gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Највећи део становништва који жели у ЕУ не мисли баш ништа лепо о том савезу
Око 70 одсто грађана Србије жели у Европску унију, али половина тих грађана не жели да Ратко Младић буде изручен Хагу, иако је то услов за прикључење ЕУ (како кажу истраживања Стратешког маркетинга). Већина грађана хоће у савез са државама које су признале независност Косова, али неће то под условом да се Косову да независности, а највећи део становника који жели у ЕУ не мисли баш ништа лепо о том савезу. Већина, изгледа, још не схвата да се у данашњем реалполитичком свету не може имати „и јаре и паре”.
Оваква располућеност у глави просечног Србина, збуњеног јазом који зјапи између његових жеља и реалности, можда је узрок што су Срби стигла једино на листу најпесимиситичнијих људи у свету. Према последњим истраживањима (Медијум Галуп), Србија ће пре додирнути границе депресије него границе „шенгенског царства”. Србија је у региону друга по броју песимиста. Испред нас је Хрватска, иза Босна и Херцеговина, а највећи оптимисти су на Косову.
Контрадикторност у ставовима о најважнијим питањима за државу, која се уочава у истраживањима јавног мњења, слажу се стручњаци, последица је контрадикторности којом политичка елита „филује” своје бираче. Европска унија, Хаг и Косово питања су о којима грађани обично имају врло контрадикторне ставове, онолико колико и политичка елита која обликује такво јавно мњење.
„Мишљење грађана је одраз порука које до њих стижу од политичке елите. Стално имате ситуацију као на клацкалици, конфузију у глави људи, пуно ситуација у којима се понашамо као Буриданово магаре. Постоји озбиљна опасност да тако сами себе повредимо”, упозорава Светлана Логар из Стратешког маркетинга.
Грађани Србије, како показују истраживања те агенције, на врх листе највећих проблема у земљи стављају подизање стандарда и смањење незапослености, а достизање тог циља повезују скоро искључиво са уласком у Европску унију. У исто време на дну интересовања грађана је процес прикључивања ЕУ, иако управо то виде као решење својих највећих проблема. Сличан „конфликт” мишљења дешава се када је реч о Косову. Косово, тврде истраживачи, грађанима постаје важно када се о њему пуно говори у јавности. У тренутку једностраног проглашења независности више од половине грађана навело је да је то један од три кључна проблема Србије. Неколико месеци касније то мисли тек петина грађана.
И помен Хага у грађанима Србије изазива врло опречна осећања. Мање од 10 одсто људи доживљава суд у Хагу као важну тему, упркос чињеници да је то главни услов за наставак придруживања ЕУ које би, сматрају, решило њихов најважнији проблем, а то је стандард. У време потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању подршка ЕУ је износила рекордних 74 одсто, а у време хапшења Караџића позитиван став о ЕУ исказало је тек 28 одсто испитаника.
Слично је и са економијом. Више од 50 одсто грађана каже да их брине економска криза , али свеједно занемарљив број њих прати дешавања у вези са кризом. Грађани подржавају мере штедње које препоручује Међународни монетарни фонд, али у исто време се залажу за повећање пензија. „Хтели би и једно и друго без јасне идеје да тако не може”, закључује Светлана Логар.
-----------------------------------------------------------
Бумеранг политичкој елити
„Политичари тврде да је изручење Младића неправда, окрећу јавно мњење против сарадње са Хагом, а онда се политичкој елити то враћа као бумеранг јер због негативног става јавног мњења не могу да испуне постављене захтеве. Главна парола Бориса Тадића била је: „И ЕУ и Косово”, и како онда да јавно мњење размишља другачије. Политичари те ствари теже да увију у пакет који је грађанима прихватљив. Отуда те контрадикторности”, каже Марко Благојевић из Цесида.
-----------------------------------------------------------
Већина не жели ни да види Косово
„Какав је однос наших људи према Косову добро илуструје и истраживање о томе где би грађани волели да путују. Чак 63 одсто испитаника је рекло да би на Косово путовали баш када би морали, а неки од њих не би ни под каквим условима. Пазите, питање није било да ли би тамо живели, него само да ли би волели да га виде”, каже Светлана Логар.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Politichari-zbunjuju-naciju.sr.html
Осим крађе и корупције их није низашта брига.
