Народни српски језик кроз историју

Ови преписи старих српских писаних споменика су начињени с циљем да их свако може лако прочитати и видети какав је народни језик Срба био у прошлости. Стога су преписивани савременом ћирилицом уз пар додатних знакова ради што вернијега дочаравања изговора старосрпскога језика.

---

Ови преписи се читају на следећи начин :
ĕ - означава некадашњи глас *јат

- екавци га могу читати као *е
- ијекавци као *ије на дугом акценту, као *је на кратком и као *е на кратком акценту после гласа *р
- икавци га могу читати као *и​

' - апострофом је обележен изговорни полуглас.

- то је глас сличан ономе који се чује код слоготворнога р (рт, крв, срж)
- за пример можемо узети и глас који се чује између сугласникâ када их набрајамо (нпр. између: б, в, г, д, ђ)​

[....] - означава речи које нису успели прочитати преписивачи чије преписе ја преносим на савремено писмо

(пример) - речи које ја не будем могао прочитати и/или преписати биће овако означене

(!) - означава писарску грешку у изворнику

(?) - означава речи за које није сигурно да ли су у потпуности тачно преписане

---

 

[Игорь]

1233. године - Писмо Светога Саве игуману Спиридону
И ето, что се у сијемеј месте обрĕте, на благословеније удају ти крст'ц, да ми га носиш на вспоминаније, и појас'ц, јере га с'м полагал на гробĕ. С тĕмеј крстцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, н' оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрĕслех твојих, где га с'м полагал на гробе, крст'ц и појас'ц, и такуј с'м молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнĕ моленије. И удају ти убрус'ц, што ми су сĕмо даровали, а ја га тебе дарују, на благословеније да ти буде душевно и тĕлесно. И камич'к, что с'м обрĕл, да ти буде на многије потрĕбе и да га носиш при себе. И моли о нас, служитељу Христов, да ни Бог укрĕпи и схрани, да бисмо паки к вам дошли. И ако ми Бог даст и малу моћ...

-Препис Ђуре Даничића, Старине ЈАЗУ, књига IV (1872), стр. 230-231-

 

[Игорь]

Између 1234. и 1235. године. - Повеља краља Стефана Владислава
Ја Стефан Владислав, с помоћију Божијов краљ всĕх рашких зем'љ' и Диоклитије и Далмације и Тровуније и Захлмије, обећавају се вам гостем дĕдинĕм ми и очињĕм и мојим, кнезу Дубровчкому и всĕм властелом и всој опћинĕ градској од мала до веља, својим си хтĕнијем, чистĕм срдцем, без всакога пропадства јакоре од д'ншњега дне, ако ми стојите у сијеј клетвĕ, у коју ми сте се клели, да до мојега живота да ви држу у всакој правде, како ви је држал дĕд и от'ц ми, и да ви не створју никојегаре зла никим концем, доку не створју с вами трех суд: ако ли сије преступљу, да ме Бог с'пне и света Богородица и вси свети угождши Богу от вĕка.
Стефан Владислав с помоћију Божијов краљ всĕх рашких зем'љ' и приморских

 

[Игорь]

Између 1238. и 1240. године - Повеља краља Стефана Владислава
По милости Божијеј, ја Стефан Владислав пишу тебĕ, кнеже дубров'чски, и всĕј опћинĕ. Ја с'м имал к вама обĕт, да пријам тому граду, и да му работам уз јегову поч'ст ; а ви се сте обећали и рекли : "Да се сĕде твоја села свободно и твоји људије"; Да ја с'м бил рек'л мојим људем , да се не боје ништаре ; да ви како си се сте научили по клетвĕ наша села и наше бољари јемати, тако-зи сте и мнĕ учинили, давше своју руку и своју вĕру, тере моја села плĕнили и бољаре јели, а друге исĕкли. Да у том Бог да расуди, на ком је клетв остала, а ви што можете чинити, чините. Бог ви дај здравије. Стефан Владислав

 

[Игорь]

Око 1240. године- Повеља краља Владиславa

Степан Владислав, милостију Божијов краљ српски, давају своју милост пријатељем својим властелом дубров'чским и всеј опћинĕ градској, и праштају им могорише, што су давали од Жрновнице, и никим концем да им се сије не потвори ни од мојега брата ни од приснога кога-љубо, доколĕ стоје с мнов у правдĕ коју имам с њими. Кто ли сије потвори, да је проклет од Бога и од всех светих.
Стефан Владислав, помоћију Божијов краљ српски

 

[Игорь]

