Наставак4
речи, чувајући целомудрено подобије свога живота и изучивши до краја вештину сваке мудрости, тако да је због многоплодне врлине своје и непорочнога живота он био љубим од свију благоверних.
ДАНИЛО СЕ СКЛАЊА ОД НЕПРИЈАТЕЉА У РУСКИ МАНАСТИР. НЕПРИЈАТЕЉИ ГА ТАМО НАЛАЗЕ, ОД КОЈИХ СЕ СПАСАВА И ИДЕ У КСИРОПОТАМ.
После мало времена од одласка тих безбожника из Свете Горе, чуло се да се спремају да дођу на свети манастир Хиландар и на преподобнога игумана Данила, да изврше своју вољу. Јер као дивље звери шкргутаху зубима на овога господина мојега, овако говорећи: > Када бисмо га ухватили, то бисмо многобројно богатство довољно узели од њега <. И мишљаху којом би вештином могли ухватити преподобнога. А господин мој чувши такву њихову намеру, да иду, узевши са собом два монаха и мало деце своје, и уставши оде у манастир руски ка светоме Пантелејмону, ка духовном оцу, да му се поклони, гледајући оне безбожнике како журе да га закољу. И када је дошао тамо у манастир, поклонивши се светој цркви, и узевши свога духовнога оца узиђе с њиме на пирг ( кулу ) . Ту насамо заједно са њиме остаде тај дан и ноћ, говорећи о духовним беседама. А они безбожници нађоше нека два мужа од Хиландарске области, који беху љубими овом господину мојему, звани Николај и Георгије, и њима обећаше дати много злата, ако им предаду преподобнога. А ови преварени ђаволским дејством , обећаше да ће им то учинити. И када је овај преподобни био у напред реченом руском манастиру подигавши се одоше они безбожници на Хиландар. И када чуше да је преподобни изашао, нађоше оне мужеве, које беху наговорили, послаше их, да ушавши у град ка преподобном, где беше, и ове уведу после себе. А они дошавши ноћу почеше дозивати казујући своја имена, и говорећи да им брзо отворе градска врата, јер су ради неке велике работе хиландарске послани по преподобнога. А монаси тога манастира и сами бојећи се безбожних, не отворише им, нити јавише ка преподомном о њима, А када је било време јутарњега пјенија, јавише о овоме преподобноме. А он заповеди да их уведу к њему. И када су ови дошли, поче их питати господин: > Због чега сте дошли <? А они к њему изговорише речи, којима би могли затајити своју злобу. А овај ваистину незлобиви верујући свакој речи, и тима варалицама не зазре лукавства. А када је било време зоре, овај блажени ходио је око пирга ( куле ) и појао часове, и погледавши на једном високом месту, и видео је како велике птице лете ка томе манастиру, где беше. И мало после када је почела светлост осијавати, угледаше многе пукове безбожника где иду, и тако наједанпут опколише град, чинећи борбене победе, и веома викаху, јер пробивши градске стене ускочише унутра као крилати, слично зверима све грабећи. И почеше ка себи дозивати оне које беху наговорили да им предаду преподобнога, и ка онима који су држали тај манастир, говораху: > Ако хоћете да вам не чинимо никакве пакости, то нам дајте именујући блаженога; ако ли тога не учините, све ово од вас огњем изгореће <. И тако у један час божанствену цркву и све зграде ( палате ) тога манастира упалише, и велику множину дрвета свукавши прислањаху око пирга, у коме беше преподобни, лесе и даске, снопове лана свукавши ужегоше, док се није тај пирг зажарио као и огњена пећ. Јер они лукави и безбожни ратници разјариваху већи пламен, који је високо досизао.
