му шиљати, говорећи: > Господине мој и оче, од почетка љубазни души мојој, брзо пожуривши се дођи к нама, јер срдачна жеља присиљава ме да ти јавим многе речи о духовним стварима. Да, никако немој да не послушаш оно што сам ти рекао <. Многе речи слатким писмима шиљаше му не једанпут или двапут, но много пута, како би га могао довести к себи. И овај господин мој свагда послушан на добро, видећи срдачан позив благочастивога, уставши оде к њему, ништа не знајући о оном што ће бити. Када је дошао, и када га виде благочастиви краљ, веома се обрадова због доласка блаженога, и љубазно га прими, и мало после седе заједно са преподобним, и објави му многе речи тајно знане, и најпосле му објави ствар, због које га беше позвао, говорећи: > Види многе скрби и беде које су ми се догодиле данас када сам без наде, не добијајући помоћи ни од кога, само од Бога саздатеља свега. Ти све знаш о овом. Хоћу да ме у једној ствари послушаш, јер за то осећам већу скрб од другога. < Говорећи му о оном напред реченом манастиру цркви светога Стефана, Рече да се брине о њему и да у његове руке предаје све ту донесено богатство тога христољубивога. А блажени чувши ово веома се ожалости, јер није хтео да се разлучи од живота Свете Горе и иночкога правила, на које беше навикао, и није обраћао пажње на речено му. А благочастиви краљ Урош многим мољењем и слатким речима једва га умоли, тако обећавши преподобноме, да га, ако се Божјом помоћу неповређен поврати, неће задржати од Свете Горе. И када је овај господин мој примио тај манастир, и би нареченДанило свеосвећени епископ. Ту христољубиви краљ предаде своје много имућно богатство у руке свеосвећеноме, а за то није нико знао само ови једини. А сам уставши пође против брата свога на рат и против своје воље, јер се сви његови великаши беху одметнули. Али Бог, који чини једини милост у тисућама, дарова и тому благочастивому ненадану помоћ. Јер те године његове скрби многе војске народа татарскога и турскога и јашкога дошавши предадоше му се. И са њима пошавши одби насиље оних који су борбу водили са њиме, све добро свршивши Божјом помоћи.
ДАНИЛО СЕ ВРАЋА У ХИЛАНДАР
А када дође Богом дарованом му престолу, тада овај мој господин и учитељ поче молити благочастивога краља да иде ка својој ћелији у Свету Гору, као што му беше обећао. А христољубиви краљ много је молио да се не растане од њега. И овај блажени од младости своје уловљен од Господа, и Њега љубећи, и свагда у врлини пребивајући, презревши све лепоте света, више је волео да се туђи земаљских, не гледајући на привремене ( ствари ) , но желећи бесконачнога давања, и давши мир благочастивоме краљу, опет оде у Свету Гору, чије васпитање беше.
И дошавши у славни манастир Хиландар, и узишавши на пирг ( кулу ) , поче ту у ћутању живети, поставши бољи у дивној мудрости, у све дане живећи богоугодно, украшујући се сваком врлином, и благочаствовати и служити Богу од свечисте душе и тела, и да му се јави достојан и искушан, и у свему прав и нелицемеран.
Такво му је све било од Божјег надахнућа и благодати, непрестано прочитавајући поуке пророка и осталих божаствених речи, не остављајући никада доброобичајне молитве и до краја ревновавши савршеној уздржљивости, ту нашавши часно усамљење весељаше се у божаственим речима обилно дан и ноћ, како би могао угодити Господу и спасти душу своју.
КРАЉ УРОШ ПОЗИВА ДАНИЛА К СЕБИ. ДАНИЛО ПОСТАЈЕ ЕПИСКОП ХУМСКИ. ИЗА КРАЉА УРОША ПОСТАЈЕ КРАЉ СТЕВАН УРОШ III.
