Narodno pozoriste - Repertoar za novembar 2020

[Lada]

Narodno pozoriste - Beograd, Francuska 3

Sve predstave pocinju u 20 h.

DAN	SCENA	VREME	PREDSTAVA	ŽANR

1.novembar	VELIKA SCENA	20.00	NEČISTA KRV
2.novembar	VELIKA SCENA	20.00	IZBIRAČICA	drama
10.novembar	VELIKA SCENA	20.00	SVEČANI KONCERT BALETA NARODNOG POZORIŠTA
10.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	ORLANDO - PREMIJERA	drama
12.novembar	VELIKA SCENA	20.00	„VIVA VERDI“ I VERDIJEVE HEROINE koncert Opere Narodnog pozorišta
12.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	ORLANDO - PREMIJERA II	drama
13.novembar	VELIKA SCENA	20.00	Gostuje Kamerna Opera Sankt Petersburg, Rusija NASILjE NAD LUKRECIJOM, opera Bendžamina Britna
13.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	VAŽNO JE ZVATI SE ERNEST
14.novembar	VELIKA SCENA	20.00	NASILjE NAD LUKRECIJOM, opera Bendžamina Britna Gostuje Kamerna Opera Sankt Peterburg, Rusija
15.novembar	VELIKA SCENA	20.00	GOSPOĐA MINISTARKA	Komedija
16.novembar	VELIKA SCENA	20.00	NEČISTA KRV
17.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	ORLANDO drama Virdžinije Vulf u ulozi Orlanda Iva Milanović
18.novembar	VELIKA SCENA	20.00	BALKANSKI ŠPIJUN	Drama
18.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	18.00	TRIBINA - ANATOMIJA NASILjA sećanje na 20 godina od stradanja prvaka drame Dragana Maksimovića Makse
18.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	ORLANDO drama Virdžinije Vulf u ulozi Orlanda Dragan Sekulić
19.novembar	VELIKA SCENA	20.00	SVEČANI KONCERT BALETA NARODNOG POZORIŠTA
20.novembar	VELIKA SCENA	20.00	VASA ŽELEZNOVA I DRUGI	drama
21.novembar	VELIKA SCENA	17.00	PROLOG IZLOŽBE „LjUBAV JE LjUBAV“ autora Žan Pol Gotjea, u Muzeju savremene umetnosti - razgovor
21.novembar	VELIKA SCENA	20.00	NAJLEPŠI LjUBAVNI DUETI I ARIJE IZ OPERSKOG REPERTOARA NARODNOG POZORIŠTA
22.novembar	VELIKA SCENA	12.00	DAN NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU / 152. SEZONA
22.novembar	VELIKA SCENA	20.00	VASA ŽELEZNOVA I DRUGI	drama
23.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.00	IZLOŽBA VENČANICA MLADIH PRIMENjENIH UMETNIKA INSPIRISANIH DELOM ŽAN POL GOTJEA
24.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	ZLI DUSI
25.novembar	VELIKA SCENA	20.00	DAMA S KAMELIJAMA
26.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	ŽENSKI ORKESTAR
27.novembar	VELIKA SCENA	20.00	CARSTVO MRAKA	drama
28.novembar	VELIKA SCENA	20.00	OŽALOŠĆENA PORODICA
29.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	ORLANDO drama Virdžinije Vulf u ulozi Orlanda Iva Milanović
30.novembar	Scеna „Raša Plaоvić”	20.30	ORLANDO drama Virdžinije Vulf u ulozi Orlanda Dragan Sekulić

 

[Lada]