А чеда преподобнога, која су ту била, устрелише многе од безбожних. А оне напред речене варалице, наговараху све који су били у пиргу, да предаду преподобнога. И видећи господин мој ту њихову злу заверу, од младости своје имао је вешт разум, и ту га показа. Јер беше црква на врху тога пирга ( куле ) која извана има тврде жељзне кључеве, и ове тајно узевши к себи, рече ка онима који су га хтели предати: > Браћо уђимо у цркву да се помолимо, и да се међусобно опростимо, јер се растајем од вас ка смрти, коју унапред видим <. А ово чинећи блажени, умном молитвом досезаше до небеса, чекајући помоћи од Господа. И своја чеда беше научио, када уђу у цркву, да уставши отму њихово оружје и затворе унутра у цркви. И када сви уђоше у цркву са преподобним, не знајући ништа о оном што ће бити, тада чеда блаженога уграбивши њихово оружје, искочише напоље са преподобним, закључавши све унутра. А када је огњени пламен досизао до врата, блажени нађе ту мало воде и угаси га. И опет тако исто учини. А када му нестаде воде, у једном земљаном суду нађе мало вина, и њиме угаси пламен. Јер Бог никад не одступајући од слугу својих, но који је сачувао три младића од огњене пећи, и који им је претворио пламен у росу, такову доброту показа и овоме. Јер се могло осетити како некаква пречудна хладовина душе од Горе Атонске, и та хлади огњену јарост и разгони пушење дима. Када су толику страшну борбу водили против преподобнога од јутра све до подне, и изишавши изван града, седоше ти безбожници хотећи да једу. И наједанпут настаде међу њима велика узбуна и метеж, јер узимајући оружје своје брзо уседаху на своје коње, и могло се видети како беже. Овај господин мој мишљаше да због неке преваре спремају неко искушење или да иду по своје дружине, да дошавши са много већом силом брзо окончају своју вољу. И много часова очекујући њихов повратак, вапијући из дубине душе и молећи се са топлим сузама Господу, говораше: > Господе, пред Тобом је сва жеља моја, и уздисање моје не сакри се пред Тобом< ( Пс.37, 10 ) . И када је видео да се више не враћају они ратни противници, а уз то је блажени и чуо за невољу која им се догодила, јер начелници њихови беху отишли са својим силама, а они сами беху остали, и зато побегоше за њима бојећи се да не буду побијени. А добри мој хранитељ видевши такву победу над својим непријатељима, отворивши уста своја благодараше Бога свију, чијим заступством се показаше нападаји сујетних као за потсмех. И изишавши отуда и усевши на коње са Богом дарованом децом, и дође у манастир светих Четрдесет Мученика на обали мора, који се зове Ксиропотам, који од основа украси и утврди богоносни отац кир Сава давањем свога многога злата, и ту уписа себе и своје родитеље у поменик. У овом, дакле, проведе неколико дана, и опет отиде ка својој ћелији у Хиландар славећи Бога за све.
СУДБИНА ЗАВОЈЕВАЧКИХ НАРОДА НА СВЕТУ ГОРУ И ПУСТОШ ИЗА ЊИХ.
А они безбожни и злоименити погани народи. за које ћу казати: > Смрт љута је грешницима <, дошавши на Свету Гору, стојаху у њој три године и три месеца, чинећи погубну дрскост. Јер тела људи сасецаху као пољску траву, јер не беше места, где не лежаху мртваци. Божанствене цркве и многи домови падоше, и нестадоше многа места, тако да се нису могла лако ни познати ( где беху ) . Ко ће исказати ту љуту рану, колика њихова јарост беше покрила многу земљу? Јер тада не беше дома, у коме није било плача. А када све опустеше, тако да ни они сами нису налазили хране, хтедоше опет ићи чак и до Цариграда, хвалећи се да ће силом опустити многе земље. И када су дошли до Христопоља, устадоше многе државе грчкога царства и учинише им зидом велику преграду, од горе го горе, тако да се више нису могли вратити натраг. И названо је то место Кавала. А они нечастиви када видеше да немају куда да се врате, завојеваше околне земље тих места, наваливши на славни град Солун и Бер, и ту их предобри Бог раздели на њихову погибију, да скончају својом непобожношћу. Једини од њих Фрузи и Римљани, звани Каталани и Моговари, одоше морем у своју земљу, а Мелекил са својом силом ка благочастивом краљу Урошу. Савећавши са друговима својима против овога зао савет, био је ухваћен, и сконча љутом смрћу. А Халик са многим војницима рашири се на земљу влахиотску и на Ливадију и остале друге земље да их завојује. А Фрузи ливадијски заратише с њима, али им не могоше одолети. Опустивше све крајеве тих земаља, рекоше у себи: > Ми сами разделивши се од својих, скончаћемо од силе некога царства, ако чују за нас <. И известивши се код грчкога цара да су под његовом руком, са преваром дођоше у Калипољ. И ту одметнувши се, почеше војевати против цара пленећи државе његове. А благочастиви и христољубиви краљ Урош поможе му, пославши своје великаше са многом силом изабраних војника, и уништи их, као што је знано. Јер рече: > И погибоше нечастиви због свога безакоња<.
