Наставак 3
непријатеља мојих нада мном, јер Ти си заштитник животу мојему, тешећи срце моје добротом животворећега Твога Духа, и испуњујући душу моју
неисказаном Твојом радошћу. Но, о Господе, даваоче добра милосрђа, сву наду моју полажем на Тебе, и припадам ка твојему човекољубивому божанству; чуј веро мога несмисленога ума, и даруј силу немоћи мојој, Твоју неисказану силу и милост бесконачну, да се затворе уста свима који говоре против мене неправду". Но подај слузи Твоме, и дај ми живот по Твојој речи, и опаши ме силом помоћи Твоје на рат; и устани ми у помоћ; и дај моћ детету Твоме, да виде они који ме мрзе, и да се постиде; јер Ти си Бог и милост моја.
Најмилосрднији и премилостиви Бог, заиста богат у милости, који нас је заволео због неисказане своје доброте, Он је помогао свесилном руком овоме христољубивоме да покори све своје непријатеље, и давао му је крепост да победи све своје ратне противнике и зле пукове и гордост противника. Пошто је овај благоверни краљ Стефан Божјом помоћу добро победио све своје непријатеље и непрестано славио свога добротвора који се од почетка слави у светлости светих, и не за дуго времена, по наговору старога начелника злобе, ђавола, би завист од угарскога краља Карла против овога благочастивога краља и на државу отаџбину његову. Јер беше му јавили, говорећи, да овај христољубиви краљ изиђе са својим силама у далека царства народа, желећи их завојевати, а отаџбину његову нико не чува. И овај зломислени краљ угарски, распаљујући се неситошћу напред реченога губитеља, хтеде озлобити државу отаџбину овога благочастивога краља мислећи да нема ко ће се противити његовим силама, да ће постићи своју сујемудру вољу, а не могавши то, јави се као смеху извргнут, сам навукавши на се своју погибао. И узевши у помоћ себи околне краљеве и других народа, и сјединивши много њихове војске са својим силама, подиже рат на овога благочастивога, сабравши десетине хиљада, и ове посла, мислећи безумни да овај благоверни није у држави отаџбине своје.
Када су прешли реку звану Дунав, дођоше весници ка овом блаочастивом краљу, говорећи: " Нека је знано превисоком ти краљевству, да силе многих
иностраних народа дођоше на државу превисокога ти краљевства". И ову вест чувши овај господин мој христољубиви краљ, и у тај час заповеди да буду сабрани сви војници државе његове, и призвавши своје великоимените велможе, учини са њима саветовање, и утврди богоразумним својим речима, да се никако не уклоне такве победе многих народа, који су дошли на овога христољубивога. И пошто је ово било, и тако саставши се са Богом дарованом му силом, пође против таквих, као и Мојсије Боговидац, носећи крсно знамење пред лицем својим, и њиме побеђујући безбожнога губитеља Амалика, вапио је ка своме Владици Христу речи Богооца Давида: " Боже, дођоше народи у наследство Твоје, и саветоваше се заједно против слуге Твога, говорећи: Ходите да га потребимо, и неће се поменути име његово више, и убићемо га, и биће наше њихово наследство". Но Ти, Владико, свију Господе, који живиш на висинама и гледаш свевидећим Ти очима на смирене, и јављајући се мени недостојноме слузи Твоме до сада милостив и наклоњен, не остави ме ни у ово време скрби моје, да рекну непријатељи моји: Поједосмо их. Но, избавитељу мој, учини са мном по Твојој вољи, колико хоће Твоја неисказана милост, и силом Твојом победи моје непријатеље, и налиј на њих гнев Твој, и јарост гнева Твога нека их ухвати, и нака им дође мрежа, коју не знају, и злоба коју чине мени нека дође њима, и сакруши их Твојом силом, и неће моћи постојати, и мишицом силе Твоје расточи горде мисли срца њихова, " да се постиде и посраме сви који ми мисле зло". Јер Ти си нада моја и похвала, и Тобом, даваоче живота, оправдавам се, хвалећи и прослављајући пресвето Твоје име". И када је дошао са својим војницима до места званога Жича, где се нариче дом Спасов, велика архиепископија српска, и ту се поклони икони Владике свију Бога и пречисте Богоматере, из дубине срдачне зовући и молећи Му се за своју помоћ. А оне предречене многе силе сујемудрога краља угарскога, послане на овога благочастиваго и на државу отаџбину његову, када чуше да заистину долази господин краљ и како иде против њих, желећи да се бори са њима, они се сви у један час сметоше, и сва њихова мудрост ишчезе, и не беше
