Народни српски језик кроз историју

Ови преписи старих српских писаних споменика су начињени с циљем да их свако може лако прочитати и видети какав је народни језик Срба био у прошлости. Стога су преписивани савременом ћирилицом уз пар додатних знакова ради што вернијега дочаравања изговора старосрпскога језика.

---

Ови преписи се читају на следећи начин :
ĕ - означава некадашњи глас *јат

- екавци га могу читати као *е
- ијекавци као *ије на дугом акценту, као *је на кратком и као *е на кратком акценту после гласа *р
- икавци га могу читати као *и​

' - апострофом је обележен изговорни полуглас.

- то је глас сличан ономе који се чује код слоготворнога р (рт, крв, срж)
- за пример можемо узети и глас који се чује између сугласникâ када их набрајамо (нпр. између: б, в, г, д, ђ)​

[....] - означава речи које нису успели прочитати преписивачи чије преписе ја преносим на савремено писмо

(пример) - речи које ја не будем могао прочитати и/или преписати биће овако означене

(!) - означава писарску грешку у изворнику

(?) - означава речи за које није сигурно да ли су у потпуности тачно преписане

---

 

[Игорь]

25. август 1364. године, у Дубровнику - Запис Ника Бјелића и уједно најстарији помен српскога имена у том граду

Тисућу триста и шестдесет и четири, 25. д'н мĕсеца аугуста.
А се како посла жупан Санко по свој доход'к од магариша кнеза
Милшу Упорницу, а кнез Милша посла јунака свога именем [.....], тер му
подаше властеле дубров'чци за доход'к шестдесет перпер' готовĕх динари. А тому су свĕдоци
Франческо Балдела и Лорин Рицо и Софредо нотар и Милша и ја Нико Бĕлић дијак српски.

-Српска краљевска академија, Споменик XI, Споменици српски, Београд 1892, стр. 33.

 

[Игорь]

1374. године - запис на народном језику на крају Триода

Сиј Триод полут'к', послĕдњи комат, исписа се у светој Синаји рукоју раб' Божијих, јеромонах Јакова и грĕшни Јанићије, Светому архистратигу цркве српскије у Јеросалимĕ извода светогорскога правога, все на реду и с типиком и с охтоиком, ништа да не липса, извода новога н' истин бугарскога језика, тер Бог вĕст - велма ни је било усилно прĕстављати га на српски језик. И молимо ви, отци и братије, аће и где погрĕшено, а ви исправљајуште чтĕјте, а не клнĕте обаче благослављајте, а вас Бог. Јер не пише Дух свети н' рука грĕшнича, и како смо в изводĕ находили такој смо писали, ни одлагали ни прилагали. И кто дрзне да однесе сијузи књигу от архистратига јеросалимскога, да му је м'стни Бог и светаја Богородица синајска на судĕ, и кто ће овој лист изрĕзати или отргнути, да му суди Бог в д'н судњи. Амин. И уписа се сија књига в лĕто 6000 и 800 и 80 и 2. И простите мене грĕшнога писавши овај слова, а вас Бог. Амин, амин, амин.

-Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 144, стр. 47 (он преписа из "Филологическiя наблюденiя", стр. 178)

 

[Игорь]

31. августа 1388. године - Кнез Лазар

От кнеза Лазара владуштему и властелом града Дубровника љубовно поздрављеније. Ви добрĕ знате како давате црквĕ јеросалимској на годиште по петс'т перпер'. И нĕсте им дали од бнетчке рати годишта и сега годишта нĕсте им дали. Да мољу ви како моје пријатеље немојте ино учинити. Ото, иде тамо митрополит јерусалимски Михаил, подајте му те-зи дохотке и отправите га добрĕ. И вину зговорĕте с митрополитом; кога ви он досила да тому-зи дајете, јере не може всегда сам догодити. И Бог ви весели.