NEČISTA KRV
Borisav Stanković/Maja Todorović

DRAMA

• ”I u očima svih, ne samo što će ostati onakva, nego će sve veća bivati i dizati se, a ne možda, kao što je svet mislio i nadao se, pa sigurno i čekao kad će ona, već jednom, pasti, pokleknuti.”
  Poslednja dramska premijera ovog romana u Narodnom pozorištu desila se pre 45 godina. Na Velikoj sceni 12. aprila ove godine, sjajna glumačka postava ponovo je izvela najlepše i najtužnije momente ove priče. Nečista krv je roman nesvakidašnjice. I roman realnosti. Realnih osećanja, mentalnih borbi i racionalnih razmišljanja. Borisav Stanković je napisao jedno od najpotresnijih i najboljih priča domaće književnosti. Kroz tragičnu sudbinu svoje junakinje Sofke, on govori o njenoj upornoj borbi da preživi, voli i bude voljena. Pripoveda o njenom inatu, dobro prepoznatljivoj srpskoj osobini. Borisav je majstor analize ljudskih osećanja jer ne postoji čitalac koji nije ostao ravnodušan posle ovih stranica.
  Predstavu je režirao Milan Nešković koji je odabirom fantastične postavke glumaca, ovu priču prikazao na vrhunski način. U ulozi strastvene glavne junakinje Sofke, našla se mlada i talentovana Jovana Stojiljković, a pored nje zaigrali su i vrhunski umetnici: Nebojša Dugalić (efendi Mita, Sofkin otac), Nataša Ninković (Todora, Sofkina majka), Nenad Jezdić (gazda Marko), Pavle Jerinić (Tomče, Sofkin muž), potom Ljiljana Blagojević, Nikola Vujović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Tanasije Uzunović, Dušanka Stojanović Glid, Radmila Živković, Stefan Kalezić i Nebojša Babić.
  Predstava ‘Nečista krv’ , između ostalog, govori o tome kako ljubav nastaje i nestaje između dvoje ljudi. Kako se transformiše i pretvara u nešto drugo i ličnije. Komad je modifikovan savremenim jezikom, situacijama i žargonom, gde je svaki trenutak ispunjen strašću prema životu i borbi za sreću. Vodeći se mišlju da se novcem sve može kupiti i prodati, Mita je svoju jedinicu dao najboljem ponuđaču, dok je gazda Marko svestan svoje moći i autoriteta, svetu predstavio jednu lepu i karakternu ženu. U Sofki se vodi neprestana borba i želja da ostane razumna i mudra, zbog sebe i nekog budućeg, lepšeg života. U dvosatnoj drami, svaki lik daje svoj značajan doprinos, prenosi poruku o ljubavi i tragediji porodica koje je sudbina povezala i stavila na iskušenja.
  Konačno se ‘Nečista krv’ vratila u Narodno pozorište.

 

[Lada]

Kosta Trifković
Izbiračica

Predstava Narodno Pozorište 02.11.2020. 20:00


Predstava koja zahteva i zaslužuje vašu pažnju.

U moru umetničkog repertoara našu posebnu pažnju zavređuju upravo pozorišta. Ona su beg u drugi, čudniji, neobičniji i lepši svet koji nema dodirnih tačaka sa realnošću, ali nam taj svet pruža utehu. Brojne su predstave koje su uspele da održe neverovatno dugu tradiciju i kontinuitet tokom burnih vremena. Među njima je i komad Izbiračica, prema tekstu našeg čuvenog pisca Koste Trifkovića, a u režiji Nikole Zavišića.

Kosta Trifković je jedan od začetnika srpske komedije, iz njegovog pera potekle priče kao što su ‘Školski nadzornik’, ‘Ljubavno pismo’, ‘Na Badnji dan’. Trifković je u drugoj polovini 19. veka u Novom Sadu kreirao neke od najkvalitetnijih dela koja se i danas u formi predstava redovno igraju pred publikom.

Od 2013. godine, predstava ‘Izbiračica’ je postala deo repertoara Narodnog pozorišta, a za nju se uvek traži karta viška. Premijernu podelu čine Aleksandra Nikolić, Ivan Bosiljčić, Anastasija Mandić, Sena Đorović, Dragan Nikolić, Zoran Ćosić, Ivana Šćepanović, Molina Fotez i Darko Tomović. Počevši od same kostimografije, muzike i scenskih pokreta, ova predstava nosi važnu poruku. Po svim kriterijumima neobična, ali sa temom koja će uvek biti aktuelna.