Овај господин мој и хранитељ видећи како пропадоше нападаји сујемудрих, и како тама покри њихов злобни и скврнави живот, злочин богомрске воље и љуте нападаје, као умиривши се од неке тежине која се не да лако отрпети, видећи како се јавља велика тишина, благодараше не ћутећи Бога свију, говорећи: > Благословен је Бог, који нас не даде као лов зубима њиховима, јер душа се наша избави као птица из ловачке мреже, и мрежа њихова поцепа се, а ми се избависмо < ( Пс. 123, 6, 7 ) , > јер непријатељима нестаде оружја при крају, и са шумом погибе успомена њихова< ( Пс. 9, 7 ). > Помоћ је наша од Господа, који је створио небо и земљу < ( Пс. 120, 2; 123, 8 ). Јер од Њега долази казна за грехове, и опет за покајање множина милосрђа, јер ради правде даде нам се страдање. Јер божаствени Павле јавља, рекавши: > Кога љуби Господ, тога и казни; а ако и трпимо казну, Бог нам се обраћа као и синовима< ( Јевр. 12, 6-7 ). Јер је речено : > Крепки и велики падају да се немоћни васпитају, и опет нечастиви падају, да се праведни устраше < ( Приче Сол. 29, 16 ).
ДАНИЛО ОДЛАЗИ У КАРЕЈСКУ ЋЕЛИЈУ РАДИ ПОДВИЗАВАЊА, А МЕСТО ЊЕГА ПОСТАЈЕ ИГУМАНОМ ХИЛАНДАРА НИКОДИМ, УЧЕНИК ДАНИЛОВ.
Овако чинећи и говорећи блажени, жељаше да у иночком животу послужи Господу. И видећи да су се угасиле победе непријатеља, и да се живот управља ка тихом и безметежном животу, оставивши старешинство славнога манастира Хиландара, уставши пође у ћелију светога Саве у месту званом Кареји. Јер ту је добра и безметежна усамљеност онима који хоће да живе у тој ћелији по установљеном правилу богоноснога оца кир Саве, као што сам беше чинио ту инокујући, завршавајући молбе и ноћна стојања, метаније и псалме и остало слатко стицање трудова. Јер ту, дошавши господин мој, ваистину вођен вољом Божјом и укрепљен пресветим Духом, све такве
речи, чувајући целомудрено подобије свога живота и изучивши до краја вештину сваке мудрости, тако да је због многоплодне врлине своје и непорочнога живота он био љубим од свију благоверних.
ДАНИЛО СЕ СКЛАЊА ОД НЕПРИЈАТЕЉА У РУСКИ МАНАСТИР. НЕПРИЈАТЕЉИ ГА ТАМО НАЛАЗЕ, ОД КОЈИХ СЕ СПАСАВА И ИДЕ У КСИРОПОТАМ.
После мало времена од одласка тих безбожника из Свете Горе, чуло се да се спремају да дођу на свети манастир Хиландар и на преподобнога игумана Данила, да изврше своју вољу. Јер као дивље звери шкргутаху зубима на овога господина мојега, овако говорећи: > Када бисмо га ухватили, то бисмо многобројно богатство довољно узели од њега <. И мишљаху којом би вештином могли ухватити преподобнога. А господин мој чувши такву њихову намеру, да иду, узевши са собом два монаха и мало деце своје, и уставши оде у манастир руски ка светоме Пантелејмону, ка духовном оцу, да му се поклони, гледајући оне безбожнике како журе да га закољу. И када је дошао тамо у манастир, поклонивши се светој цркви, и узевши свога духовнога оца узиђе с њиме на пирг ( кулу ) . Ту насамо заједно са њиме остаде тај дан и ноћ, говорећи о духовним беседама. А они безбожници нађоше нека два мужа од Хиландарске области, који беху љубими овом господину мојему, звани Николај и Георгије, и њима обећаше дати много злата, ако им предаду преподобнога. А ови преварени ђаволским дејством , обећаше да ће им то учинити. И када је овај преподобни био у напред реченом руском манастиру подигавши се одоше они безбожници на Хиландар. И када чуше да је преподобни изашао, нађоше оне мужеве, које беху наговорили, послаше их, да ушавши у град ка преподобном, где беше, и ове уведу после себе. А они дошавши ноћу почеше дозивати казујући своја имена, и говорећи да им брзо отворе градска врата, јер су ради неке велике работе хиландарске послани по преподобнога. А монаси тога манастира и сами бојећи се безбожних, не отворише им, нити јавише ка преподомном о њима, А када је било време јутарњега пјенија, јавише о овоме преподобноме. А он заповеди да их уведу к њему. И када су ови дошли, поче их питати господин: > Због чега сте дошли <? А они к њему изговорише речи, којима би