 

[Игорь]

После 15. јуна 1389. године - Повеља Вука Бранковића

По извољенију и милости владики спаса Христа, ја господин Влк, обећавам се и давам вĕру моју господску, да с'м пријатељ срчани опћинĕ дубров'чкој у всако врĕме. И прво записаније, што им с'м записал, тога-зи им не потварам, паче и потврђам, да им је тврдо и непоколĕбимо до вĕки, докле с'м записал у првој књизĕ, и докле не буде до њих до мене, да не буде на мој вĕру на Влкову.

 

[Игорь]

6. јуни 1412. - Повеља деспота Ђурђа

По милости Божијој, ја господар Ђур'ђ деспот, краљ од српске земље и јоште, савише допуштујем милост Медлу, сину Стана Анђеловића, нашему вјерному властелину и проћнару од Смедерева. За његову праву вјеру и истину службу, коју је приказао мени, даривам му село више Будве по имену Шушањ с онијема људми, који се находе у реченому Шушању, са свијем његовијем помеђем, и земљама с виногради, и с баштинами, и с воћем од рода и с травином. И по имену: Вук Стримовић, Андрица Вучетин, Радо Рајичков, Радоје Ћуровић, Марко Стјепановић, Ђуро Илин, Вуксана Дабовића синови, Јунко Томичин са свом његовом братијом, Пијеро Дабиживов, синови Мартина Остојина, Богдан Новаков и Вукашин Андрин, Сврх речени људије са свијема баштинами, који сију и работају сврху реченому Медлу Анђеловићу и његовијем синовом и унучади у вјеке вјекома. И јоште веће допуштујем му милост, и одлучио сам, да може учинити од његовијех људи да их може оставити цркви и дати у
парћиу, и да може учинити од његовијех људи што годјер је њему драго. И сврху свега да вјеру од свакога господара алити краља је тврдо и да му никада не буде поломњено (!) у вјеке,
реченоме Медлу Анђеловићу и његовијем синовом и унучади. И савише заклињам, који годјер би господар хотио порећи или поломити - да буде његов судац и супротивник свети Михајло арханђео вазда и у вјеке. И јоште да су проклети од Бога и од мене господара. И такој писасмо овој бревелеђо и обичајнијем печатом нашијем печатисмо.

Ја Никола Мирошевић, канжилијер, писах српскијем језиком у Кастио од Будве, у цркву свете Богородице, љета од порођенија Христова тисућа и четири стотине и два на десет, мјесеца жуна на шест, у Суботу.

Препис Симе Љубића, Старине ЈАЗУ, књига 10, Загреб 1878, стр. 4-5

 

[Игорь]

1418. године - Наредбе Стефана Лазаревића

† Од деспота Стефана цариником сребрничкĕм Мароју, и Бенку, и Јакши;
Платите Миху, сестричићу Маткову и Маројеву, за контуш и за брачин, што с'м узел у њега, пет на десете лит'р' сребра.
То-зи му платите од царине, ино не учините.

† Од деспота Стефана Бенку и Јакши;
Купил с'м у Миха кућу у Дмитровцех. Дајте му за њу пет лит'р', ино не учините.

† Заповĕдју господина ми кнеза дубров'чкога Мароја, Јакете Гундулића сина, и његова малога вĕћа
ја Руско, логофет дубров'чки, исписах се више писано, из два листа, господина деспота од рĕчи на рĕч како се у њих удржаше.

 

[Игорь]

1430. године - Део повеље деспота Ђурђа која се чува у манастиру Есфигмену

...да се дава на всако годиште од новобрдске царине
по пет десет лит'р' сребра, и ово-зи да се дава на всако
годиште, и да се не отними од више реченого монастира.
до где је живот господства ми.

Франц Миклошич, Monumenta Serbica, страна 363.