Између 1247. и 1249. године - Повеља хумскога кнеза Андрије
В име отца и сина и светаго духа.
Ја кнез вељи хлмски Андрĕј, с мојими синми, жупаном Богданом и с жупаном Радославом, и с мојими властели, ки су здĕ потписани, клнемо се кнезу дубров'чкому, Јакову Длфину, и властелем дубров'чким и всĕј опћинĕ градској у господина Бога, и у свето јеванђелије и у ч'стни и животворећи крст господ'н. и у 318 светих отац' иже у Никеји:
Да имамо мир с вами у вĕки, како су имали и наши старĕши с вашими старĕшими у стари закон,
да ви је отворена наша земља о всĕх ваших печалех, и да си иду Дубровчане по нашĕј земљи с својим добитком и с својими рĕчми, спасени буду стојеће, придуће, појдуће, а правина да јест.
А ваш чловĕк, ки приде у нашу земљу невољов, кому је искана правина и неисплњена буде - да стане и да учини правину.
Ако ли приде так чловĕк, кому не искана правина - да му се не узме ни т'н'к кон'ц, доку појде у своје мĕсто, и тамо да учини правину.
По том и да не придемо на вас с вашим врагом.
А да се нĕкоја кривина међу нами учини - да се с правинов исправи у стари закон, а мир да се не руши.
Си су Хлмљане који се клеше: Хрелко Растимирић, Добровит Радовчић, Хрела Стĕпковић, Одумисл и Стрĕзимир Адамовића, Чепрна Осилић, Хранислав Првославић, Бигрĕн Мрђић, Добромисл Побратовић, Десĕн Беривојевић, Радован Привидружић, Хрела Десавчић, Прибĕн Злошевић, Тома Чупетић, Гал'ц Влксанић, Хрела Хранидружић, Прĕдислав Влкмирић, Воимир Влктић, Богдан Добромирић, Хрватин Турбић, Првослав Проданчић, Братослав Влковић, Берко Радованић.
Ако ли сије прĕступимо, да ни Бог с'пне, и света Богородица и вси свети !
† Крст кнеза Андрĕја

 

[Игорь]

23. августа 1254. године. - Повеља краља Стефана Уроша I

Ја Стефан Урош, с помоћију Божијов краљ все српске земље и поморске,
обĕтују се присному си кнезу дубров'чскому Злату Андрĕји, и всĕм властелом дубров'чским, и всĕј опћинĕ градској у Господа Бога вседржитеља, и у прĕчисту јего матер, и у свети и ч'стни и животворећи крст господ'н, и у света Божија јеванђелија, и у все свете Богу угодивше од вĕка. Јако земљу и виноградĕ, что сте држали до умртија господина ми отца, да си ју држите. А потола что се најде посађено виноградми или земље пријемше, да се судом исправи, да что суд укаже краљевству ми - буди краљевству ми, а что вам покаже - то вам. Суд да стаје од Михојља дне до Ђурђева дне, к'ди вам буде трĕбĕ. И суд да стаје гдĕ је и прĕђе стојал у дни господина ми отца. Судце обоје да се клну, јако да право судĕ. Кумерка аће постави краљевство ми, да стоји у законĕ отчинĕ ми. И ако се која годĕ кривина чини међу људми краљевства ми и међу људми вашими, да се судом исправља. Војска краљевства ми гдĕ љубо находи људи ваше, или с тргом или без трга, да им никогаре зла не учини. С гради краљевства ми да си живĕте у законĕ, како сте жили у дни господина ми отца. И ако се обрĕте чловĕк земље краљевства ми осуђен вашему чловĕку, да му моје судце издају добит'к. Аће ли му добитка не стече, а они да подају кривца самога до урока, доколĕ судце уреку. Ако ли га судце не издаде, да гдĕ ми правда укаже узети т' длг, да га узме краљевство ми и да га постави гдĕ га буде право поставити. И да ви држи краљевтсво ми у чти како ви је држал господин ми отац, но ако и ви начнете стојати краљевству ми како сте стојали господину ми отцу. И аће кто прибегне од вас у земљу краљевства ми, да не испакости вам ничто, стоје у земљи краљевства ми. Тржници ваши да греду на Брсково, и давше десет'к од соли, и потола да си греду краљевства ми скрозĕ моју земљу свободно, а да ви се не уземље ничто. И да греду с вељим тргом на трге краљевства ми, јемше од Кавад дори до Свил. А что је мала купља, да си продају по земљи краљевства ми ходеће свободно. А другому приш'дшуму к вам кнезу кон тога кнеза, да стоју вину к вам у сијем обĕтĕ, доколĕ ми и ви стојите у том обĕтĕ у что сте се обећали краљевству ми. И ако хоће сије схранити краљевство ми тако да ме Бог схрани у си вĕк и у придући.

