(ili neka moja razmišljenja o životu inspirisana ko zna čime)
Ponovo velika pauza.......ova moja direktorka kao da ima korbač u rukama.....baš nju briga što sedimo od mraka do mraka nas dve ovde u bunkeru tj. kancelariji. I ova država je toliko dušebrižna za ovu moju sortu.....da bi bolje svima bilo kada se ne bi toliko angažovala. Mislim da država mrzi knjigovodje....toliko se trudi da svake godine u zimskom periodu što manji broj njih preživi ili bar ostane koliko-toliko normalan. Ako se pojavi još neki mladi, pametni savetnik, željan napretka u karijeri, pa izmisle još neki rok ili promene po jednu kolonu u nekom obrascu ili mišljenje......onda će nam najveći broj dana u zimskoj sezoni biti adekvatno ispunjen svakolikim sadržajem. Maštoviti savetnici i maštovite knjigovodje.....divno. Zato i begaju ovi stranci od nas.....oni nisu tako maštoviti....jednobojne duše......mislim stvarno je do zla boga dosadno da je 1+1=2 .......ali baš uvek....paz' da nije. Kod nas može da bude i 2,5, 3 ili čak 1,7....sve zavisi od naručenih potreba. Ne shvataju ovi strani ljudi to. I zamislite molim vas koji smo mi baksuzi......uvek nam u posetu, lepoj nam i srcu dragoj državi, dolaze baš takvi što ne razumeju.....nikako bre da pošalju nekog sa šarenom dušom.....sve neki što im u dušu gledaš kao kroz ključaonicu.....jedva da nazireš nešto a sve moraš da čkiljiš na jedno oko. Ova moja direktorka se prilagodila.....uvek je ona i bila takva.....jes da joj je prababa bila Nemica, ali valjda su tek sad geni dobili na jačini......te se prilagodila jednobojnima a vala i državnoj mašti......ali, ebiga, ima mene....kaže da je kočim.....al’ ne može da me otpusti.....zajebala se pa potpisala doživotni ugovor o radu sa mnom.....
I posle Gagili kaže kako nije upoznala osećajne knjigovodje....dok nije upoznala mene.......ovu moju kalašturu od direktorke bolje da ne upoznaje. A mnogo smo maštoviti......ma naša mašta smisli svašta.......još kad nam država ne bi pararirala u tome tj. ovi mladi savetnici na mopedima....pa se nešto mislim, zimi ne mogu da voze mopede pa od nervoze valjda pred svaku Novu godinu (čitaj 28-31.12.) smisle silna poboljšanja sa primenom od 01.01. naredne godine......posle utihnu jer uzjašu mopede. Kada bi knjigovodjama poverili državu , ma bili bi svetski prvaci..... I tako........sedimo nas dve i dogovaramo se šta da radimo......ja bih da pišem a ona mi naredjuje da knjižim.....pobedjujem ja.......ovog puta.... a sad, da ubacim u petu brzinu....eno je, već se mršti
Eh, mašta ovde,
U zemlji nam miloj,
Kako koj stigne
Ili kako mu se dig**
Ili kad neko namigne
Da l’ stigne il’ ne stigne
Važno da mu se dig**
Al’ nije sve jedno ko mu namigne
Maštoviti ....i sasvim malo nervozni knjigovodja na pauzi
COLOR="Red"][/COLOR]