 

[Игорь]

17. септембар 1445. године, у Смедереву - Ђурађ Бранковић

Милостију божијеју, господин Србљем деспот Ђур'ђ, даје в свĕдĕније всĕм, како придоше к господству ми от владуштаго града Дубровника, кнеза, властел' и все опћине почтени властеле и добри наши пријатеље, кнез Никша Тамарић и кнез Андрушко Бобаљевић, и о сем вспоменуше молбнĕ господству ми за сребрнички закон који су имали за светопочившаго господина и родитеља ми, деспота Стефана, и господства ми, к'д примих Сребрницу, што им је било однимило, и учинило господство ми други закон, да им господство ми учини закон који су и прĕђе имали:

тĕмже љубве ради тĕх и пријатељства јеже к господству ми благоволи господство ми просимо је тĕм исплнити.

И у том им учини милост господство ми - који су закон имали пређе за светопочившаго господина и родитеља ми, деспота Стефана, и у господтсва ми, т'-зи закон да имају и напрĕд у господства ми и синов' господства ми, Гргура, и Стĕпана и Лазара. И за купованије сребра и тргованије по земљи господства Ни, освĕн Смедерева, и износити свободно у Дубровник, за то-зи који су закон имали пређе за светопочившаго господина и родитеља ми, господина Стефана, и у господства ми, т'-зи закон да имају и напрĕд у господства ми и синов' господства ми, Гргура, и Стĕпана и Лазара. И за царине по земљи господства ми, где нĕсу биле царине прĕђе за светопочившаго господина и родитеља ми, деспота Стефана, и за господства ми, ту-зи да нĕсу ни с'да у господства ми и синов' господтсва ми. И сија записаше се и утврдише се в лĕто 6954, круг Слнцу 10, и Лунĕ 19, индиктион 9, мĕсеца септеврија 17, у Смедереву. И сијему записанију милостници: велички челник Михаљ, и челник ризнички Паскоје и логофет Богдан. Милостију Божијеју, господин Србљем деспот Ђур'ђ.

 

[Игорь]

12. март 1457. године - Писмо Маре Бранковић

Племенитим, и мудрим, и всакој почтеној ч'сти достојним, и нашим добрим и велĕ узданим пријатељем, кнезу обраному владуштаго града Дубровника, и властелом дубров'чким од госпође царице Маре много поклоњеније. Да знате, дођоше к нам властеле вашега господства, кнез Паладин Лукарĕвић и кнез Франческо Пуцић, и по њих узнасмо, што Ни сте писали и поручили. За тој, властеле, разумĕсмо, да што Ни говорите, јерĕ да им нĕшто не замĕримо, за што се нĕсу к нам навратили по обичају к'да су из'шли на порту великога господара. За тој, властеле, нам тешко не, јерĕ Ви разумĕсмо, за што смо и ми у работах какото и ви, такој знамо, јерĕ се инако не може, а ми в'зда, к'да годе дошљете, и дођу к нам властеле вашега господства, ми в'зда примамо лĕпо, и љубовно и почтено како наше уздане пријатеље, пак смо друго поручили по вашех властелех, и Бог Ви држи у ч'сти почтеној. Писан марта 12.

 

[Игорь]