Narodno pozorište zbog svog prepoznatljivog enterijera i rasporeda sedišta nudi veliki izbor prilikom kupovine ulaznica. Njihove cene iznose 200, 400, 500, 700, 1000 i 1200 dinara i zavise od pozicije iz koje želite da posmatrate komad. Blagajna nacionalnog teatra vam je na raspolaganju svakog radnog dana i subotom od 11h do 15h i od 17h pa sve do početka predstave, kao i nedeljom u istom vremenskom periodu. Takođe, omogućena vam je i jednostavna kupovina karata putem njihovog zvaničnog sajta kako biste izbegli gužve ispred blagajne.

Ovo delo Koste Trifkovića je obavezan klasik u sklopu vašeg pozorišnog repertoara. Na vama je da iz njega izvučete bitne pouke i preporučite drugima da uživaju u kvalitetnom sadržaju.

 

[Lada]

Orlando
Narodno pozorište u Beogradu | Drama
Scena "Rasa Plaovic " u 20.30 h


Premijera: 10. nov 2020.
Pisac: Virdžinija Vulf, Režija: Bojan Đorđev

Igraju:
Marija Vicković, Dušanka Stojanović Glid, Sena Đorović, Vanja Ejdus, Suzana Lukić, Nikola Vujović, Pavle Jerinić, Miloš Đorđević, Zoran Ćosić i Dragan Sekulić

Dramatizacija: Tanje Šljivar, Scenograf: Siniša Ilić, Kostimografkinja: Maja Mirković, Kompozitor: Luka Papić, Scenski pokret: Čarni Đerić, Scenski govor: Dijana Marojević

Ovo će biti prva postavka u Narodnom pozorištu tog poznatog romana o identitetu i društvu, ljudskim sličnostima i različitostima, koje je slavna engleska književnica Virdžinija Vulf napisala 1928. godine.

 

[Lada]

Važno je zvati se Ernest
Narodno pozorište u Beogradu | Komedija

Gvendolin (Anja Mandić)
Moj ideal je od uvek bio da volim nekoga čije je ime Ernest. U tom imenu ima nečega što zrači bezuslovnim poverenjem.
Sesili (Sena Đorović)
O, ne mislim da bih volela da uhvatim razumnog čoveka. Ne bih znala o čemu bih razgovarala sa njim.
Aldžernon (Miloš Đorđević)
Istina je retko čista, a jednostavna nikada.
Džek (Nenad Stojmenović)
Smučilo mi se od pametovanja. Danas je svako pametan. Nikud ne možeš da odeš a da ne sretneš nekakve pametnjakoviće. Apsolutno su postali javne napasti. Ja bih voleo da nam je ostalo barem malo glupaka.
Ledi Breknel (Duda Stojanović)
Žao mi je što moram da kažem da živimo u jednom površnom vremenu.
Gospođica Prizma (Sonja Knežević)
Ja ne odobravam savremenu maniju koja loše ljude pretvara u dobre za tili čas. Kako seješ tako ćeš i žnjeti.
Čezebl (Zoran Ćosić)
Ono što nama izgleda kao teško iskušenje često može biti skriveni blagoslov.
Oskar Vajld
Imam jednostavan ukus…Uvek sam zadovoljan najboljim.

 

[Lada]

18.novembar

Scеna „Raša Plaоvić”

18.00

TRIBINA - ANATOMIJA NASILjA sećanje na 20 godina od stradanja prvaka drame Dragana Maksimovića Makse

Glumac Dragan Maksimović isprebijan je u sred bela dana 17. novembra 2000.