ни једнога од њих, који би могао једну реч рећи на њихову корист, но су сви били у недоумици и јавише се као мртви. А Господ" који живи на небесима проговори к њима гневом својим и јарошћу својом смете их" , и у великом ужасу и обузети страхом, почеше говорити један другоме. " О тешко нама, јер дође време наше богибли". И пошто је настала међу њима велика пометеност и узбуна, нападе на њих страх и трепет, и почеше бежати гоњени гневом јарости Господње, мислећи да страдају у великом рату. А анђео Господњи гонише их, и сами међу собом скончаваше се бежећи. И када су дошли на реку звану Саву, и ту не имајући никакве спреме, на којој би могли прећи такву реку, и не знајући пристаништа куда ће испловити, почеше улазити у њу заједно. И Господ подиже руку на њих да их уништи, и вода их потопи, а мало од њих се избави од такове љуте смрти, и у један час сви постадоше празни, и у тај дан погибоше све њихове мисли. А овај христољубиви краљ Стефан, не знајући за ово дело које му се догодило Божјом помоћу, како Бог учини непријатељима његовим много скрби и зла, но када је ишао њима у сусрет, и у тај час дошавши јавише му говорећи: " Нека је знано славном ти краљевству, да оне многе силе, које су дошле на отаџбину твоју, све побеђени гневом Господњим скончаше". Господин краљ чувши ово, и отворивши своја богохвална уста благодарећи Бога свију, богохвалну песму са Давидом запева говорећи: " Велики је Господ наш, и велика је крепост његова, и разуму његову нема мере"; и " Ко је бог велики као Бог наш? Ти си Бог једини који чиниш чудеса; и " Господ је просвећење моје и Спаситељ мој, од кога ћу се убојати". И " К Теби, Господе узазваћу, и к Богу мојему помолићу се; јер ме услиша и помилова", и " Избави душу моју од смрти, и очи моје од суза, и ноге моје од поклизнућа; " Јер моћ моја и уточиште си Ти". " Када се ови скупљаше заједно против мене, и саветоваше се да узму душу моју, а ја се уздах на Те, и Ти си уточиште моје од скрби која ме држи и заштитник мој у време скрби"; јер мишицом силе Твоје разагна непријатеље моје, и Ти, Господе, помогао си ми и утешио си ме".
И после овога благочастиви краљ уставши са силама својим оде у околне пределе државе своје, и њих утврдивши и уразумивши како је на сву вољу његову и жељу, и помоћу Божјом добро прославивши се над свима својим непријатељима, и опет се врати ка престолу својему. Јер Бог неисказана чудеса дивне милости своје јави овоме верноме слузи својему, већма прослављајући
непријатеља мојих нада мном, јер Ти си заштитник животу мојему, тешећи срце моје добротом животворећега Твога Духа, и испуњујући душу моју
неисказаном Твојом радошћу. Но, о Господе, даваоче добра милосрђа, сву наду моју полажем на Тебе, и припадам ка твојему човекољубивому божанству; чуј веро мога несмисленога ума, и даруј силу немоћи мојој, Твоју неисказану силу и милост бесконачну, да се затворе уста свима који говоре против мене неправду". Но подај слузи Твоме, и дај ми живот по Твојој речи, и опаши ме силом помоћи Твоје на рат; и устани ми у помоћ; и дај моћ детету Твоме, да виде они који ме мрзе, и да се постиде; јер Ти си Бог и милост моја.
Најмилосрднији и премилостиви Бог, заиста богат у милости, који нас је заволео због неисказане своје доброте, Он је помогао свесилном руком овоме христољубивоме да покори све своје непријатеље, и давао му је крепост да победи све своје ратне противнике и зле пукове и гордост противника. Пошто је овај благоверни краљ Стефан Божјом помоћу добро победио све своје непријатеље и непрестано славио свога добротвора који се од почетка слави у светлости светих, и не за дуго времена, по наговору старога начелника злобе, ђавола, би завист од угарскога краља Карла против овога благочастивога краља и на државу отаџбину његову. Јер беше му јавили, говорећи, да овај христољубиви краљ изиђе са својим силама у далека царства народа, желећи их завојевати, а отаџбину његову нико не чува. И овај зломислени краљ угарски, распаљујући се неситошћу напред реченога губитеља, хтеде озлобити државу отаџбину овога благочастивога краља мислећи да нема ко ће се противити његовим силама, да ће постићи своју сујемудру вољу, а не могавши то, јави се као смеху извргнут, сам навукавши на се своју погибао. И узевши у помоћ себи околне краљеве и других народа, и сјединивши много њихове војске са својим силама, подиже рат на овога благочастивога, сабравши десетине хиљада, и ове посла, мислећи безумни да овај благоверни није у држави отаџбине своје.