Смедерево, 14. децембар 1457. године - Потврда Стефана Бранковића

Ја господин Стĕпан, давам на знаније всакому чловĕку, прĕд кога се изнесе ов-зи наш отворени лист, како што су били поставили светопочивши родитељије наши, господин деспот Ђурђ и мајка ми госпоја деспотица Јерина, поклад у поштенех наших пријатељ' и братије, кнеза и властел дубров'чких, злато и сребро гламско, и сребро бĕло, и аспри, и ков злати и сребрни, то-зи все опет при животу свом родитељије наши узеше у своју руку, разĕ је било остало у њих двĕстĕ и девет лит'р'злата, и за онех-зи двĕстĕ и девет лит'р' злата, како су били одурисали светопочивши родитељије наши, да је трем братĕнцем, Гргуру и менĕ деспоту Лазару, да је нам трем братĕнцем оно-зи на три чести, и од оногај, што је мој третиј дĕо, то-зи ми поштени наши пријатељије, кнез и властеле дубров'чки дослаше по свом брату а по нашем властелину, по Дамијану Жуњевићу, все на пуно сед'мдесет лит'р' злата без четире унче, кога је продавана литра по осамдесет и четири дукате, сума примана мој третиј дĕо пет тисућ и осамс'т и педесет и два дуката, те-зи ми дукате донесе и прĕдаде Дамијан Жуњевић все на пуно. И што је третиј дĕо брата ми господина деспота Лазара, и њему његов дĕо поштени наши пријатељије, кнез и властеле дослаше по Дамијану Жуњевићу, и донесе му и прĕдаде все на пуно. A што је третиј дĕо брата ми господина Гргура, то-зи му су поштени наши пријатељије, кнез и властеле послали по игумену попу кир Јефросиму и по Стĕпану Захићу. И веће у њих од нашега иманија нĕ остало ништо ни мало ни много, ни злата ни сребра гламскога, ни сребра бĕлога, ни аспри ни кова златога, ни сребрнога ни инога ничеса, него ни все прĕдаше на пуно. И ако би кто од нас или од наших последних изнес'л коју књигу и поискал од поштенога кнеза и властел што од овогај иманија, всака књига да нĕ тврда ни да је вĕрована ни да једној правдĕ, лихо овом-зи нашом књигом да је раскидена. И за веће вĕрованије поставих своју печат висућу.
Писано в лĕто 6966, мĕсеца декемврија, четврти на десете дан, у Смедереву

 

[Игорь]

13. октобар 1461. - Повеља Стефана Вукчића Косаче

Ми, господин Стĕпан, Божијом милостју херцег светаго Саве, господар хумски и приморски, кнез дрински и велики војевода русага босанскога и веће, дајемо знати свĕм и свакому чловĕку кому се подоба и прĕд кога дојде ов наш лист отворени а с нашом печатју вĕрованом, јер учинисмо милост и слободу. И дасмо вĕру и рĕч нашу госпоцку за вољу и пријазан многопоштенога кнеза обранога и властео дубравачцијех, свĕм слугам и трговцем дубровчцијем – да ходе и прĕходе слободно и без сумњено прĕко нашега русага своијеми каравани, и с инијем тргом, беза всаке сумње и безаконе завртице од нас и од слуг нашијех. Плаћаје нам наше праве законе царине и бродову гдĕ је што пристоји. Паче заповĕдам војеводам, кн'езовом, жупаном, цариником, глобаром, катунаром и всакога стајања људем, слугам нашијем тко су под мој послух а нĕсу супроћ нам, да се ниткор мој слуга не задије ни за кога од слуг и трговац дубровачцијег ниједном безакном завртицом, ни худијем учињенијем ни за једну ствар ни за које прĕдуже. Нека ходе и прĕходе слободно и безсумњено. А што су кому од моијех слуга дужни који Дубровчане, а ви пођĕте прĕд кнеза и властели дубровачке да вам учине правду и оправу, јер ми су на тој обĕтни.
Писань ва лѣта рощьва Христова 1461. мѣсєца ѡктовриѣ дьнь 13. на Мєћȣрѣчью подь Самоборѡмь.

 

[Игорь]

11. новембар 1463. године - Запис Кузме, дијака Јелене Палеолог Бранковић

И нека се зна како в лĕто 6973. мĕсеца нојемврија 11. дан[a], а бројећи по латински начин тисућу и четириста и шесдесето и третије лĕто, на један на десете дни нојеврија, по заповеди богочастиваго и Христољубиваго господина господина ми госпође деспотице Јелене, а ш њеним листом вĕрованим, ја слуга госпођин Козма дијак примих, од много поштенога кнеза и все Опћине властел[a] дубровачких, а пред ње милости епископом, пред Женком Челниковићем, више писане пенезе, тисућу и триста и шесдесет и шест перпери и осам динари. И на тој призвасмо гости људе и бише томуј сведоци јер сам примил више писане пенезе како се одзгора пише. И за веће веровање прĕдах господину кнезу и властелом овизи њих лист записни. И ја, слуга госпођин, Кузма дијак, овој потписах својом руком.