У време у које иђаше овај преосвећени у Свету Гору, оставивши старешинство напред реченога манастира цркве светога Стефана, која је епископија бањска, по одласку овога господина мојега, учини благочастиви краљ да се то место зове игуманија. И после некога времена би јављено томе благочастивом краљу Урошу о овом свеосвећеном епископу кир Данилу, да хоће да иде у Јерусалим и његова околна места, да их види. Јер ваистину је то желео господин мој. Чувши то благочастиви краљ Урош, пошто га је знао као потребна у свему и као целомудрена расудитеља у духовним стварима, веома се сажали због растанка са њиме, и поче шиљати ка њему љубазне речи, говорећи. < Знам те да си ми вазда од своје младости био послушљив, и да никада ниси попустио да чиниш добра дела за душу моју и тело, и да си увек послушао оно што сам ти говорио. Да, дакле, не остави ме на крају мога живота, дођи к нама, да неку малу корист учиниш души мојој <. Много времена је шиљао ка свеосвећеном, и многоразличне речи јави му. А мој добри хранитељ због љубави дела духовнога, које је имао благочастиви са њиме, ево опет по трећи пут пође к њему, једнако не знајући шта ће бити са њиме. И када је дошао к њему, тада му благочастиви краљ несумњиво јави, говорећи му : > Нека ти је знано, господине мој оче, да од како си се разлучио од нас, тужили смо за тобом. А хвала и благодарење Богу, чијим благовољењем опет дође к нама, после овога нећеш се растати са нама, јер слава и част биће ти од мене дарована колико усхтеш <. Када је то чуо господин мој, обузе га велика жалост због лишења Свете Горе и поче молити благочастивога да га отпусти. И видевши да му речи о томе ништа не успевају, рече: > За све ово нека је благословено име Господње < ( Књига о Јову, 1, 21 ). Заповеди му благочастиви краљ да иде у дом Светих Апостола, а тада је био преосвећени архиепископ Сава Трећи, и посла писмо к њему да сваку част одаје свеосвећеноме. Т му дарова преосвећени своју ћелију на пребивање му. Од тога времена благочастиви краљ Урош беше обећао да ће овоме преосвећеноме дати престо Светога Саве, који после и доби по благовољењу Божјему. Када је ту живео у складним обичајима као што беше навикао, и после некога времена престави се напред речени архиепископ Сава, на чије место би постављен Никодим архиепископ, а овоме господину мојему даде благочастиви краљ епископију хумску. И када је тамо живео, после мало времана приспе смртно разлучење христољубивом краљу Урошу, и при престављењу његову и господин мој беше се ту нашао, и његово блажено тело пренесе са славом у рукотворени манастир христољубивога ( Бањска ). И после престављења тога благочастивога прими престо син његов Стефан краљ Урош Трећи, и веома заволи овога свеосвећенога епископа кир Данила. Јер њиме постиже све своје жеље, и ни на кога се тако не надаше и не уздаше, као на овога господина мојега, јер кроз њега било му је све могуће. Јер ако је имао какво посланство са околним царевима, овај господин мој заврши добро и разумно том благочастивом, и ни у којем делу не погреши његове воље. И овде би нам требало много говорити о тадашњим догађајима у дане његове, али то је све написано у пређе писаном житију тога христољубивога краља Уроша Трећега, како му послужи овај свеосвећени господин мој Данило. А мени приличи напред укратко изложити реч.
ДАНИЛО ОДЛАЗИ ОПЕТ У СВ. ГОРУ, И ПОСЛЕ СМРТИ НИКОДИМОВЕ ДОЛАЗИ ЗА АРХИЕПИСКОПА. ДАНИЛО КАО АРХИЕПИСКОП.