могли затајити своју злобу. А овај ваистину незлобиви верујући свакој речи, и тима варалицама не зазре лукавства. А када је било време зоре, овај блажени ходио је око пирга ( куле ) и појао часове, и погледавши на једном високом месту, и видео је како велике птице лете ка томе манастиру, где беше. И мало после када је почела светлост осијавати, угледаше многе пукове безбожника где иду, и тако наједанпут опколише град, чинећи борбене победе, и веома викаху, јер пробивши градске стене ускочише унутра као крилати, слично зверима све грабећи. И почеше ка себи дозивати оне које беху наговорили да им предаду преподобнога, и ка онима који су држали тај манастир, говораху: > Ако хоћете да вам не чинимо никакве пакости, то нам дајте именујући блаженога; ако ли тога не учините, све ово од вас огњем изгореће <. И тако у један час божанствену цркву и све зграде ( палате ) тога манастира упалише, и велику множину дрвета свукавши прислањаху око пирга, у коме беше преподобни, лесе и даске, снопове лана свукавши ужегоше, док се није тај пирг зажарио као и огњена пећ. Јер они лукави и безбожни ратници разјариваху већи пламен, који је високо досизао.
А чеда преподобнога, која су ту била, устрелише многе од безбожних. А оне напред речене варалице, наговараху све који су били у пиргу, да предаду преподобнога. И видећи господин мој ту њихову злу заверу, од младости своје имао је вешт разум, и ту га показа. Јер беше црква на врху тога пирга ( куле ) која извана има тврде жељзне кључеве, и ове тајно узевши к себи, рече ка онима који су га хтели предати: > Браћо уђимо у цркву да се помолимо, и да се међусобно опростимо, јер се растајем од вас ка смрти, коју унапред видим <. А ово чинећи блажени, умном молитвом досезаше до небеса, чекајући помоћи од Господа. И своја чеда беше научио, када уђу у цркву, да уставши отму њихово оружје и затворе унутра у цркви. И када сви уђоше у цркву са преподобним, не знајући ништа о оном што ће бити, тада чеда блаженога уграбивши њихово оружје, искочише напоље са преподобним, закључавши све унутра. А када је огњени пламен досизао до врата, блажени нађе ту мало воде и угаси га. И опет тако исто учини. А када му нестаде воде, у једном земљаном суду нађе мало вина, и њиме угаси пламен. Јер Бог никад не одступајући од слугу својих, но који је сачувао три младића од огњене пећи, и који им је претворио пламен у росу, такову доброту показа и овоме. Јер се могло осетити како некаква пречудна хладовина душе од Горе Атонске, и та хлади огњену јарост и разгони пушење дима. Када су толику страшну борбу водили против преподобнога од јутра све до подне, и изишавши изван града, седоше ти безбожници хотећи да једу. И наједанпут настаде међу њима велика узбуна и метеж, јер узимајући оружје своје брзо уседаху на своје коње, и могло се видети како беже. Овај господин мој мишљаше да због неке преваре спремају неко искушење или да иду по своје дружине, да дошавши са много већом силом брзо окончају своју вољу. И много часова очекујући њихов повратак, вапијући из дубине душе и молећи се са топлим сузама Господу, говораше: > Господе, пред Тобом је сва жеља моја, и уздисање моје не сакри се пред Тобом< ( Пс.37, 10 ) . И када је видео да се више не враћају они ратни противници, а уз то је блажени и чуо за невољу која им се догодила, јер начелници њихови беху отишли са својим силама, а они сами беху остали, и зато побегоше за њима бојећи се да не буду побијени. А добри мој хранитељ видевши такву победу над својим непријатељима, отворивши уста своја благодараше Бога свију, чијим заступством се показаше нападаји сујетних као за потсмех. И изишавши отуда и усевши на коње са Богом дарованом децом, и дође у манастир светих Четрдесет Мученика на обали мора, који се зове Ксиропотам, који од основа украси и утврди богоносни отац кир Сава давањем свога многога злата, и ту уписа себе и своје родитеље у поменик. У овом, дакле, проведе неколико дана, и опет отиде ка својој ћелији у Хиландар славећи Бога за све.