 

[Игорь]

1476. године - Писмо Маре Браноковић

Племенитим и мудрим и у всем почтеним и всаке почтене ч'сти достојним и нашим добрим и много узданим пријатељем,
господе и браће ми кнезу обраному владућаго града Дубровника и властелом дубров'чким од госпође царице Маре много поклоњеније.
Властеле, да ви је у знаније, јерĕ дођоше к нам почтени ваши властеле Никша Палмутић и Ламприца Церквић,
и писаније ни и рĕчи донесоше од ваше милости, што им сте наручили : и ми видевши ваше и писаније и рĕчи примисмо лĕпо и усрдно,
и на тем захваљамо и поклањамо се каконо нашој браће и старим пријатељем, пак и напрĕда смо ми ваши пријатеље,
каконо су наша господа била вам пријатеље, токој и ми држимо свако пријатељство к вам у свако врĕме ;
Друго смо пак поручили по вашех властелех, што ви узговоре од нас, наше су речи. И Бог ви држи у добром стању и почтењу.

 

[Игорь]

4. новембар 1470. године - Писмо Маре Бранковић

Ја, госпођа царица Мара, примих од дохотка дубров'чкога петс'т перпер' Дубров'чких, што дава Дубровник доход'к од Стона на Јерусалим цркве светому арханђелу на годиште. И што је био доход'к овогај годишта, тој донесоше почтени властеле дубров'чки: Ивко Бунић и Паладин Лукаревић, и прĕдадоше у тех петс'т перпер' динар' дубров'чких сто четири десет и седам дукат'. А тадај бĕше дукат у Дубровнику по 41 динар. И томуј свĕдоци: властеле госпође царице, врач Бĕли и Крајимир и Бранко. Писан в лĕт 6979, нојевра 4, а пак како се латински разумĕ, од рождства христова 1470. лĕт, нојевра 4. А писа Симом, јеклисијарх госпође царице.

 

[Игорь]

1483. године - Писмо деспота Вука Бранковића султану Бајазиту

Великому и прĕвисокому и преславному и прĕсветлому господару, цару над цари источнем и западњем земљам и велики амире султан Бајазит Бегу, целивам честиту руку царства ти. Велики и честити господару, аво дође к нам царства ти слуга Мурат и од њега примисмо књигу и рěчи царства ти, и ми добрĕ разумесмо што царство ти нам у својеј књиге пише и на рĕчи поручује. Ми се са тем царству ти поклањамо како нашему господару и што нам пише царство ти јерĕ је Бог учинил и сео си на столу царства свога оца. Бог да умножи царство ти честито у дугу животу. А што нам царство ти пише и на рĕчи поручуjе јерĕ нам хоћеш дати земље и градове а ми да бисмо били међу царством ти и међу светлем краљем како су и наши први били и за ину работу што зна царство ти што си нам био поручио. И ми чувши твојега царства вољу и хотење, пустисмо к нашему господару светлому краљу а к брату твога царства и на тоj га нађосмо како може у свем царства ти воља бити и ако докле би царству ти воља била дотлај да буде и мир међу вами и братство истино и пријатељство. А ми међу вами стојећи да би смо служили царству ти како су и наши први служили и харче давали докле буде воља царства ти. И молимо се царству ти ако хоћеш да буде међу вами тврдо братство и пријатељство како да чује вас свет. Тада да буде од царства ти стране тврдо и непоколебимо. И од краљеве светлости стране ја одзимљем на моју главу и на моју веру и на моју душу јерĕ ће бити од краљеве светлости тврдо тоје што справимо да не буде међу вами ниједна варка. И к царству ти посласмо нашега почтенога слугу Jована са свим нашега срдца хотeњeм молимо се царству ти што ти буде говорио да га веруjеш. И Бог да умножи честитому цару лета и године.
Јулија 5. у Купинику
Царства ти склав деспот Вук и капетан босанских градов.