 

[Lada]

VASA ŽELEZNOVA I DRUGI - POSLE VIŠEMESEČNE PAUZE ZBOG EPIDEMIJE
Premijera u nacionalnom teatru – „Vasa Železnova i drugi”
Na Velikoj sceni odigrana predstava u adaptaciji i režiji Zlatka Svibena iz Hrvatske

Narodno pozorište nedavno je na terasi i ulazu u teatar svečano započelo 152. sezonu specijalnim umetničkim programom „Ponovo zajedno ‒ Pogled promatrača menja sve”, a sinoćna premijera komada „Vasa Železnova i drugi” prva je odigrana predstava na Velikoj sceni nakon višemesečne pauze zbog epidemije virusa korona.
Nastala je prema delima Maksima Gorkog, u adaptaciji i režiji Zlatka Svibena, gosta iz Hrvatske. Osnovu čini druga verzija „Vase Železnove” Maksima Gorkog iz 1935. godine, a onda dramatizovani delovi njegovog romana „Delo Artamonovih”, prizori i pojedina lica iz prve verzije „Vase Železnove”, međuigra i lica iz „Pesme o Sokolu” i epilog, takođe prema romanu Gorkog – „Foma Gordejev”.
Sviben je naslovnu ulogu bogate vlasnice brodarskog preduzeća koja pokušava da sačuva ugled porodice ogrezle u porocima, alkoholu i razvratu, s pravom poverio glumici Ljiljani Blagojević, prvakinji Drame. Pored nje, na sceni se našlo još velikih imena, kao što su Petar Božović, Rada Đuričin, Nebojša Kundačina, Gojko Baletić, Branislav Tomašević, Radovan Miljanić, Vanja Miletić, Sonja Kolačarić, Bojana Stefanović i drugi. Takođe, u predstavi učestvuju i Jana Rančić, pijanistkinja, i Maja Stojakov i Miloš Živanović, baletski igrači.
Deo autorske ekipe je i dramaturškinja Slavenka Milovanović, Miodrag Tabački je osmislio scenografiju, Katarina Grčić kreirala kostime, a Ana Krstajić i Jana Rančić komponovale muziku. Ljiljana Mrkić Popović bila je zadužena za scenski govor, Sonja Vukićević za koreografiju i scenski pokret i Svetlana Volic za video-projekcije. Saradnici na predstavi su Jelena Risteljić, Jasna Saramandić, Nemanja Konstantinović, Saša Tanasković, Sanja Ugrinić Mimica, Danica Stevanović i Marija Nedeljkov.
Premijera je izvedena u skladu sa svim propisanim epidemiološkim merama i preporukama za sprečavanje i suzbijanje pandemije virusa. Prva repriza biće održana večeras, a komad će biti na repertoaru i 28. septembra.

Kroz istoriju
„Vasa Železnova” je drama ruskog književnika Maksima Gorkog objavljena 1910. godine. Gorki, inače začetnik socijalističkog realizma u sovjetskoj književnosti, preradio je 1935. prvu verziju u skladu sa tadašnjim vremenom i uneo motiv klasne borbe. Nova verzija često je izvođena u sovjetskom pozorištu, ali je postala popularna i u drugim zemljama. Kasnije je dobila i nekoliko filmskih i televizijskih ekranizacija, kao što je jugoslovenski TV film iz 1977. godine u režiji Dejana Mijača.
Što se Narodnog pozorišta tiče, „Vasa Železnova” vratila se sinoć na Veliku scenu posle više od osam decenija, kada je 22. januara 1938. održana prva i jedina premijera ovog komada u nacionalnom teatru.

 

[Lada]

Zli dusi, scena "Rasa Plaovic " u 20 h.

Narodno pozorište u Beogradu je bogatije za jednu izuzetnu predstavu, adaptaciju “Zlih duhova”, Fjodora Dostojevskog. Ona je, u režiji i dramatizaciji Tanje Mandić Rigonat, koja svoju karijeru impresivnim ostvarenjima vodi u sve veće visine,blago rečeno očarala publiku.