Пошто је овај господин мој тада испунио све жеље по срцу томе христољубивом краљу, камо беше шиљан, разгарајући се љубављу Христовом, имајући тако свој ум прикован тамо, уставши оде у Свету Гору. Када се после његова одласка преставио архиепископ Никодим, и овај христољубиви краљ Урош Трећи сети се овога господина мојега, и многим шиљањем призва га к себи, а он није ништа знао шта ће бити, и као изненада заповеди да се сазове цео сабор српске земље. И кад је то било, убеђењем тога христољубивога краља и благовољењем целога сабора Свете Горе и сабора српске земље, учинише све по закону, и узведоше га на престо светога кир Саве у нарочити
дан празника Ваздвижења часнога крста и прославише га говорећи: > Данилу преосвећеноме архиепископу свију српских и поморских земаља, многа лета <. А када овај господин мој виде такав дар пресветога
уставе љубазно прими и постаде вернима посредник велике користи. Јер многи примајући поуке од тога блаженога, постајаху ревнитељи истине. Јер добро напредујући успеваше у божаственом покајању пун веома предивнога оштроумља, и изнутра освећен умом Духом светим, чистоту и велику уздржљивост стекавши од младости, и ту дошавши на тихо место које је узакоњено да живе не више до два или три црнца ( монаха ), поче многим страдањима и подвизима мучити тело своје у глади и жеђи, ноћном стојању, и док не би светлост засијала, нико га није могао видети да је сео или да се мало одморио, само је појао пластир и остале псалме ноћнога устава. А многобројна метанисања ( чињаше ) и сузе своје топле ( проливаше ), док тело његово није било као да стоји у води. Јер смем на правду да кажем, да ђаво не могући гледати такав његов подвиг, много пута се са њиме борио хотећи га умртвити, али они који се уздају у Бога, страшни су непријатељима. Јер овај блажени имађаше на своме врату крст од демонолита, и када долажаше на њ тај лукави дух, то не имајући друго што чинити, но крст тај скинувши са себе, одбијаше га говорећи: > Господе дао си нам крст Твој, оружје против ђавола <. И срушивши његове нападаје, сијаше сваком врлином, тако да су га сви црнци ( монаси ) Свете Горе знали, и да му Бог прима све прозбе. И к њему прилазећи требоваху поуке за корист душе. А на његово место би постављен у Хиландару преподобни игуман Никодим, који је пре био ученик овога блаженога.
КРАЉ УРОШ У БОРБИ СА КРАЉЕМ СТЕФАНОМ ПОВЕРАВА МАНАСТИР БАЊСКУ И СВЕ СВОЈЕ ТАМО СКУПЉЕНО БЛАГО ДАНИЛУ, И ДАНИЛО БИ НАРЕЧЕН У БАЊСКОЈ ЗА ЕПИСКОПА.
После некога времена догоди се велика скрб благочастивоме краљу Урошу, јер се беше подигао његов брат благочастиви Стефан краљ од сремске земље са многом силом, хотећи да узме његов престо и да га даде сину својему Урошицу. И беше му велика невоља. Јер сва његова властела одметнуше се, и не имађаше ни једнога на кога би се поуздао, али још више је био у скрби за славни манастир светога Стефана, место звано Бањска. Јер у њему беше сабрао много богаство, све своје имање, и не налажаше таква мужа, коме би поверио такво место са наследством његовим. Јер се те године беше преставио епископ тога места. И сетивши се овога мога господина, поче му шиљати, говорећи: > Господине мој и оче, од почетка љубазни души мојој, брзо пожуривши се дођи к нама, јер срдачна жеља присиљава ме да ти јавим многе речи