наставак2
милости дароваоца предоброга Бога који му испуњује све молбе на спасење, и тако у том манастиру поче живети са братијом тога манастира по Божјој вољи, сматран као један од њих, неослабио подвизавајући се, свагда пребивајући у светим молитвама, и са великим смирењем работајући са братијом манастирске работе, ноћу не кушаше ни мало покоја, но се умом нелицемерно љубави настањиваше на висинама код престола Владике, као пред очима гладајући грозно испитивање коначне наплате, и говорећи самом себи: > О јадниче, оплакуј своја лукава дела, и помисли како ћеш одговарати бесмртноме цару, који ће испитивати на суду дела твоја <. И тако гледајући, угнезди се једна мисао у његово срце, да чини све што је угодно Богу и да спасе душу своју побожношћу и чистотом и великом послушношћу. Јер тако јачајући, поче се одликовати његов живот дотле, да је он био образац свој братији која је у том манастиру, непрестано лијући изворе суза од очију својих, глађу и жеђу и другим многообразним трудовима мучећи тело своје.
ЈЕВСТАТИЈЕ АРХИЕПИСКОП ЗОВЕ ДАНИЛА. ДАНИЛО ОДЛАЗИ ЈЕВСТАТИЈУ, КОЈИ ГА ПРОИЗВОДИ ЗА ПРЕЗВИТЕРА И ПРИМА У СВОЈУ ЋЕЛИЈУ.
После мало времена прочу се његов богоугодни живот и велика врлина, и ради ње био је љубљен од свију. Када је за њега чуо преосвећени архиепископ Јевстатије други, поче га к себи звати љубазним речима; а он се не хтеде разлучити од таква места, у коме беше навикао на подвиг многога исправљања. А када га је овај преосвећени много звао к себи, и видећи да се на то не обазире, поче говорити о њему ка превисоком краљу Урошу, да би му заповедио да иде ка преосвећеном. Пошто је превисоки краљ много шиљао овом господину мојему, овако му говораше: > Знам те послушна мојој вољи од младости твоје, па и сада испуни оно што ти заповедам. Уставши иди ка преосвећеном, јер ме много моли за тебе. А ти знаш да ми није достојно погрешити никоме његове потребе, јер ћеш доћи у велику част <. И овај господин мој и хранитељ, свагда имајући наду на Господа и на Њега уздајући се, рече: > Прионух за Твоја сазнања, Господе, не посрами ме; јер ниси далеко од оних који Те призивају. Јер ево са влашћу ми се говори да се подигнем од места мојега, у ком се надах од Тебе стећи пребогату благодат. Али опет знам некога праведника који учи, јер нам, каже: > Ништа није боље, него чинити заповеђено, јер послушање ( води ) у живот, а непослушање у смрт <. Но Ти, Владико Господе, који си милостив роду људском, и мене слугу Твојега сачувај од свакога зла, и све узлазе и низлазе сачувај очишћене од сада и до века <. И после овога узе благослов од игумана и све братије тога манастира, у коме беше, и уставши оде ка преосвећеном архиепископу Јевстатију, незлобиво јагње доброга пастира Христа. Њим пасен и вођен на ливаду ( пашу ) живота, и чуван од растргнућа лукавога звера. И свагда пребивајући у Његовој вољи, и Њему угодно чинећи, ради тога милостивог дара љубљен од свију, био је од срца љубазно примљен од преосвећенога, и из руке његове би постављен за презвитера. И опет, после мало ( времена ) видећи га да је у сваком разуму, узе га у своју ћелију; и ту собом показа многе плодове сваке врлине у славу Божју. Јер до конца омрзе грех, написавши у себи и слику истинитога покајања и добрих дела, био је вођен Светим Духом у богољубије, и никада не попусти, но снагом своје непоколебиве вере победи ђавола, мољењем и светим молитвама, бдењем и постом, и рекама суза натапајући све тело своје. И као што доброплодни насад, натапан небесном росом и који добро расте, даје плод у своје време, тако и овај господин мој, њему сличан, имајући у себи плод животни, т.ј. речи духовних поука, и многа остала добра дела, од њих је обилно хранио срца верних. Јер живећи ту код преосвећенога и поштован од њега, вођен од Господа ка превеликој благодати, угодно послужи овом преосвећеном у побожности и целомудрију ( чистоти ), до половине друге године.
ДАНИЛО ИЗАБРАН ЗА ИГУМАНА ХИЛАНДАРА.