Neki bi rekli da delo pripada klasicima, ali bi drugi zasugurno potvrdili da se ono ne može svrstati ni u jednu epohu, jer govori o svevremenskim temama, a sam stil Dostojevskog je dovoljno poseban, da ga možemo izdvojiti. Prepuštam vama, dragim čitaocima, da nakon čitanja ili gledanja, odlučite sami kojoj ćete se struji prikloniti.

I danas, u odličnom trenutku stvorena predstava, prepoznaju se motivi koji postoje u njoj. Zapitao sam se nakon predstave sledeće – kako je moguće da se društvo tako malo promenilo od 19. veka, kada je Dostojevski pisao, do danas, kada je predstava prikazana? Da li je moguće da društvo nije našlo način da se izbori sa ljudima, koji nisu ljudi već zmije, egoisti, slavoljupci i političke gnjide? Osećao sam se poraženo, a kako ovo osećanje dominira u svim delima Fjodora Dostojevskog, rediteljka zaslužuje sve čestitke za fenomenalan rad.

Žiža predstave je Stavrogin, čovek koji važi za gospodina, uvaženog i dostojanstvenog, čije se reči nadaleko čuju, a koji se u sebi lomi, usled nemoći da pronađe smisao sebe, i sveta oko sebe. Pored neverovatne glume Nenada Stojmenovića, usavršene do tog nivoa da ga nisam prepoznao veći deo predstave, kao i Gorana Jevtića i Slobode Mićalović, čija gluma postavlja nove standarde kako u pozorištu, tako i na platnu, veliku pažnju privlači dizajn scene i glumica Ljuma Penov, koja je sve vreme na njoj, i predstavlja podsvest Stavrogina, sve opterećeniju, kako odmiče radnja. Deo u kom se ona nalazi je u dubini pozornice i izdignut u odnosu na ostatak, i metaforički predstavlja mračnu prošlost, osećanja, strahove i savest, koje on želi da potisne i pošalje putem zaborava.

Glavna poruka predstave je da čak i najlepše ideje, ako ih se dokopaju pogrešni ljudi, blago rečeno, postaju užas. Oseća se, tokom cele predstave, protivurečnost koja nastaje usled pogrešnih ljudi i pravih ideja, jer gledalac, vođen inercijom, pretpostavlja da ispravna ideja mora izvojevati pobedu. Međutim, Dostojevski i Mandić Rigonat su tu da nam pomognu da prevaziđemo barijere i vidimo svet u drugačijem svetlu, onom koje nije tu da bi nas zaslepelo, već koje nam otvara oči.

 

[Lada]

Dama s kamelijama
Narodno pozorište u Beogradu | Drama

Tragedija propale devojke, žalosna istorija nesrećne ljubavi ove, već se skoro kroz pedeset godina na svršetku petoga čina jednodušno oplakuje, oplakuje suzama najrazličitijih jezika svetskih, oplakuje suzama iz očiju bez razlike pola i starosti, oplakuje na pozornici, jer se u životu Margaritama za pravo ne daje. Moglo bi se slobodno reći, da je ovo najoplakivanija drama devetnaestoga stoleća. (...)
Stariji obrađivači teme o pokajanoj bludnici imali su pred očima sasvim obratnu tendenciju. I u poznatom romanu Manon Lesko (Prévost d’ Exiles, – 1733.), i u Kurtizankama (Palissot, – 1775.) propadaju ovakve grešnice, pored sve njihove probuđene čiste ljubavi. Pre Gospođe s Kamelijama, davana je (1848.) Ožijerova komedija L’Aventuriere, pa čak se i tu još izvodi na pozornicu kurtizanka, koja hoće da se popravi, ali je društvo ne prima. Viktor Igo je prvi pokušao i umeo da probudi simpatije za svoju Mariju Delormovu. Njemu se dakle ima pripisati početak čitave navale od gospođa sa i bez kamelija, koje bi iz brodoloma svoga burnoga života htele da spasu preostalo parčence čista srca. Tek je surovi pištoljski metak, koji je oborio Olimpiju u Ožijerovoj drami Olimpijna udadba (1855.), učinio kraj ovoj lažnoj dirljivosti. Pa i Dima je docnije promenio mišljenje, koje je zastupao u svojoj prvoj drami, i prema grešnicima ovake vrste bio je posle uvek strog sudija. Umetnička vrednost Gospođe s Kamelijama ne leži, dakle, u samoj ideji, koju pisac obrađuje, nego u epizodama punim života i u smelo skiciranim pojavama iz pariskog polusveta.