 

[Игорь]

1483. године - Друго писмо деспота Вука Бранковића султану Бајазиту

Великому и светлому и високому и прĕславному цару над цари, и великому амирĕ султан Бајазит Хан Бегу
Великому и светлому и високому и прĕславному цару над цари, и великому амирe султан Хан Бајазит Бегу, целивам честиту руку царства ти, честити господару. Да зна царство ти, јерĕ од царства ти к нам дођоше слуга царства ти Мурат и нашем слугом Jованом и нам казаше што је царство ти к нам поручило. И за тоj ми опет царству ти уписасмо и посласмо и по Мурату на рĕчи поручисмо, што узговори царству ти, наше су рĕчи, да му је верује царство ти. И што Ни је царство ти армаган коња послало. На овем се поклањам твому честитому царству, и руку ти целивам. Бог да да царству ти дуг живот, и ми да служимо царству ти право и верно како су и првем царем царства ти родитељем наши први родитеље служили и Бог да умножи твоје велико и честито царство.
Писано Jунија, 27. дан, у Иригу Славна царства ти, Деспот Вук.

 

[Игорь]

1. маја 1497. - Ругиеро ди Пазиенза записује песму Орао се вијаше над градом Смедеревом

Orauias natgradum smereuo nit core
nichiasce snime gouorithi nego Jamco
goiuoda gouorasce istmize molimtise
orle sidi maolonisce dastobogme
progouoru bigomte bratta zimaiu
pogi dosmederesche dasmole slauono
mo despostu damosposti istamice
smederesche Jacomi bopomoste
Jslaui dispot pusti Jsmederesche
tamice Jatechul napitati seruene
creucze turesche bellocatela vitesco
cha

Реконструкција (Мирослав Пантић, 1977.)

Орао се вијаше над градом Смедеровом.
Ниткоре не ћаше с њиме говорити,
него Јанко војвода говораше из тамнице:
“Молим ти се, орле, сиди мало ниже
да с тобоме проговору: Богом те браћа јимају
пођи до смедеревске господе да с’ моле
славному деспоту да м’ отпусти из тамнице
смедеревске;
и ако ми Бог поможе и славни деспот пусти
из смедеревске тамнице, ја те ћу напитати
чрвене крвце турешке, белога тела витешкога

 

[Игорь]

Почетком 15. столећа - Писмо Вука Лазаревића Котору

Мојим дразим и старишој браћи, кнезу и властелом которсцим, поклоњеније од кнеза Вука.
Разумих што ми посласте, и што ми писасте, Бог дај на милости и на правди.
И јоште ви посилам за комат оваке свите, ку ми посласте, по онуј цину, јер сам оно раздилил неколицим,
а друзи ми голи сиде,тере им је с'де веће на ме жал него ли прије, доколе не бих друзим дал.
А то ми все пишите у разлог, јере ја пишу како моји господи.

Препис Ф. Миклошича

 

[Игорь]

Октобар 1551. године - Писмо Мехмед-паше Соколовића Андреју Баторију у којем тражи да му пишу на српском језику