Око 70 одсто грађана Србије жели у Европску унију, али половина тих грађана не жели да Ратко Младић буде изручен Хагу, иако је то услов за прикључење ЕУ (како кажу истраживања Стратешког маркетинга). Већина грађана хоће у савез са државама које су признале независност Косова, али неће то под условом да се Косову да независности, а највећи део становника који жели у ЕУ не мисли баш ништа лепо о том савезу. Већина, изгледа, још не схвата да се у данашњем реалполитичком свету не може имати „и јаре и паре”.
Оваква располућеност у глави просечног Србина, збуњеног јазом који зјапи између његових жеља и реалности, можда је узрок што су Срби стигла једино на листу најпесимиситичнијих људи у свету. Према последњим истраживањима (Медијум Галуп), Србија ће пре додирнути границе депресије него границе „шенгенског царства”. Србија је у региону друга по броју песимиста. Испред нас је Хрватска, иза Босна и Херцеговина, а највећи оптимисти су на Косову.
Контрадикторност у ставовима о најважнијим питањима за државу, која се уочава у истраживањима јавног мњења, слажу се стручњаци, последица је контрадикторности којом политичка елита „филује” своје бираче. Европска унија, Хаг и Косово питања су о којима грађани обично имају врло контрадикторне ставове, онолико колико и политичка елита која обликује такво јавно мњење.
„Мишљење грађана је одраз порука које до њих стижу од политичке елите. Стално имате ситуацију као на клацкалици, конфузију у глави људи, пуно ситуација у којима се понашамо као Буриданово магаре. Постоји озбиљна опасност да тако сами себе повредимо”, упозорава Светлана Логар из Стратешког маркетинга.
Грађани Србије, како показују истраживања те агенције, на врх листе највећих проблема у земљи стављају подизање стандарда и смањење незапослености, а достизање тог циља повезују скоро искључиво са уласком у Европску унију. У исто време на дну интересовања грађана је процес прикључивања ЕУ, иако управо то виде као решење својих највећих проблема. Сличан „конфликт” мишљења дешава се када је реч о Косову. Косово, тврде истраживачи, грађанима постаје важно када се о њему пуно говори у јавности. У тренутку једностраног проглашења независности више од половине грађана навело је да је то један од три кључна проблема Србије. Неколико месеци касније то мисли тек петина грађана.
И помен Хага у грађанима Србије изазива врло опречна осећања. Мање од 10 одсто људи доживљава суд у Хагу као важну тему, упркос чињеници да је то главни услов за наставак придруживања ЕУ које би, сматрају, решило њихов најважнији проблем, а то је стандард. У време потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању подршка ЕУ је износила рекордних 74 одсто, а у време хапшења Караџића позитиван став о ЕУ исказало је тек 28 одсто испитаника.
Слично је и са економијом. Више од 50 одсто грађана каже да их брине економска криза , али свеједно занемарљив број њих прати дешавања у вези са кризом. Грађани подржавају мере штедње које препоручује Међународни монетарни фонд, али у исто време се залажу за повећање пензија. „Хтели би и једно и друго без јасне идеје да тако не може”, закључује Светлана Логар.
-----------------------------------------------------------
Бумеранг политичкој елити
„Политичари тврде да је изручење Младића неправда, окрећу јавно мњење против сарадње са Хагом, а онда се политичкој елити то враћа као бумеранг јер због негативног става јавног мњења не могу да испуне постављене захтеве. Главна парола Бориса Тадића била је: „И ЕУ и Косово”, и како онда да јавно мњење размишља другачије. Политичари те ствари теже да увију у пакет који је грађанима прихватљив. Отуда те контрадикторности”, каже Марко Благојевић из Цесида.
-----------------------------------------------------------
Већина не жели ни да види Косово
„Какав је однос наших људи према Косову добро илуструје и истраживање о томе где би грађани волели да путују. Чак 63 одсто испитаника је рекло да би на Косово путовали баш када би морали, а неки од њих не би ни под каквим условима. Пазите, питање није било да ли би тамо живели, него само да ли би волели да га виде”, каже Светлана Логар.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Politichari-zbunjuju-naciju.sr.html
Осим крађе и корупције их није низашта брига.