 

[Lada]

Scena "Rasa P;aovic" 26.11.2020 u 20. h

ЖЕНСКИ ОРКЕСТАРкомедија Жана Ануја

уг Радивојевић поводом режије Анујевог комада Женски оркестар

О УМЕТНИЦИМА НА ТРЖИШТУ

Како и зашто сте изабрали да радите баш комад Женски оркестар?
Комад ми је понуђен у јуну ове године. Када сам га, након студентских дана, поново прочитао брзоплето сам одлучио да се захвалим на понуди са образложењем да ја у Анујевом комаду не препознајем разлог за постављање тог драмског дела данас. Ипак, искуство ме је научило да одлука треба да преноћи. Будио сам се у току ноћи са атмосфером комада, да бих најзад освануо са специфичним осећањем које нисам умео да рационализујем. Од директора Драме Молине Удовички затражио сам још дан-два да размислим. И даље нисам имао идеју шта бих са Анујем, али сам већ знао да та атмосфера која ме привлачи носи у себи тајну. Одговор се налазио у директној конекцији Анујевог предлошка са овим нашим временом и формулисањем тематско-идејног круга. После важног разговора са драматургом Иваном Димић и композитором Владом Пејковићем, успео сам да артикулишем своје осећање са почетка и да формирам идеју. Нас троје смо убрзо дошли до поднаслова комада Женски оркестар – Уметници на тржишту! То је то! Јавио сам управи да имам идеју и да прихватам позив.
Колико је оригинална драма претрпела измена према редитељској концепцији?
Од Анујеве комедије у којој женски састав гротескних карактера забавља реконвалесценте у неком бањском лечилишту, направио сам изразиту драму психолошког реализма у којој је музичка драматургија постављена попут Брехтовог сонга у којем свако од актера има свој субјективни музички монолог. Тема је везана за судбину уметника данас, за музичаре симфонијског оркестра пред које на самом почетку стаје представник власти и обавештава их да – држава више није у стању да финансира непрофитабилне институције, те да се због тога оркестар премешта на тржиште. Драматург и, уз мене, адаптатор Анујевог комада, Ивана Димић, сачувала је лица, њихове односе и њихове личне приче које су садржане у оригиналу, али их је сместила у нову околност. Највећи део реплика припада Анују, а тек један мањи део, нама ауторима адаптације. Ми смо донели нову околност која је променила жанр и стил и створила нове услове за игру и тумачење.
Очигледно је да веома полажете на актуелност комада...
Тренутак у којем живимо одређује комаде којима ћу се бавити. Тако и бирам текстове, према времену и теми која све нас, као друштво, и мене лично окупирају. То наравно не мора бити политичка тема, али мора бити тема која нас у том тренутку заокупља, која тражи од нас уметника одређене ставове и поруке. За нашу браншу данас нема важније теме од ове којом се бавимо у Женском оркестру. То су питања реформе у култури, односа власти према уметницима, односа уметника унутар бранше, односа институција и такозваног тржишта према уметницима...
Кажу да још на самом почетку рада имате распоред свих проба до премијере...
Увек имам јасну визију на почетку рада. Формирам чврст рам у којем остављам пуно простора за рад свим сарадницима. Сматрам да су дисциплина и ред основни предуслов за стварање. Женски оркестар ће бити моја 97. премијера у каријери. Не одустајем од свог концепта, сада већ могу рећи, савршене организације целог процеса, у којем се на почетку рада добије комплетан програм припрема до премијере, чији је датум фиксиран од прве пробе. Овакав начин рада омогућава свима планирање процеса, не нагомилавање, већ рашчлањавање материје, глумци знају шта их ког дана по плану чека, а ја такав начин припреме негујем од своје дипломске представе. Када позоришта добију план на почетку, многи су сумњичави да га је могуће доследно спровести, али на крају не крију одушевљење и респект.