Бог једин. Божијом помоћом романијски беглербег и Мехмед-паша пишу славно ухрабреному витезу брату мојему, Батори Андрејашу. Дође твој човек великога краља Ферендуша са листови честитога, и светлога, над краљи и над цари цара и славнога Рустам-паше. И ми у тај час посласмо ка честитому цару самога права истина чловека. али не за оно мало има земљу честити цар, ну оваја земља сабљом узета и телосна је била честитога цара, и краљ Ферендуш имаше честитем царом веру, а честити цар на Војсце под Слн'чне бивши, а ви на цареву земљу и скелу Паркан саградисте. Тако ли требаше према богопомазана цара чинити? Ну, ако ви хоћете, ја паке краља у честитога цара да удворим и мир да је, ну војску донде несмо тамо повели, од ваше хотеније сами ви Паркан нам миром дајте, а друго узаман да је мир. А овде ја од моје воље нес'м дош'л, ну повељенијем честитига цара протерити неколико, ако да Бог, лотрова из земљи цареве. А ето и сам иде честити цар много бесчисленом војском, за оно јако много честитога цара разјаристе и разгневисте. Али ево што доће лист краљев, послах га, и цару рекох да стане где га лист обрете, а ја ћу бити донде-же ми дође глас от чеситога и нарочита цара. Ако ли ми се нешто смујасам (!), а ја ћу, ако да Бог, овде зимувати у нашу земљу Ерделсу (!), кон бабае (!) старца Ђурђа Барата.Наша је вера узаман крепка, не видиш ли ? Помоћом Божијом узехмо Бечај, а порколаба му Фегеди Габра и от лубарде остали јунаци и арачка и галатска порколабова и јунаке пустихмо, где они хоте да иду. А токо узех цареви градова, зано је беспуство от вас, улезосте у цареву земљу и цареви градова. И рек си: "Држиш ми мога човека, ја га сам Стојана одавна одаслао". По сих молил ми се си, и твој и мој човек, от тебе мене, от мене тебе, без забаве слободно да ходи. Тако ми Бога јединога и тако ми моје вере, тако да је. Не бој се, посилај лист што хоћеш и човека. У Тамишвар Батори Андрејашу. И што ми посилаш листова и све ми српскем језиком посилај, а не фрушки.

- Archiv für slavische philologie 16 (1894), стр. 210 - 211 -

 

[Игорь]

5. Јули 1596. године, Поуње - Писмо проте Радослава надхерцегу Фердинанду

Од нас, христијанских синов, ми протопопа Радослав, бишкуп поунских крајин', и поглавник и заповидник тридесет попов и правитељ христијанске вире, вазможному и вазвеличеному и племенитому и сможитому и свитлога рода краљева племену и таначнику и заповиднику генералом, бишкупом, баном, капитаном и вицекапитаном, војводам, шпаном и десетником и свих словинских и хрватских и приморских крајин' и земаљ' штајерских и коротанских и свих западних земаљ' господин господину херцегу, пишемо поклон и липо поздрављеније: поунска крајина, влашки синови, најпри бишкуп Радослав, војвода Милош, кнез Дојчин, кнез Рак, Богдан ага, кнез Врањеш, кнез Манојло, Вујица јузбаша, кнез Богдан, харанбаша Дракула, одабаше Томаш, Радохна, Радоје, Живко, Војин, Славуј, Новак, бешли баша кнез Новак, кнез Радосав Хранисав, кнез Вујин и сви кнезови поунских крајин' и сви јунаци мали и велики, препорученије господину херцегу и свим његовим поглавником. Ето чујемо, да хоћеш напридовати на ову крајину поунску. Ходи у добри час наприд, а ми ћемо чекати како, ваша милост, нам одлучак пошаљете и како Бог да, јере се вашој милости волимо дати и служити господину Ису Крсту и Марије матери и крижу божјему и свим свецем, него ли служити поганим Турком и вири проклетога Мухамеда отпадника, ки нас попирају и нашу виру кршћену и тирају да ми кршћену крв проливамо, а ми волимо њих крв проливати него ли своје вире кршћене. А сад и, ваша милост, молимо, пошаљите нам одлучак, који ћете нам разлог учинити бишкупу, који ли кнезовом, који ли агам, одабашам, јузбашам, малим људем, јере, господине милостиви, ми бишкуп, ишћемо од ваше милости један град или два, такајше два кнеза, сваки по град, који то дугованије справљамо. Не ишћемо од ваших пуних земаљ' него од седамдесет пустих градов, који су пусти међу Уну и Купу и од њих не ишћемо великих, него малих, е да би Бог дао, да Уну ослободимо и даље, јере морете ако хоћете с Богом јединим и с вашим трудом и нашим. И ако Бог даде, те се ми састанемо, хоће Бог видити, како ћемо ову крајину ослободити с Богом јединим и вам право и пошћено служити. Јере, господине милостиви, ако дојдете, хоће се ова земља дати и градови заједно и ми вашој милости нећемо невире учинити сврх Бога јединога. И, ваша милост, да сте, господине, здраво. И тако мудро, господине, чините, како бисмо ми не погинули. И та лист сраните и од својих људи и од сужањ', Бога и душе ради.