И после таквих времена учини састанак тај преосвећени архиепископ са благочастивим краљем Урошем. А ту је био са преосвећеним и овај господин мој блажени и Богом изабрани монах Данило, сијајући посред целога сабора као многосветли светилник, по изгледу добролепан и доброговорљива језика, јер се изли благодат на усне његове, и даде му Господ такав дар да смислено и разумно говори пред царем, као што каже пророк Исаија: > Даде ми Господ језик за поучавање, када ми треба реч рећи < ( Исаија 50, 4 ). Пошто у то време славни манастир Хиландар, који је у Светој Гори дом Пресвете Богородице, није имао игумана, и благочастиви краљ Стефан Урош учини савет са преосвћеним архиепископом Јевстатијем и целим сабором, и избравши овога мојега господина, би му заповеђено да буде игуман више реченога Богом подигнутога манастира, и ту га благочастиви краљ и тај преосвећени одликоваше многим различним даровима, овога дарованога од Господа још од почетка зачећа његова неисцрпним даром богатства, и поверена таква примања части. Са великом и достоименитом хвалом и чашћу отпусти га у Свету Гору, коју од своје младости жељаше неситом љубављу, да би био њезин житељ. И дошао је тамо у домм Пресвете, која је дана свима преподобним као добар стан и просвћење вечне славе и награда небеснога живота и примање рајске хране. Достојно ми је назвати ову добру и жељену земљу Свету Гору као и ону обећану, која точи мед и млеко ( V Мојс. 6, 3 ). Но ова је, дакле, боља и складна, да је у њој весеље свима који су права срца. Ту, дакле, у дому Пресвете, поче живети . овај блажени, дошавши у велику тишину смерног мудровања, олакшавајући тело своје постом и бдењем и безмерним молитвама дотле, да га је презрео, не би ли имао наду спасоноснога прошења од Господа. Јер многа искушења ствараше му ђаво, мислећи лукави да ће му запети препону таквим мучењем. Када је овај стојао на молитви ноћу, и дошавши на очи његове, јављаше му маштањем многе беде и страховања; а овај Богу послушљиви именом Господњим противљаше му се, други Јефтимије пустиножитељ, побеђујући злолукавога. Јер мада виђаше толике његове утваре и пакости како се дижу, стојаше тврдо и добропобедно укрепљен крсним знамењем и не бојећи се лукавства његова и нападаја, нити изостави псалма певанога у својим устима, но се још више подвизаваше. Живећи у оваком предивном животу у повереном му манастиру Хиландару, и бринући се за њега у сваком прилагању трудова као што је достојно, а увек заповедаше о врлини изванреднога живота и побожности и страху Божјем, поучавајући све о једномислености и износећи речи о сагласности љубави Божје.
НАПАДАЈИ ЗАВОЈЕВАЧА РАЗНИХ НАРОДА НА СВ. ГОРУ,
И НЕВОЉЕ ОД ЊИХ И ОД ГЛАДИ.
После мало времена таква тиха живота све Горе Свете, овако попуштање Божје догоди се, као што је проречено ово о вазљубљеном граду Јерусалиму, јер рече: >и даћу вазљубљене моје у гажење и грабљење многима<, као што је и тада било. Када је овај блажени господин мој био у Светој Гори, као што више указасмо, подигоше се многи народи, и великом силом спремивши се за борбу, завојеваше многе крајеве грчке земље, чак и до самога Цариграда, и све опустеше, и заробљенике одведоше у ропство. Јер тај призор беше чудан и парадоксан. Јер ови завојевавши дођоше са својим силама у Свету Гору, и опколивши је, разграбише сва богатства сабрана у њој, и скоро је сву опустеше, а то свето место звано Хиландар, било је веома оскрбљено и великој тесноти од нападаја безбожника. А унутра у граду, побожни и богобојажљиви мужеви беху држани од њих, међу њима и овај господин мој и велика множина светских људи државе тога манастира, који