Улога композитора је веома значајна за ову представу. Како сте сарађивали?
Сарадња са композитором Владом Пејковићем је била од суштинске важности за формирање концепта представе. Његова идеја о сонговима који су субјективне исповести, разрешила је чвор који није било нимало лако размрсити. Наравно, Ивана Димић је написала потпуно нове сонгове који нису Анујеви већ њени... мислим да је музика овом читању дала темељ, али и кров.
Да ли размишљате о будућој публици док режирате и како ће, по Вашем осећању, публика реаговати на ову представу?
Увек мислим о публици. Волим публику и поштујем је. Не могу рећи да стварам само ради ње, радим и због себе, али свака моја представа се обраћала публици са идејом да је поново врати у театар, да је емотивно покрене, да је узбуди или разгали... публика ће ову представу одлично разумети, јер је нама данас и те како важно да публика разуме и подржи уметнике.
Какав је Ваш однос према глумцима и према њиховој креативности?
Ја сам дете из глумачке породице. Одрастао сам у позоришту, проходао на сцени, запамтио генерације и генерације глумаца. Гледао их са дивљењем, јурио их због аутограма, а онда почео са њима да радим и да се дружим. Студентима глуме предајем на ФДУ... Мислим да разумем глумце, волим их, поштујем, радујем им се... У мојим представама они су више од равноправних сарадника, они су аутори којима дубоко верујем. Вера је пут у њихово потпуно ослобађање и пуно креативно изражавање.
Јелица Стевановић
АНУЈ НА СЦЕНИ НП
ПУТНИК БЕЗ ПРТЉАГА, комад у пет слика. Превео Радослав М. Веснић. Редитељ Радомир Плаовић. Сценограф Милица Бешевић. Премијера 16. XII 1937.
БЕКЕТ, драма у два дела. Превео Милан Пузић. Редитељ Браслав Борозан. Сценограф Владимир Маренић. Костимограф Душан Ристић. Музика Војислав Костић. Премијера 9. II 1969.
КОЛОМБА, комедија у два дела. Превела Соја Јовановић. Редитељ Борислав Григоровић. Сценограф Миомир Денић. Костимограф Љиљана Драговић. Премијера 16. XII 1971. (Сцена у Земуну).
РУКЕ ЖАНЕ МАРИЈЕ (ПЕЋИНА), комедија у два дела. Превео Драгослав Андрић. Редитељ Предраг Динуловић. Сценограф Владислав Лалицки. Костимограф Љиљана Орлић. Избор музике Звонимир Јовчић. Премијера 15. V 1976. (Сцена у Земуну).
Патриција Бојана Стефановић
Памела Даниела Кузмановић Павловић
Г-ђа Ортанз Нела Михаиловић
Сузана Делисија Калина Ковачевић
Ермелина Златија Оцокољић Ивановић
Леона Јелена Хелц Весковић
Пијанист Вук Костић
Г. Лебонз / Политичар Бранислав Томашевић
Секретарице: Даниела Тодоровић, Марија Јовановић
Обезбеђење: Милан Шавија и Милош Дмитровић

 

[Lada]

Carstvo mraka
Narodno pozorište u Beogradu | Drama
27.11.2020. Velika scena u 20.00 h

Nekoliko godina pre nego što će Lav Nikolajevič Tolstoj napisati komad Carstvo mraka, negde u ruskoj provinciji zaista je zabeležen slučaj čoveka koji na dan svadbe svoje ćerke javno priznaje sve zločine koje je počinio i traži iskupljenje grehova. Kako i sam Tolstoj u svom dnevniku navodi, inspirisan ovim incidentom, on 1885. godine počinje da piše Carstvo mraka. Ipak, ako imamo u vidu čime je komad inspirisan i naslov koji nosi, ne čudi što je po objavljivanju bio zabranjen za izvođenje u Rusiji, sve do 1902, odnosno dok pisac nije pristao da onim najstrašnijim scenama iz komada dopiše alternativu.