Када су прешли реку звану Дунав, дођоше весници ка овом блаочастивом краљу, говорећи: " Нека је знано превисоком ти краљевству, да силе многих
иностраних народа дођоше на државу превисокога ти краљевства". И ову вест чувши овај господин мој христољубиви краљ, и у тај час заповеди да буду сабрани сви војници државе његове, и призвавши своје великоимените велможе, учини са њима саветовање, и утврди богоразумним својим речима, да се никако не уклоне такве победе многих народа, који су дошли на овога христољубивога. И пошто је ово било, и тако саставши се са Богом дарованом му силом, пође против таквих, као и Мојсије Боговидац, носећи крсно знамење пред лицем својим, и њиме побеђујући безбожнога губитеља Амалика, вапио је ка своме Владици Христу речи Богооца Давида: " Боже, дођоше народи у наследство Твоје, и саветоваше се заједно против слуге Твога, говорећи: Ходите да га потребимо, и неће се поменути име његово више, и убићемо га, и биће наше њихово наследство". Но Ти, Владико, свију Господе, који живиш на висинама и гледаш свевидећим Ти очима на смирене, и јављајући се мени недостојноме слузи Твоме до сада милостив и наклоњен, не остави ме ни у ово време скрби моје, да рекну непријатељи моји: Поједосмо их. Но, избавитељу мој, учини са мном по Твојој вољи, колико хоће Твоја неисказана милост, и силом Твојом победи моје непријатеље, и налиј на њих гнев Твој, и јарост гнева Твога нека их ухвати, и нака им дође мрежа, коју не знају, и злоба коју чине мени нека дође њима, и сакруши их Твојом силом, и неће моћи постојати, и мишицом силе Твоје расточи горде мисли срца њихова, " да се постиде и посраме сви који ми мисле зло". Јер Ти си нада моја и похвала, и Тобом, даваоче живота, оправдавам се, хвалећи и прослављајући пресвето Твоје име". И када је дошао са својим војницима до места званога Жича, где се нариче дом Спасов, велика архиепископија српска, и ту се поклони икони Владике свију Бога и пречисте Богоматере, из дубине срдачне зовући и молећи Му се за своју помоћ. А оне предречене многе силе сујемудрога краља угарскога, послане на овога благочастиваго и на државу отаџбину његову, када чуше да заистину долази господин краљ и како иде против њих, желећи да се бори са њима, они се сви у један час сметоше, и сва њихова мудрост ишчезе, и не беше
ни једнога од њих, који би могао једну реч рећи на њихову корист, но су сви били у недоумици и јавише се као мртви. А Господ" који живи на небесима проговори к њима гневом својим и јарошћу својом смете их" , и у великом ужасу и обузети страхом, почеше говорити један другоме. " О тешко нама, јер дође време наше богибли". И пошто је настала међу њима велика пометеност и узбуна, нападе на њих страх и трепет, и почеше бежати гоњени гневом јарости Господње, мислећи да страдају у великом рату. А анђео Господњи гонише их, и сами међу собом скончаваше се бежећи. И када су дошли на реку звану Саву, и ту не имајући никакве спреме, на којој би могли прећи такву реку, и не знајући пристаништа куда ће испловити, почеше улазити у њу заједно. И Господ подиже руку на њих да их уништи, и вода их потопи, а мало од њих се избави од такове љуте смрти, и у један час сви постадоше празни, и у тај дан погибоше све њихове мисли. А овај христољубиви краљ Стефан, не знајући за ово дело које му се догодило Божјом помоћу, како Бог учини непријатељима његовим много скрби и зла, но када је ишао њима у сусрет, и у тај час дошавши јавише му говорећи: " Нека је знано славном ти краљевству, да оне многе силе, које су дошле на отаџбину твоју, све побеђени гневом Господњим скончаше". Господин краљ чувши ово, и отворивши своја богохвална уста благодарећи Бога свију, богохвалну песму са Давидом запева говорећи: " Велики је Господ наш, и велика је крепост његова, и разуму његову нема мере"; и " Ко је бог велики као Бог наш? Ти си Бог једини који чиниш чудеса; и " Господ је просвећење моје и Спаситељ мој, од кога ћу се убојати". И " К Теби, Господе узазваћу, и к Богу мојему помолићу се; јер ме услиша и помилова", и " Избави душу моју од смрти, и очи моје од суза, и ноге моје од поклизнућа; " Јер моћ моја и уточиште си Ти". " Када се ови скупљаше заједно против мене, и саветоваше се да узму душу моју, а ја се уздах на Те, и Ти си уточиште моје од скрби која ме држи и заштитник мој у време скрби"; јер мишицом силе Твоје разагна непријатеље моје, и Ти, Господе, помогао си ми и утешио си ме".
И после овога благочастиви краљ уставши са силама својим оде у околне пределе државе своје, и њих утврдивши и уразумивши како је на сву вољу његову и жељу, и помоћу Божјом добро прославивши се над свима својим непријатељима, и опет се врати ка престолу својему. Јер Бог неисказана чудеса дивне милости своје јави овоме верноме слузи својему, већма прослављајући