СТЕФАН УРОШ С ПОМОЋИЈУ БОЖИЈОВ КРАЉ ВСĔХ РАШКИХ ЗЕМ'Љ' И ПОМОРСКИХ.
И сије обећаније бист, господина краљa, прĕд Михајлом Пеженићем и прĕд Петром Матејићем и прĕд Андрĕјем Чрĕвићем.

 

[Игорь]

3. фебруара 1267. или 1268, у Брњаку - Повеља краљице Јелене
Јелена, милостију божијов краљица все српске земље и поморске. Обĕтују се архиепискупу дубров'чкому и кнезу и всој опћинĕ градској у господа бога вседржитеља и у прĕчисту јего матер и у ч'стни животворећи крст господ'н и у света божија јеванђелија и триста ос'мдесет отац' никĕјских и у все свете Богу угодивше от вĕка, како хћу љубити в'с град и како му пријају владике, које су у градĕ, тако да га и ја љубљу, и такође да му пријају. И ако приду купци дубров'чци без краља у мој двор, што им исхаби мојим посланијем или на моје пријатељство или нĕкто властелин или кто годĕ, все да им ја плаћу. И ако име хтĕти краљ послати војску на Дубровник или гусу или што годĕ пакостити Дубровнику, да је од мене вĕдĕније у градĕ, колико највеће могу брзо, и да с'м у всаку вашу невољу. И ово-зи ја пишу малому брату Николĕ и брату јегову Франчиску и госпом дубров'чским Михајлу Бенчулићу и Петру Богданићу.
И сије писаније пишу на Семијун д'н у Брњацĕх. И ово-зи је име архиепискупа дубров'чкога Илијарда и кнеза дубров'чкога Иван Стролат, у које се врĕме сија књига писала. И ја постављају моју печат на сијеј књизĕ.
Јелена милостију божијов краљица все српске земље и поморске.

 

[Игорь]

Између 1276. и 1282. године - Повеља краља Стефана Драгутина

Пише краљевство ми, да је вĕдомо всакому. Дало је краљевство ми милост Дубровчам, да си продају вино без воде и мед у уцĕн.
У Брсковĕ, у тргу краљевства ми, ако се кто најде продав вино с водом и мед прĕз уцĕн да му се все узме што има.
А за ине тржнике да не има печали краљевство ми. Да им се се не помете, доку стоје у правдĕ краљевству ми.
СТЕФАН КРАЉ СРПСКИ

 

[Игорь]

Између 1276. и 1282. године - Повеља краља Стефана Драгутина

Пише краљевство ми, всĕм да је у свĕдĕније, сикову милост створи краљевство ми властеличићем дубров'чким:
Да греду с тргом у земљу краљевства ми, и гдĕ греду у које мĕсто или у Брсково или индĕ гдĕ годĕ,
да им нĕ никојере неправде ни усиља; и крчму да носе; и прĕбĕгар да не влада над њими.
И с Србљином у којем годĕ судĕ - нигдĕ индĕ да се не прју, да греде прĕд краљевство ми.
Кто ли се дрзне прĕтворити, да приме гнĕв и наказаније от краљевства ми, сије бо все писа краљевство ми, да је всем у свĕденије.
СТЕФАН КРАЉ И С БОГОМ САМОДРЖ'Ц СРПСКИ.

 

[Игорь]

1281. године - Повеља краља Драгутина о трговини

Пише краљевство ми кнезу дубров'чскому Николĕ Маврижину, и судијам, и вĕћником, и властелом и всој опћинĕ дубров'чској.
Како сте послали краљевству ми властеле ваше, придоше Зр'з и Грубĕша, како се свршило бĕше врĕме устроју пет годишт', како сте били уговорили с краљевством ми, да од селĕ и напрĕд краљевство ми чини милост властелом дубров'чским, и опћинĕ и тржником их, да им је мир који је и прво им бил доклу живу право с краљевством ми. Ако ли што погрĕше земљи краљевства ми, и не исправе ми се, да им се да вĕдĕније тр'ми мĕсеци, јако си могу тржници их отити у град с всĕм својим. А да дају краљевству ми на годиште двĕ тисући перпер'. И сему-зи миру не урече краљевство ми урока, доклу хоће бити, н' ако ми не згреше. И до живота мојега, да си имају си-зи мир, и си-зи двĕ тисући да дају на Дмитров д'н. Стефан, по милости божијеј краљ српских зем'љ' и поморских