беху унутра прибегли са женама својима и децом. И те године дође љуће зло на ово зло, да је цео род људски гинуо од глади, и цео такав многобројни народ за дуго времена хранио се од тога славнога манастира Хиландара. Велико је било страдање такве ране, и почеше, дакле, људи и све животиње скончавати од глади. Јер умрлим матерама деца сисајући дојке сама умираху, и људи од глади зијајући судараху се и падаху као пијани, и обузети глађу, нису могли ни гледати. А други од њих ничице лежећи, као и животиња траву зубима кидајући, издисаху. А многи од монаха који су били у том манастиру, не могући трпети такве туге, оставише овога господина мојега преподобнога игумана кир Данила самога, и сами бежаху. Но ко је тај, ко може избећи речено Божје? Јер такве ухвативши безбожници, једне убише, а друге у ропство одведоше. А овај блажени подвизавајући се за цркву Христову, волећи да за њу смрт поднесе, не остави је, видећи се у толиком страдању. Јер разумеде да је рана Богу мрска, и да тако сви страдају по Божјем гневу. Проведе на једном месту седећи у пиргу ( кули ) тога манастира три године и три месеца, страдајући од такве скрби и беде, и чини ми се, вазљубљени, да су тадањи ратови и страховања слични оном страдању Јерусалима, које поднесе од Тита кесара римскога. Јер када је он дошао на Јерусалим, свака душа тога града падаше под оштрицу мача и остало злобе бедно причане. Јер људи жватаху своје појасеве и обућу а други се дотицаху и најскареднијих. Јер такав ужас могао се видети тада, када је била пустош Свете Горе од руке противника. Јер ови безбожни народи: Фрузи, Турци, Јаси, Татари, Моговари и Каталани, и остали многоименити народи, дошавши тада на Свету Гору, многе свете храмове огњем упалише и све њихово сабрано богатство разграбише и заробљенике одведоше у ропство, а остали њихови остаци скончаваху од најљуће смрти глади. Не беше ко ће их погрепсти, но се зверови и птице небеске храњаху од њихова тела.
НАПАДАЈИ НА ХИЛАНДАР
Дошавши на овога блаженога кир Данила са великом победом, велика множина њих почеше једни сећи врата града славнога манастира Хиландара, а други део од њих, позади разбијаху зидове града, хотећи ући унутра. Јер стреле падаху као капље дажда, пуштане рукама безбожника, и ратне трубе кликтаху, и сами једногласно се дераху устремљујући се напред. Јер страшно беше видети њихов убојни строј. И овај господин мој, храбра душа, чијој се уздржљивости чудим, дивим се трпљењу у боловима и удивљавам се добром
милости дароваоца предоброга Бога који му испуњује све молбе на спасење, и тако у том манастиру поче живети са братијом тога манастира по Божјој вољи, сматран као један од њих, неослабио подвизавајући се, свагда пребивајући у светим молитвама, и са великим смирењем работајући са братијом манастирске работе, ноћу не кушаше ни мало покоја, но се умом нелицемерно љубави настањиваше на висинама код престола Владике, као пред очима гладајући грозно испитивање коначне наплате, и говорећи самом себи: > О јадниче, оплакуј своја лукава дела, и помисли како ћеш одговарати бесмртноме цару, који ће испитивати на суду дела твоја <. И тако гледајући, угнезди се једна мисао у његово срце, да чини све што је угодно Богу и да спасе душу своју побожношћу и чистотом и великом послушношћу. Јер тако јачајући, поче се одликовати његов живот дотле, да је он био образац свој братији која је у том манастиру, непрестано лијући изворе суза од очију својих, глађу и жеђу и другим многообразним трудовима мучећи тело своје.
ЈЕВСТАТИЈЕ АРХИЕПИСКОП ЗОВЕ ДАНИЛА. ДАНИЛО ОДЛАЗИ ЈЕВСТАТИЈУ, КОЈИ ГА ПРОИЗВОДИ ЗА ПРЕЗВИТЕРА И ПРИМА У СВОЈУ ЋЕЛИЈУ.
