Naši umetnici kad su bili mladi

Soradze · 06.12.2023. u 16:41

Fotografije koje je novosadski fotograf, Branko Lučić, zabeležio tokom četiri decenije rada,
prava su riznica sećanja na jedno mirnije i lepše vreme, jednu uređenu zemlju, događaje koji
su obeležili njenu kulturu, na ljude ogrnute osmesima i džepovima punim nade, mnoge umetnike
koje smo voleli i čiji rad cenimo i danas, na divna mesta koja su postale mitska počivše zemlje
Jugoslavije...

Radeći u novosadskom "Dnevniku", neprestano su ga slali diljem Jugoslavije - na Pulski festival,
u Prag na snimanje “Seoba” Aleksandra Saše Petrovića, na Dubrovačke letnje igre (DLI) -
na mesta zahvaljujući kojima je njegova fotografska arhiva danas dragoceno svedočanstvo početaka
velikih glumačkih karijera...

Evo nekih slika iz bogate Lučićeve riznice...

...//...

Soradze · 06.12.2023. u 16:47

"Najradije sam glumce snimao tokom proba. Tada su pokazivali svoje umeće, talenat,
prirodu, otkrivali bi i nešto što su inače čuvali samo za sebe.
Probe su obično bivale u kasnim popodnevnim satima kada bi sunce, koje je u Dubrovniku
uvek pržilo, malo klonulo, a neretko i u večernjim i noćnim satima.

Predstave su igrane po celom gradu - od Straduna, Lovrijenca, Tvrđave Svetog Ivana,
Minčete, na Lokrumu, Boškovićevoj poljani, svuda sam ih pratio" - priča Lučić.

Soradze · 06.12.2023. u 16:52

Posle predstava odlazilo se u restoran “Ocean” na Pilama.
Tamo su glumci obično jeli i onda se, uz vino, sedelo do dugo u noć, nekada i do jutra.
I uvek se pričalo o predstavi.

Razbuđivalo se ujutro, uz kafu u Gradskoj kavani, a češće u kultnoj dubrovačkoj kafani
“Manon” (danas “Kafe Festival”) koja se nalazila u prizemlju Festivalske palače, odnosno
zgrade DLI, nadomak Crkve Male Braće i njenog zvonika...

Soradze · 06.12.2023. u 17:04

Ovekovečio je Lučić na Dubrovačkim letnjim igrama i Peru Kvrgića, Špiru Guberinu,
Mustafu Nadarevića, mladog Harisa Pašovića kada je u Dubrovniku sa novosadskim
studentima režirao “Hamleta”...

U njemu je igrala i – danas – prvakinja Srpskog narodnog pozorišta Gordana Đurđević Dimić.
Na jednom nizu fotografija zabeležen je i jedan drugi dubrovački “Hamlet” – u režiji češkog filmaša,
oskarovca Jiržija Mencela, u kojem je naslovnu ulogu igrao mladi Lazar Ristovski.
Ofelija je bila Mira Furlan, a Klaudija je igrao Ljuba Tadić, apsolutna zvezda jugoslovenskog glumišta,
čije su se blizine mnogi glumci pribojavali.

O radu na toj predstavi zanimljive strane ispisala je sama Mira Furlan u svojoj autobiografiji
“Voli me više od svega na svijetu”.

Naime, Mencel je tražio od nje da u sceni Ofelijinog ludila uradi nešto neočekivano.
Posle isprobavanja raznih scena, predložio joj je da se Ofelija, u trenutku kada kralj Klaudije
bude ulazio na scenu sa svojom svitom, zatrči u njegovom pravcu i iznenada ga pljusne po licu.
Na Mirin predlog da to provere i dogovore sa kolegom Tadićem, od koga svi svi cvikali, Mencel
je rekao – ne.

Da bi se postigao efekat koji je on priželjkivao, to je trebalo uraditi bez najave!

Furlan je bila najpre zapanjena tim predlogom, onda ga je pokušala i odbaciti, ali kako je Mencel
bio ubedljiv, na koncu ga je i izvela.

Ljuba Tadić je nakon te premijerske pljuske, kako stoji u knjizi Mire Furlan, razrogačio oči od šoka
i glumica je nakratko pomislila da će joj je možda i uzvratiti, ali genijalac kakav je Tadić bio, počeo je
da se smeje kao manijak shvativši da je tim gestom neko dobro osmislio spuštanje kralja na nivo
običnog smrtnika, što je, kaže Furlan na kraju ove svoje priče, uvek dobra stvar.