о духовним стварима. Да, никако немој да не послушаш оно што сам ти рекао <. Многе речи слатким писмима шиљаше му не једанпут или двапут, но много пута, како би га могао довести к себи. И овај господин мој свагда послушан на добро, видећи срдачан позив благочастивога, уставши оде к њему, ништа не знајући о оном што ће бити. Када је дошао, и када га виде благочастиви краљ, веома се обрадова због доласка блаженога, и љубазно га прими, и мало после седе заједно са преподобним, и објави му многе речи тајно знане, и најпосле му објави ствар, због које га беше позвао, говорећи: > Види многе скрби и беде које су ми се догодиле данас када сам без наде, не добијајући помоћи ни од кога, само од Бога саздатеља свега. Ти све знаш о овом. Хоћу да ме у једној ствари послушаш, јер за то осећам већу скрб од другога. < Говорећи му о оном напред реченом манастиру цркви светога Стефана, Рече да се брине о њему и да у његове руке предаје све ту донесено богатство тога христољубивога. А блажени чувши ово веома се ожалости, јер није хтео да се разлучи од живота Свете Горе и иночкога правила, на које беше навикао, и није обраћао пажње на речено му. А благочастиви краљ Урош многим мољењем и слатким речима једва га умоли, тако обећавши преподобноме, да га, ако се Божјом помоћу неповређен поврати, неће задржати од Свете Горе. И када је овај господин мој примио тај манастир, и би нареченДанило свеосвећени епископ. Ту христољубиви краљ предаде своје много имућно богатство у руке свеосвећеноме, а за то није нико знао само ови једини. А сам уставши пође против брата свога на рат и против своје воље, јер се сви његови великаши беху одметнули. Али Бог, који чини једини милост у тисућама, дарова и тому благочастивому ненадану помоћ. Јер те године његове скрби многе војске народа татарскога и турскога и јашкога дошавши предадоше му се. И са њима пошавши одби насиље оних који су борбу водили са њиме, све добро свршивши Божјом помоћи.
ДАНИЛО СЕ ВРАЋА У ХИЛАНДАР
А када дође Богом дарованом му престолу, тада овај мој господин и учитељ поче молити благочастивога краља да иде ка својој ћелији у Свету Гору, као што му беше обећао. А христољубиви краљ много је молио да се не растане од њега. И овај блажени од младости своје уловљен од Господа, и Њега љубећи, и свагда у врлини пребивајући, презревши све лепоте света, више је волео да се туђи земаљских, не гледајући на привремене ( ствари ) , но желећи бесконачнога давања, и давши мир благочастивоме краљу, опет оде у Свету Гору, чије васпитање беше.
И дошавши у славни манастир Хиландар, и узишавши на пирг ( кулу ) , поче ту у ћутању живети, поставши бољи у дивној мудрости, у све дане живећи богоугодно, украшујући се сваком врлином, и благочаствовати и служити Богу од свечисте душе и тела, и да му се јави достојан и искушан, и у свему прав и нелицемеран.
Такво му је све било од Божјег надахнућа и благодати, непрестано прочитавајући поуке пророка и осталих божаствених речи, не остављајући никада доброобичајне молитве и до краја ревновавши савршеној уздржљивости, ту нашавши часно усамљење весељаше се у божаственим речима обилно дан и ноћ, како би могао угодити Господу и спасти душу своју.
КРАЉ УРОШ ПОЗИВА ДАНИЛА К СЕБИ. ДАНИЛО ПОСТАЈЕ ЕПИСКОП ХУМСКИ. ИЗА КРАЉА УРОША ПОСТАЈЕ КРАЉ СТЕВАН УРОШ III.
