Nasleđe mojih predaka, priča za potomstvo

Jednog dana Moj đed Stojan išao ispod ograde koju je naziđivao neki Ilija s kojim je bio u zavadi jer je Neka krava probila u neke ograde. Taj Ilija navali mom đedu kamenu ploču na pleća da ga ponizi , te se ovaj odmah pod teretom sruči na pod. Kad je Stojan došao sebi nađe dva okretača u svaku ruku po jedan i pogodi jednim u zube i izbije 4 zuba a drugim u uvo. Posledica toga je bila da su tog Iliju zalečivali 3 meseca u kući. Kad je počeo izlaziti morao je proći pored našeg vinograda do njive i ako bi video nekog u vinogradu počeo bi odma šepati.
Rečnik:
Okretač - kamen elipsastog oblika lepo leži u šaci okreće se dok leti, baca se iz ramena - služi za samodbranu
Škriljač - kamen pljosnatog oblika , baca se iz ručnog zgloba u visini kuka služi za teranje ovaca i zabavu
Škriljanje - zabavna igra između dve ekipe gde se igrači gađaju škriljačima na daljini 30 metara
Babulj- manji kmen čisto okruglog oblika, služi za zabavu
Babuljanje - igra slična škriljanju
Zakretač srednje težak kamen koji se baca iz zakreta prislonjen uz vrat, služi za popularnu igru kamena s ramena
Ramenjač - Najteži kamen, nemože se podići rukama nego se navlači preko bedara, stomaka, grudi na rame, drži se na ramenu koliko se može izdržati i onda se baca, služi za dokazivanje snage
Eskimi imaju 1000 naziva za sneg a Bukovčanci 1000 naziva za kamenje. Svi Srbi ma iz kog kraja bili imaju 1000 naziva za rodbinske odnose i to je naše bogatstvo.​

Pogledajte prilog 412711

 

[mizaca]

 

[mizaca]

Pogled odozgo na Kninsku tvrđavu mnogo me podsjeca na Sarajevo.

 

[Ellena01]

Podsjetio si me na djetinjstvo i priče moga djeda. Poseban je to kraj i poseban mentalitet, čast je pripadati mu...

 

[123loncar]

...eh ponos i čast....varljiva je to rabota......nekođ sam bivao u tim kninskim atarima , vežbao ratovanja - ono , svi smo odbrana - ništa nas nesme iznenaditi / Tita je još uvek zdravo dobro hodao na noge ; pa nam tu držao besedu , ratničko slovo i obuku , neki kninski oficir , sa mnogo zvezdica i krpa , žutih na ramenu....duvao se kao paun knindža , što svojim ratničkim poreklom , što ratničko strateškim znanjima i veštinama - tako da tad saznadoh kako ceo taj kršni kraj sa okolinom , mogu braniti stotinak knindža ratnika golim rukama....veljo , samo da bacaju kamenje ne sa ramena , već od struka , niko da osvoji kninski krajolik , a taman posla grad !...
...ove li godine beše nekakva godišnjica egzodusa tih ponositih i časnih ratnika.....posle bi da Sndra priča , kako su ih izdali šumadinci - gedže , srbijanci...kao oni se zaigrali klisa , štali , pa ih hrvati okupirali ; nebi srbijanaca , gedža u pohodu na Trst , da smalate te latine ili šta su već je ta holivudska armada bila !......
....gedže se dale u turski , rumunski , pa i bugarski šverc , u to vreme - nisu imali vremena za apseciranje srpstva , junačenje i šdagod ; dok su bosanske delije , stvar pomagale sa artiljerijskom vatrom - rvate....dnevnik , ratni dnevnik onog haškog sužnja , svedoči sa milinima dojče marona , koje rvati platiše toj junačkoj artiljeriji , prepunoj bosanskih srbenda da na vojištu prevagne njova stvar....

....sve u svemu , sve sam junak do junaka , časan soj od , Prištine do Zagreba .....ponosit soj onoliko.....evo koliko smo ponositi i časni , nedostižno , ni ratne izbeglice neće naše državljanstvu , ginu da što pre izađu iz naših atara .....