СУДБИНА ЗАВОЈЕВАЧКИХ НАРОДА НА СВЕТУ ГОРУ И ПУСТОШ ИЗА ЊИХ.
А они безбожни и злоименити погани народи. за које ћу казати: > Смрт љута је грешницима <, дошавши на Свету Гору, стојаху у њој три године и три месеца, чинећи погубну дрскост. Јер тела људи сасецаху као пољску траву, јер не беше места, где не лежаху мртваци. Божанствене цркве и многи домови падоше, и нестадоше многа места, тако да се нису могла лако ни познати ( где беху ) . Ко ће исказати ту љуту рану, колика њихова јарост беше покрила многу земљу? Јер тада не беше дома, у коме није било плача. А када све опустеше, тако да ни они сами нису налазили хране, хтедоше опет ићи чак и до Цариграда, хвалећи се да ће силом опустити многе земље. И када су дошли до Христопоља, устадоше многе државе грчкога царства и учинише им зидом велику преграду, од горе го горе, тако да се више нису могли вратити натраг. И названо је то место Кавала. А они нечастиви када видеше да немају куда да се врате, завојеваше околне земље тих места, наваливши на славни град Солун и Бер, и ту их предобри Бог раздели на њихову погибију, да скончају својом непобожношћу. Једини од њих Фрузи и Римљани, звани Каталани и Моговари, одоше морем у своју земљу, а Мелекил са својом силом ка благочастивом краљу Урошу. Савећавши са друговима својима против овога зао савет, био је ухваћен, и сконча љутом смрћу. А Халик са многим војницима рашири се на земљу влахиотску и на Ливадију и остале друге земље да их завојује. А Фрузи ливадијски заратише с њима, али им не могоше одолети. Опустивше све крајеве тих земаља, рекоше у себи: > Ми сами разделивши се од својих, скончаћемо од силе некога царства, ако чују за нас <. И известивши се код грчкога цара да су под његовом руком, са преваром дођоше у Калипољ. И ту одметнувши се, почеше војевати против цара пленећи државе његове. А благочастиви и христољубиви краљ Урош поможе му, пославши своје великаше са многом силом изабраних војника, и уништи их, као што је знано. Јер рече: > И погибоше нечастиви због свога безакоња<.
Овај господин мој и хранитељ видећи како пропадоше нападаји сујемудрих, и како тама покри њихов злобни и скврнави живот, злочин богомрске воље и љуте нападаје, као умиривши се од неке тежине која се не да лако отрпети, видећи како се јавља велика тишина, благодараше не ћутећи Бога свију, говорећи: > Благословен је Бог, који нас не даде као лов зубима њиховима, јер душа се наша избави као птица из ловачке мреже, и мрежа њихова поцепа се, а ми се избависмо < ( Пс. 123, 6, 7 ) , > јер непријатељима нестаде оружја при крају, и са шумом погибе успомена њихова< ( Пс. 9, 7 ). > Помоћ је наша од Господа, који је створио небо и земљу < ( Пс. 120, 2; 123, 8 ). Јер од Њега долази казна за грехове, и опет за покајање множина милосрђа, јер ради правде даде нам се страдање. Јер божаствени Павле јавља, рекавши: > Кога љуби Господ, тога и казни; а ако и трпимо казну, Бог нам се обраћа као и синовима< ( Јевр. 12, 6-7 ). Јер је речено : > Крепки и велики падају да се немоћни васпитају, и опет нечастиви падају, да се праведни устраше < ( Приче Сол. 29, 16 ).
ДАНИЛО ОДЛАЗИ У КАРЕЈСКУ ЋЕЛИЈУ РАДИ ПОДВИЗАВАЊА, А МЕСТО ЊЕГА ПОСТАЈЕ ИГУМАНОМ ХИЛАНДАРА НИКОДИМ, УЧЕНИК ДАНИЛОВ.
Овако чинећи и говорећи блажени, жељаше да у иночком животу послужи Господу. И видећи да су се угасиле победе непријатеља, и да се живот управља ка тихом и безметежном животу, оставивши старешинство славнога манастира Хиландара, уставши пође у ћелију светога Саве у месту званом Кареји. Јер ту је добра и безметежна усамљеност онима који хоће да живе у тој ћелији по установљеном правилу богоноснога оца кир Саве, као што сам беше чинио ту инокујући, завршавајући молбе и ноћна стојања, метаније и псалме и остало слатко стицање трудова. Јер ту, дошавши господин мој, ваистину вођен вољом Божјом и укрепљен пресветим Духом, све такве