У време у које иђаше овај преосвећени у Свету Гору, оставивши старешинство напред реченога манастира цркве светога Стефана, која је епископија бањска, по одласку овога господина мојега, учини благочастиви краљ да се то место зове игуманија. И после некога времена би јављено томе благочастивом краљу Урошу о овом свеосвећеном епископу кир Данилу, да хоће да иде у Јерусалим и његова околна места, да их види. Јер ваистину је то желео господин мој. Чувши то благочастиви краљ Урош, пошто га је знао као потребна у свему и као целомудрена расудитеља у духовним стварима, веома се сажали због растанка са њиме, и поче шиљати ка њему љубазне речи, говорећи. < Знам те да си ми вазда од своје младости био послушљив, и да никада ниси попустио да чиниш добра дела за душу моју и тело, и да си увек послушао оно што сам ти говорио. Да, дакле, не остави ме на крају мога живота, дођи к нама, да неку малу корист учиниш души мојој <. Много времена је шиљао ка свеосвећеном, и многоразличне речи јави му. А мој добри хранитељ због љубави дела духовнога, које је имао благочастиви са њиме, ево опет по трећи пут пође к њему, једнако не знајући шта ће бити са њиме. И када је дошао к њему, тада му благочастиви краљ несумњиво јави, говорећи му : > Нека ти је знано, господине мој оче, да од како си се разлучио од нас, тужили смо за тобом. А хвала и благодарење Богу, чијим благовољењем опет дође к нама, после овога нећеш се растати са нама, јер слава и част биће ти од мене дарована колико усхтеш <. Када је то чуо господин мој, обузе га велика жалост због лишења Свете Горе и поче молити благочастивога да га отпусти. И видевши да му речи о томе ништа не успевају, рече: > За све ово нека је благословено име Господње < ( Књига о Јову, 1, 21 ). Заповеди му благочастиви краљ да иде у дом Светих Апостола, а тада је био преосвећени архиепископ Сава Трећи, и посла писмо к њему да сваку част одаје свеосвећеноме. Т му дарова преосвећени своју ћелију на пребивање му. Од тога времена благочастиви краљ Урош беше обећао да ће овоме преосвећеноме дати престо Светога Саве, који после и доби по благовољењу Божјему. Када је ту живео у складним обичајима као што беше навикао, и после некога времена престави се напред речени архиепископ Сава, на чије место би постављен Никодим архиепископ, а овоме господину мојему даде благочастиви краљ епископију хумску. И када је тамо живео, после мало времана приспе смртно разлучење христољубивом краљу Урошу, и при престављењу његову и господин мој беше се ту нашао, и његово блажено тело пренесе са славом у рукотворени манастир христољубивога ( Бањска ). И после престављења тога благочастивога прими престо син његов Стефан краљ Урош Трећи, и веома заволи овога свеосвећенога епископа кир Данила. Јер њиме постиже све своје жеље, и ни на кога се тако не надаше и не уздаше, као на овога господина мојега, јер кроз њега било му је све могуће. Јер ако је имао какво посланство са околним царевима, овај господин мој заврши добро и разумно том благочастивом, и ни у којем делу не погреши његове воље. И овде би нам требало много говорити о тадашњим догађајима у дане његове, али то је све написано у пређе писаном житију тога христољубивога краља Уроша Трећега, како му послужи овај свеосвећени господин мој Данило. А мени приличи напред укратко изложити реч.
ДАНИЛО ОДЛАЗИ ОПЕТ У СВ. ГОРУ, И ПОСЛЕ СМРТИ НИКОДИМОВЕ ДОЛАЗИ ЗА АРХИЕПИСКОПА. ДАНИЛО КАО АРХИЕПИСКОП.
Пошто је овај господин мој тада испунио све жеље по срцу томе христољубивом краљу, камо беше шиљан, разгарајући се љубављу Христовом, имајући тако свој ум прикован тамо, уставши оде у Свету Гору. Када се после његова одласка преставио архиепископ Никодим, и овај христољубиви краљ Урош Трећи сети се овога господина мојега, и многим шиљањем призва га к себи, а он није ништа знао шта ће бити, и као изненада заповеди да се сазове цео сабор српске земље. И кад је то било, убеђењем тога христољубивога краља и благовољењем целога сабора Свете Горе и сабора српске земље, учинише све по закону, и узведоше га на престо светога кир Саве у нарочити
дан празника Ваздвижења часнога крста и прославише га говорећи: > Данилу преосвећеноме архиепископу свију српских и поморских земаља, многа лета <. А када овај господин мој виде такав дар пресветога