veliki1969
Obećava
- Poruka
- 68
Od kada je sredinom februara izbila narodna pobuna protiv njegove vladavine, koja traje preko 40 godina, libijski lider Muamer Gadafi pribegao je angažovanju stranih boraca, uglavnom iz Afrike, kako bi ugušio pretnju svojoj vladavini.
Prema rečima Mikela Kutuzisa, vodećeg kriminologa, čija konsultantska kompanija, registrovana u Francuskoj, radi istraživanja za institucije EU i UN, oko 500 evropskih plaćenika takođe je ušlo u pukovnikove redove.
Iako veliki deo njih dolazi iz Belorusije, Srbije i Ukrajine, ostali su državljani zemalja članica EU, kaže taj grčki analitičar. Prema izveštajima medija i blogerima, on plaćenicima daje do 2.500 dolara na dan.
„U libijskom društvu postoji tabu protiv ubijanja ljudi iz sopstvene plemenske zajednice“, objasnio je Kutuzis, a preneo briselski EUobzerver 26. aprila. „To je jedan od razloga što su Gadafiju potrebni strani borci.“
Drugi eksperti navode nepoverenje libijskog vođe u sopstvene ljude.
Nije iznenađujuće to što Gadafi angažuje borce iz bivše Jugoslavije, s obzirom na njihovo iskustvo u ratovanju, izjavila je početkom aprila za hrvatski dnevnik Večernji list Fatima Mahmud, libijska novinarka i članica Prelaznog nacionalnog saveta u Bengaziju.
Pored srpskih plaćenika, za koje se veruje da uglavnom učestvuju u vazdušnim napadima na libijske pobunjenike, takođe se smatra da se državljani Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske bore na terenu zajedno sa afričkim plaćenicima, rekla je ona.
Ona je povezala učešće srpskih boraca u Libiji sa bliskim odnosima Tripolija i Beograda tokom ratova na Balkanu devedesetih godina.
“Nakon raspada Jugoslavije Gadafi je stao na stranu Slobodana Miloševića i pomagao mu na sve načine -- uglavom finansijski -- da ostane na vlasti”, rekla je Mahmud u intervjuu Večernjem listu objavljenom 8. aprila.
Kontradiktorni signali srpske vlade takođe imaju uticaja, smatra ta libijska novinarka. Iako je Beograd u martu zamrzao vojnu i ekonomsku saradnju sa Gadafijevim režimom, kritičari kažu da je stav vlade i dalje nejasan.
U međuvremenu, srpski nacionalisti izrazili su podršku Gadafiju, istovremeno osuđujući nastojanja NATO-a da zaštiti libijske civile.
Opoziciona Srpska radikalna stranka (SRS), čijem se lideru Vojislavu Šešelju sudi za ratne zločine u tribunalu u Hagu, organizovala je miting podrške Gadafiju u Beogradu 9. aprila.
„Gadafi apsolutno ima našu podršku i apsolutno mislimo da nemešanje u poslove jedne zemlje mora da se poštuje i da građani te zemlje treba da izaberu vladu koja im odgovara“, rekao je uoči protesta Dragan Todorović, predsednik poslaničkog kluba SRS.
On je u svom govoru na mitingu napravio poređenje sa vazdušnom kampanjom NATO-a za zaustavljanje represije srpskih snaga nad lokalnim Albancima na Kosovu 1999. godine.
„Ista misija, ovog puta pod nazivom 'Odiseja svitanje', sada se ponavlja u Libiji. Ona predstavlja sumrak civilizacije i nekažnjivost tih kriminalaca mora da se okonča“.
Početkom maja više informativnih internet portala prenelo je izjavu srpskog ministra inostranih poslova Vuka Jeremića da ljudi u njegovoj zemlji „nisu indiferentni prema bombardovanju Libije“, jer su prošli kroz patnje civila tokom napada NATO-a 1999. godine.
„Zato osećamo solidarnost sa Libijcima“, izjavio je on
IZVOR :
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/06/03/feature-03
Prema rečima Mikela Kutuzisa, vodećeg kriminologa, čija konsultantska kompanija, registrovana u Francuskoj, radi istraživanja za institucije EU i UN, oko 500 evropskih plaćenika takođe je ušlo u pukovnikove redove.
Iako veliki deo njih dolazi iz Belorusije, Srbije i Ukrajine, ostali su državljani zemalja članica EU, kaže taj grčki analitičar. Prema izveštajima medija i blogerima, on plaćenicima daje do 2.500 dolara na dan.
„U libijskom društvu postoji tabu protiv ubijanja ljudi iz sopstvene plemenske zajednice“, objasnio je Kutuzis, a preneo briselski EUobzerver 26. aprila. „To je jedan od razloga što su Gadafiju potrebni strani borci.“
Drugi eksperti navode nepoverenje libijskog vođe u sopstvene ljude.
Nije iznenađujuće to što Gadafi angažuje borce iz bivše Jugoslavije, s obzirom na njihovo iskustvo u ratovanju, izjavila je početkom aprila za hrvatski dnevnik Večernji list Fatima Mahmud, libijska novinarka i članica Prelaznog nacionalnog saveta u Bengaziju.
Pored srpskih plaćenika, za koje se veruje da uglavnom učestvuju u vazdušnim napadima na libijske pobunjenike, takođe se smatra da se državljani Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske bore na terenu zajedno sa afričkim plaćenicima, rekla je ona.
Ona je povezala učešće srpskih boraca u Libiji sa bliskim odnosima Tripolija i Beograda tokom ratova na Balkanu devedesetih godina.
“Nakon raspada Jugoslavije Gadafi je stao na stranu Slobodana Miloševića i pomagao mu na sve načine -- uglavom finansijski -- da ostane na vlasti”, rekla je Mahmud u intervjuu Večernjem listu objavljenom 8. aprila.
Kontradiktorni signali srpske vlade takođe imaju uticaja, smatra ta libijska novinarka. Iako je Beograd u martu zamrzao vojnu i ekonomsku saradnju sa Gadafijevim režimom, kritičari kažu da je stav vlade i dalje nejasan.
U međuvremenu, srpski nacionalisti izrazili su podršku Gadafiju, istovremeno osuđujući nastojanja NATO-a da zaštiti libijske civile.
Opoziciona Srpska radikalna stranka (SRS), čijem se lideru Vojislavu Šešelju sudi za ratne zločine u tribunalu u Hagu, organizovala je miting podrške Gadafiju u Beogradu 9. aprila.
„Gadafi apsolutno ima našu podršku i apsolutno mislimo da nemešanje u poslove jedne zemlje mora da se poštuje i da građani te zemlje treba da izaberu vladu koja im odgovara“, rekao je uoči protesta Dragan Todorović, predsednik poslaničkog kluba SRS.
On je u svom govoru na mitingu napravio poređenje sa vazdušnom kampanjom NATO-a za zaustavljanje represije srpskih snaga nad lokalnim Albancima na Kosovu 1999. godine.
„Ista misija, ovog puta pod nazivom 'Odiseja svitanje', sada se ponavlja u Libiji. Ona predstavlja sumrak civilizacije i nekažnjivost tih kriminalaca mora da se okonča“.
Početkom maja više informativnih internet portala prenelo je izjavu srpskog ministra inostranih poslova Vuka Jeremića da ljudi u njegovoj zemlji „nisu indiferentni prema bombardovanju Libije“, jer su prošli kroz patnje civila tokom napada NATO-a 1999. godine.
„Zato osećamo solidarnost sa Libijcima“, izjavio je on
IZVOR :
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/06/03/feature-03