- Archiv für slavische philologie 16 (1894), стр. 211 - 212 -

 

[Игорь]

Између 1198. и 1199. године - Одломак из оснивачке хиландарске повеље писан на народном српском језику

... И од Влах' Радово судство и Ђурђево, а всеге Влах' 170,
и дах од битка что моге, и у Зетĕ кобиле и соли 30 спудов.
И аће кто од манастирских људи бĕжи или Влах' под велијега
жупана, или код инога кога, да се враћају опет. Ако ли од
жупаних људи приходе у манастирске људи, да се враћају
опет. И вса јелико дах манастиреви у Свету Гору, да нĕ трĕбĕ
ни мојему дĕтетеви, ни мојему унучетеви, ни мојему родиму,
ни иному никому-ре. Ако ли кто сије прĕтвори да му Бог суди,
и да му је суп'рница света Богородица на страшном судишти
оном и јаз, грĕшник Симеон. Крст Симонов и потписаније.

 

[Игорь]

Писмо поповске опћине (поред Требиња) Дубровнику, датирано у ХIII столеће.

От поповске опћине кнезу дубров'чкому и градксој опћинĕ.
То, јере смо уговорили станк'м о Узмĕх у Недељу, да ви ни сте рекли да се станемо на
оној странĕ Рĕке - нећемо ити к вам на ону страну дĕ ни нĕ закон, дĕ ви Радославу давше руку - тере га везасте !
Да, ако ћемо правому станку - у ки д'н ? Ђурђев д'н !
У т'де д'н да се станемо у Затоњĕ - дĕ имамо властелску потрĕбу.
И кака је ваша правина ?
Уговористе, да путника прĕдаде Трстеничане на станцĕ - тере је Климĕ Ничевић Хранишу у град привел.
Бог Ви дај здравје.

 

[Игорь]

Између 1214. и 1217. године.- Повеља Стефана Првовенчанога Дубровнику

В име отца и сина и светаго духа аз, вĕљи жупан Стефан, и с својов дĕтију, клну се кнезу дубров'чкому Жан Дандулу и все опћинĕ града Дубровника в Бога и свету Богородицу и в честни и животворешти крст Господ'н, и в света јеванђелија и в светих 12 апостол' и в светих 40 мученик' и в 380 светих отац'. Клну ви се без всакога пропадства јакоре да ви с'м пријатељ и моја дĕт, доку сте прави. И ако кто ваш враг прибĕгне у моју земљу, да ви га дам ако ви име што пакостити из моје земље. И да греду ваши људије по мојеј земљи с тргом без всаке бојазни, и да им нĕ никере силе, н' да си продају и купују свободно, а што је закон тржником у мојеј земљи да ми дају. И да не јемље Србљин Влаха без суда, н' ако се учини кривина међу Градом и мојов земљов, да се стају судије где је закон и да исправљају, а да не изма. Ако ли сије преступљу, да ме Бог суди и света Богородица.

 

[Сребрена]

Meni se ovo baš svidja, hvala, Igore.Isto je, i danas na pijaci možeš da čuješ ovakav govor:
"Да ја с'м бил рек'л мојим људем" možda bi samo glasilo "mojima ljudma", ako se zapiše baš "vukovski"- onako kako se čuje.

 

[Сребрена]

I ovaj primer je odličan, istovetni su padeži !!!!!!!