....pa jeste teško bacanje kamena sa ramena - a jošte vazda da nosiš sa sobom , na svojim putešvestijima , kao kakav god putnik , dragovoljni , taman posla izgnanik , jednu kamenčinu zavičajnu za podglavu...pa kud ti tu i zavičaj....mudra stvar , ovo - zavičajna kamenčina za podglavu !

...a kako to umetnička istina povezuje sa nama , može se i ovde štogod videti :

О ПРЕДСТАВИ
" Драма “Камен за под главу” најпознатије дело Милице Новковић, изван сваке сумње спада у антологијска штива; извођена у великом броју професионалних и аматерских позоришта, ова драма и после две деценије од настанка, зрачи једнаком свежином и самосвојношћу. Новковићева читаоца (и гледаоца) уводи у несрећну кућу Вучетића у којој су мушкарци непрекидно у завади са светом, селом, укућанима и самим собом, целог живота прикривајући осорношћу и грубошћу доброту у себи, да би зло коначно и неопозиво постало њихово једино лице. Списатељица је убедљиво и до краја приказала муке неизрецивог, немуштог и ирационалног који се сустижу и згушњавају у свести њених јунака. Тананост којом је Новковићева откривала слој по слој осећања драмских лица, упечатљивот предочавања тегобних судбина, језичка зачудност, антрополошка заснованост и изванредна економичност у композицијисижеа, само су неке од врлина ове драме Милице Новковић."

 

[Zakasneli]

Lončaru , hvala da tako obilatom i nesebičnom komentaru, al pregledaj i PRESLUŠAJ ponovo, obrati pažnju kako Aresen Akcentira, kad ti je već u fokusu "Umetnički dojam".
A i kad čovek svojevoljno ili silom prilika napusti svoj zavičaj naravno da nosi svoj kamen kako ti kažeš "Za pod glavu"

 

[123loncar]

....pa nisam ja osmislio "kamen za podglavu"......ti si započeo besedu o kamenu i povezao sa našim precima....ja sam samo onako izokola podsetio na i ovaj kamen.....taj kamen , onako odokativno , pošto se slabašno rađamo , može biti i vodenični kamen oko vrata.....kao da nas vuče u ponor virova i bezdana nestajanja......pa u tom smislu neće na pomoći nikakav lokalizam i njegov zavičajni ponos i čast.....
....hoću da kažem , nemamo biološku DNK određenost , koja definiše ko je šumadinac , moravac , lala , bosanac , kraišnik , crnogorac , hercegovac i jošte ko sve ne - a najmanje je određeno srpstvo , srbijanstvo - patriotizam i junaštvo....to su sve zavrzlame provincijalne uske , socijalne pripadnosti.....hoću da kažem , pripadnost nije biološka već sociološka stvar koju prihvatamo zdravo za gotovo svojom voljom.....sve u svemu to su uskogrode plemensko klanske podele....

...i baš zbog toga pomenuh i vodenični kamen , pa i taj samoubilački kamen oko vrata , a i onaj zlotvorsko ubilački , vodenični , koji je stavljan žrtvama oko vrata....tma i tušta kamenja.....

...mogu da rečem , da sam vlasnik kamenja mnogog , koje sam sakupljao širom hrvatske , bosne , crne gore , srbije , a nešto i iz grčke.....naročito mi je drago kamenje sa kakvog god vrha planinskog ili pak brda koje se uzdiže iznad horizonta.....a skupio sam i lepu kolekciju kamičaka izbušenih prirodno.....
....i dan dani , donesem po neku kamenćinu za bacanje sa ramena......svaki moj kamen ima svoju priču !


.....pozdrav !

 

[Zakasneli]

Lončaru veoma mi je interesantna tvoja pasija sakupljanja kamenčića naročito onih sa rupom. možda jednog dana i ja budem pasionirani sakupljač nečega, ko zna možda i kamenčića.
Pokušaj da se setiš da li ti kamenčići i oni sa rupom imaju neko arhaično ime, pa slopodno dopiši u moj rečnik. Mene još uvek zanimaju drugi hobiji, i pisanje ovakvih tekstova u domenu kolektivno nesvesnog mi baš inspiratvno deluje na moje hobije.
pozdrav