После мало времена прочу се његов богоугодни живот и велика врлина, и ради ње био је љубљен од свију. Када је за њега чуо преосвећени архиепископ Јевстатије други, поче га к себи звати љубазним речима; а он се не хтеде разлучити од таква места, у коме беше навикао на подвиг многога исправљања. А када га је овај преосвећени много звао к себи, и видећи да се на то не обазире, поче говорити о њему ка превисоком краљу Урошу, да би му заповедио да иде ка преосвећеном. Пошто је превисоки краљ много шиљао овом господину мојему, овако му говораше: > Знам те послушна мојој вољи од младости твоје, па и сада испуни оно што ти заповедам. Уставши иди ка преосвећеном, јер ме много моли за тебе. А ти знаш да ми није достојно погрешити никоме његове потребе, јер ћеш доћи у велику част <. И овај господин мој и хранитељ, свагда имајући наду на Господа и на Њега уздајући се, рече: > Прионух за Твоја сазнања, Господе, не посрами ме; јер ниси далеко од оних који Те призивају. Јер ево са влашћу ми се говори да се подигнем од места мојега, у ком се надах од Тебе стећи пребогату благодат. Али опет знам некога праведника који учи, јер нам, каже: > Ништа није боље, него чинити заповеђено, јер послушање ( води ) у живот, а непослушање у смрт <. Но Ти, Владико Господе, који си милостив роду људском, и мене слугу Твојега сачувај од свакога зла, и све узлазе и низлазе сачувај очишћене од сада и до века <. И после овога узе благослов од игумана и све братије тога манастира, у коме беше, и уставши оде ка преосвећеном архиепископу Јевстатију, незлобиво јагње доброга пастира Христа. Њим пасен и вођен на ливаду ( пашу ) живота, и чуван од растргнућа лукавога звера. И свагда пребивајући у Његовој вољи, и Њему угодно чинећи, ради тога милостивог дара љубљен од свију, био је од срца љубазно примљен од преосвећенога, и из руке његове би постављен за презвитера. И опет, после мало ( времена ) видећи га да је у сваком разуму, узе га у своју ћелију; и ту собом показа многе плодове сваке врлине у славу Божју. Јер до конца омрзе грех, написавши у себи и слику истинитога покајања и добрих дела, био је вођен Светим Духом у богољубије, и никада не попусти, но снагом своје непоколебиве вере победи ђавола, мољењем и светим молитвама, бдењем и постом, и рекама суза натапајући све тело своје. И као што доброплодни насад, натапан небесном росом и који добро расте, даје плод у своје време, тако и овај господин мој, њему сличан, имајући у себи плод животни, т.ј. речи духовних поука, и многа остала добра дела, од њих је обилно хранио срца верних. Јер живећи ту код преосвећенога и поштован од њега, вођен од Господа ка превеликој благодати, угодно послужи овом преосвећеном у побожности и целомудрију ( чистоти ), до половине друге године.
ДАНИЛО ИЗАБРАН ЗА ИГУМАНА ХИЛАНДАРА.
И после таквих времена учини састанак тај преосвећени архиепископ са благочастивим краљем Урошем. А ту је био са преосвећеним и овај господин мој блажени и Богом изабрани монах Данило, сијајући посред целога сабора као многосветли светилник, по изгледу добролепан и доброговорљива језика, јер се изли благодат на усне његове, и даде му Господ такав дар да смислено и разумно говори пред царем, као што каже пророк Исаија: > Даде ми Господ језик за поучавање, када ми треба реч рећи < ( Исаија 50, 4 ). Пошто у то време славни манастир Хиландар, који је у Светој Гори дом Пресвете Богородице, није имао игумана, и благочастиви краљ Стефан Урош учини савет са преосвћеним архиепископом Јевстатијем и целим сабором, и избравши овога мојега господина, би му заповеђено да буде игуман више реченога Богом подигнутога манастира, и ту га благочастиви краљ и тај преосвећени одликоваше многим различним даровима, овога дарованога од Господа још од почетка зачећа његова неисцрпним даром богатства, и поверена таква примања части. Са великом и достоименитом хвалом и чашћу отпусти га у Свету Гору, коју од своје младости жељаше неситом љубављу, да би био њезин житељ. И дошао је тамо у домм Пресвете, која је дана свима преподобним као добар стан и просвћење вечне славе и награда небеснога живота и примање рајске хране. Достојно ми је назвати ову добру и жељену земљу Свету Гору као и ону обећану, која точи мед и млеко ( V Мојс. 6, 3 ). Но ова је, дакле, боља и складна, да је у њој весеље свима који су права срца. Ту, дакле, у дому Пресвете, поче живети . овај блажени, дошавши у велику тишину смерног мудровања, олакшавајући тело своје постом и бдењем и безмерним молитвама дотле, да га је презрео, не би ли имао наду спасоноснога прошења од Господа. Јер многа искушења ствараше му ђаво, мислећи лукави да ће му запети препону таквим мучењем. Када је овај стојао на молитви ноћу, и дошавши на очи његове, јављаше му маштањем многе беде и страховања; а овај Богу послушљиви именом Господњим противљаше му се, други Јефтимије пустиножитељ, побеђујући злолукавога. Јер мада виђаше толике његове утваре и пакости како се дижу, стојаше тврдо и добропобедно укрепљен крсним знамењем и не бојећи се лукавства његова и нападаја, нити изостави псалма певанога у својим устима, но се још више подвизаваше. Живећи у оваком предивном животу у повереном му манастиру Хиландару, и бринући се за њега у сваком прилагању трудова као што је достојно, а увек заповедаше о врлини изванреднога живота и побожности и страху Божјем, поучавајући све о једномислености и износећи речи о сагласности љубави Божје.