 

[Игорь]

Између 1282. и 1284. године - Писмо Стефана Уроша Милутина жупану Твртку

Краљевствa ми љубовному жупану Твртку. Знаши, како је узето Урсетеви дрĕво и с добитком, да много писа краљевство ми кнезу дубров'чкому и всĕм Дубровчам да тамо посила краљевство ми Урсете. Да тако ти мојега живота и моје љубве, кто ти излазе тудĕ-зи по работах својих си, како мож, оно-зи узми на њих и подај Урсетеви. А који ти греду на трг краљевства ми, нĕмај за ње печали. И да види краљевство ми како ми свршити хоћеши си-зи пос'л, јере се смо огрĕшили у сем-зи чловĕцĕ, да освети га. Стефан Урош Краљ

 

[Игорь]

После 1282. године - Повеља краља Стефана Уроша II Милутина

Да је вĕдомо всакому, створи милост краљевство ми трговцем дубровачким, да ходе по земљи краљевства ми свободно, а никто да им не испакости ништа, ни им забави ништа; и који купци греду мимо Брсково, а не свраћају се у Брсково, да им никто не име забављати ни на њих трĕбовати чеса. Кто ли се обрĕте испакостив им или што узме од њих, да приме гнĕв и наказаније от краљевства ми. И да плати петс'т перпер' краљевству ми. СТЕФАН УРОШ КРАЉ СРПСКИ

 

[Игорь]

1289. године - Повеља краљице Јелене написана у Котражи

Пише краљевство ми, да је вĕдомо всакому.
Милост створи краљевство ми опћинĕ дубров'чкој, што си су држали винограде у господина ми свето почившега краља,
то да си и с'де држе; и каку им је милост створил син краљевства ми краљ Урош, такође им и ја стварам.
А ту им милост створи краљевство ми на Котражи. А ту бĕше судија Болеслав, казн'ц Мрнан, судија Десислав.
И приде од њих у пос'лство краљевству ми Лукар Михојловић и Пиро Гојславић.
Да кто се прĕтвори, да приме гнĕв и наказаније от краљевства ми. А т'де бĕше им кнез Дубровчаном Марин Жорги.
ЈЕЛĔНА КРАЉИЦА

 

[Игорь]

Око 1300. године - Запис на народном српском језику у рукописном јеванђељу

Бог да прости Рада мајстора, јер ми удĕла чтичије књигам,
и Драганову матер, јере ми испреде конце књигам,
и попадију Утĕху, јере ми прĕмĕни опираше,
и всего мира христијанска.
Бог да прости и тĕх који ме су научили,
в вĕки, амин.

-Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 35, стр. 16

-Препис Ватрослава Јагића, Старине ЈАЗУ, књига 9, стр. 127-130

 

[Игорь]

14. септембар 1302. године, дворац Врхлаб на Копаонику - Повеља краља Стефана Уроша II Милутина

Пише краљевство ми, да је вĕдомо всакому. Створи милост краљевство ми граду Дубровнику, да приходе их трговци по земљи и по трговĕх краљевства ми, и да не ходе на војску, и нијед'н чловĕк у српској земљи, мал же и велик, да не удаје у удаву Дубровчанина, и да им се коњи под ризницу не узимају ни на коју работу, и да им не намĕтује без воље месо купити, или браве, или свиније, или краљево или чије годĕ, ни малу ни велику купљу, развĕ к'ди се хоће краљево месо продати, да се заручи по всему тргу, да не продају ни купију меса, доколĕ се краљево прода, и да им се не узима по силĕ ни скрлато ни мед ни мука ни која купља. И куће да им се не печате ни от краља ни от властел'. И како им је закон у Брсковĕ от испрва, тако да им је и у Рудницĕ, а инога новаго закона да им не постави краљевство ми. И у кога се обрĕте луд отрок, тере што кому испакости, да у том господара не ишту н' да си ишту кривца. Ако ли крв учини дĕтић, да га пода господар, ако ли га га не пода, да плати господар вражду, како и Саси плаћају. И да си ходе свободно по земљи и по трговĕх краљевства ми. Да при којим их селĕ штета најде, да плати село ближње. Ако село не плати, да плати краљевтсво ми. И град да не работају ни га бљуду. И аће се обрĕте који длг между Србљином с Дубровчанином, да да им је суд прĕд судијом српским и прĕд једнĕм Дубровчанином. И што судита, то-зи да је свршено. А прĕд краљевство ми да иду за невĕру, за вражду, за чељадина, за кон, у том да је суд Дубровчанину прĕд краљевством ми. И купци што несу купљу, ако растовари у Брсковĕ, да плати царину, ако ли мимо несе да где прода, ту и царину да плати. И ако кто пакости виноградом дубров'чким, да га позову прĕд краљевство ми: да што се обрĕте крив, да даст краљевство ми, чловĕка да издаст. Да аће не да, да плати краљевство ми. И јеште да их држи краљевство ми на том законĕ који су имали у светопошившега господина отца краљевства ми, да ходе свободно по земљи краљевства ми. И сију милост створи краљевство ми у Врхлаби, к'ди приходи краљевству ми поклисар от Дубровника, Никола Крусић и Бинчула Фосковић. И сије се писаније створи на Крствов д'н в свĕдĕније всакому. Стефан Урош краљ