Kada piše o umetnosti, Tolstoj njen cilj i svrhu nalazi u prenošenju emocije; ona je sredstvo opštenja između dva čoveka – onog koji nešto proživljava i nosi neku emociju u sebi i onog koji to posmatra i prima određene impulse, počinjući i sam nešto da oseća. Međutim, kako i sam Tolstoj tvrdi, zabluda je da je zadatak umetnosti da prenese samo pozitivne emocije i time posmatrača ušuška u neku vrstu zadovoljstva. Baš naprotiv, on kaže da osećanja kojima umetnost treba da „zarazi“ posmatrača mogu biti najrazličitija moguća – od veoma jakih i veoma slabih, preko veoma uzvišenih i veoma beznačajnih (niskih), pa sve do veoma dobrih i veoma loših, jer sve to (a okvir ne može biti širi) pripada umetnosti.

Iz samog naslova može se naslutiti kakvu vrstu osećanja ovaj komad ima nameru da proizvede i izazove u ljudima. Carstvo mraka donosi naizgled duboko religioznu priču o čoveku koji je izgubio put – Nikiti, mladom slugi na ruskom seoskom imanju koji, kako priča odmiče, sve dublje upada iz greha u greh. Podnaslov komada kaže da od slamke kuća izgori, a za Nikitu je, u tom slučaju, samo pitanje vremena kada će sve oko njega izgoreti. Tolstoj ne traži psihološka objašnjenja za ponašanje svojih likova, niti se mnogo trudi da pretpostavi da možda svako od nas u sebi nosi sposobnost za takvu vrstu izopačenosti, već naprotiv, deluje kao da on za ovakve ljudske karaktere najviše krivi očajničko siromaštvo iz kojeg svi oni potiču. Iako je Nikita u Tolstojevom komadu dobio centralno mesto, ono što je neizbežno pomenuti jesu ženska lica ove drame, koja, onako kako ih pisac pozicionira, zapravo pokreću zlo koje se dešava i razvija u njihovom carstvu mraka. Međutim, iako Tolstoj vrlo izvesno samo muškarcu pruža priliku za iskupljenje, dok za ženu (koja je za njega, u ovom slučaju, pokretač zla) tako nešto nije moguće, ovaj tekst ipak pruža dovoljno dokaza da su svi ti ljudi koji žive u jednom takvom carstvu mraka i sami mračni i svi međusobno podjednako sposobni za ono najgore.

U ovakvoj dramskoj strukturi, punoj dramatičnih događaja i napetosti koja raste i raste jureći ka iskupljenju, nema mesta za velike diskusije, razvijanje karaktera ili bilo kakve dvosmislenosti –Tolstoj najveći prostor za razvijanje pruža nemoralu i zlu njegovih dramskih likova. Mrak i morbidnost koje Tolstoj u ovoj drami prikazuje, dali su nam odličan povod da istražujemo kako se oni postavljaju na scenu, sa svešću da to može (i treba) biti još mračnije od svega onoga što sam tekst pruža.

Retko je publika u pozorištu stavljena u situaciju da gledajući predstavu ostane bez lika za koji može da se veže i sa kojim može da se poistoveti. Retko je i to da publici nije pružena jasna podela na dobro i zlo, a samim tim i prilika da lako odabere na čijoj će strani biti, a retko je i to da u pozorištu publika bude suočena sa tolikom količinom nasilja i zla koja preovlađuje u scenama. Upravo u tome videli smo priliku da se ostvari želja svih nas koji smo stvarali ovu predstavu – da suočimo publiku sa prilikama i ljudima koji po pravilu bivaju nevidljivi.

Tijana Grumić