НАПАДАЈИ ЗАВОЈЕВАЧА РАЗНИХ НАРОДА НА СВ. ГОРУ,
И НЕВОЉЕ ОД ЊИХ И ОД ГЛАДИ.
После мало времена таква тиха живота све Горе Свете, овако попуштање Божје догоди се, као што је проречено ово о вазљубљеном граду Јерусалиму, јер рече: >и даћу вазљубљене моје у гажење и грабљење многима<, као што је и тада било. Када је овај блажени господин мој био у Светој Гори, као што више указасмо, подигоше се многи народи, и великом силом спремивши се за борбу, завојеваше многе крајеве грчке земље, чак и до самога Цариграда, и све опустеше, и заробљенике одведоше у ропство. Јер тај призор беше чудан и парадоксан. Јер ови завојевавши дођоше са својим силама у Свету Гору, и опколивши је, разграбише сва богатства сабрана у њој, и скоро је сву опустеше, а то свето место звано Хиландар, било је веома оскрбљено и великој тесноти од нападаја безбожника. А унутра у граду, побожни и богобојажљиви мужеви беху држани од њих, међу њима и овај господин мој и велика множина светских људи државе тога манастира, који беху унутра прибегли са женама својима и децом. И те године дође љуће зло на ово зло, да је цео род људски гинуо од глади, и цео такав многобројни народ за дуго времена хранио се од тога славнога манастира Хиландара. Велико је било страдање такве ране, и почеше, дакле, људи и све животиње скончавати од глади. Јер умрлим матерама деца сисајући дојке сама умираху, и људи од глади зијајући судараху се и падаху као пијани, и обузети глађу, нису могли ни гледати. А други од њих ничице лежећи, као и животиња траву зубима кидајући, издисаху. А многи од монаха који су били у том манастиру, не могући трпети такве туге, оставише овога господина мојега преподобнога игумана кир Данила самога, и сами бежаху. Но ко је тај, ко може избећи речено Божје? Јер такве ухвативши безбожници, једне убише, а друге у ропство одведоше. А овај блажени подвизавајући се за цркву Христову, волећи да за њу смрт поднесе, не остави је, видећи се у толиком страдању. Јер разумеде да је рана Богу мрска, и да тако сви страдају по Божјем гневу. Проведе на једном месту седећи у пиргу ( кули ) тога манастира три године и три месеца, страдајући од такве скрби и беде, и чини ми се, вазљубљени, да су тадањи ратови и страховања слични оном страдању Јерусалима, које поднесе од Тита кесара римскога. Јер када је он дошао на Јерусалим, свака душа тога града падаше под оштрицу мача и остало злобе бедно причане. Јер људи жватаху своје појасеве и обућу а други се дотицаху и најскареднијих. Јер такав ужас могао се видети тада, када је била пустош Свете Горе од руке противника. Јер ови безбожни народи: Фрузи, Турци, Јаси, Татари, Моговари и Каталани, и остали многоименити народи, дошавши тада на Свету Гору, многе свете храмове огњем упалише и све њихово сабрано богатство разграбише и заробљенике одведоше у ропство, а остали њихови остаци скончаваху од најљуће смрти глади. Не беше ко ће их погрепсти, но се зверови и птице небеске храњаху од њихова тела.
НАПАДАЈИ НА ХИЛАНДАР
Дошавши на овога блаженога кир Данила са великом победом, велика множина њих почеше једни сећи врата града славнога манастира Хиландара, а други део од њих, позади разбијаху зидове града, хотећи ући унутра. Јер стреле падаху као капље дажда, пуштане рукама безбожника, и ратне трубе кликтаху, и сами једногласно се дераху устремљујући се напред. Јер страшно беше видети њихов убојни строј. И овај господин мој, храбра душа, чијој се уздржљивости чудим, дивим се трпљењу у боловима и удивљавам се добром