 

[Игорь]

Око 1313. године - Повеља Стефана Драгутина

Милост створи господство ми дубров'чким тржником, да ходе по мојеј земљи свободно с тргом, без правде никто да им ништа не испакости;
У којеј ли се жупĕ што испакости, та-зи жупа воља да дâ кривце воља да плати. Господин Стефан.

 

[Игорь]

27. децембра 1321. године у Дугом Пољу - Краљ Стефан Дечански

Да је свĕдомо всакому. Створи милост краљевство ми граду и кнезу и всој опћинĕ града дубров'чкога и трговцем,који ходе всудĕ по земљи краљевства ми, к'ди доходи Грубеша и Никула поклисар на степан д'н на Длго Поље, и сију милост им да господин краљ, да су на законĕ, што им је дал свето почивши господин ми от'ц. Да им нĕ удаве у ком годĕ длгу, лише судом да се ишту, да је јед'н Србљин а други Дубровчанин. Аће буде пра с Сасином, да буде јед'н Сасин а други Дубровчанин, прĕд тĕми да се расправљају. Тко ли прĕслуша писаније краљевства ми, да примĕ гнĕв и наказаније от краљевства ми, и да плати краљевству ми 5 с'т перпер, и да је крив, у чем при.
Стефан Урош милостију божијеју краљ всĕх српских зем'љ' и поморских.

 

[Игорь]

25. март 1326. године, у Дању - Краљ Стефан Дечански

Пише краљевство ми, да јест вĕдомо всакому.
Створи милост краљевтсво ми а поклисарем дубров'чским Жуњу Влкасовићу, и Жуњу Држићу и Жуњу Лукаревићу,
да им ходе трговци по земљи краљевства ми и по трговĕх и по путевĕх, да им нĕст пакосте не и од кога у земљи краљевства ми,
да ходе свободно, да се никто за њих не задеђе. Испакости ли им кто што, или у тргу или у жупĕ - да им сплати все жупа.
Не исплати ли им жупа - да им плати краљевство ми из моје куће. И пак им створи милост краљевство ми, и записа:
Аће им се где случи дрĕво, тере им се разбије на мори при земљи краљевства ми - да се за онози дрĕво никто не задеђе
од властел' краљевства ми, ни од вељих ни од малих. Аће ли им се која чтета учини ондези - да им сплате околна села воља град,
који буде. Не исплати ли им - да им краљевство плати из моје куће.
Кто ли им што испакости трговцем у земљи краљевства ми или дрĕву, да плати краљевству ми 5 с'т перпер'.
А сију им краљевство ми записа милост на Дани, мĕсеца марта, 35. д'н, на благовĕштеније,
а од в'плштенија Христова тисушта и 326. лĕто.
А ту бĕше војевода Младĕн, и тепчи Владоје, и челник Ђураш, и Ранко рече писати. Стефан Урош краљ.

 

[Игорь]

Између 1332. и 1341. године - Повеља великог слуге Јована Оливера

По милости Божијеј и по милости господина ми краља Степана, ја слуга вељи Оливер створих милост господину ми Светому Димитрију иже у Кочĕнех, а на лице игумену Симеону. Најдох селиште пусто Светаго Димитрија у Јастребницĕ и подах мога чловĕка Тодора, који ми се прĕда из Грк', по руце да насели онози село. И такову милост учиних, да греде кто љуби Светаго Димитрија на закон црковни, и да су слободни од всĕх работ' господства ми, и да им се не узима ники подан'к, ни краљев, ни мој, ни позоб, ни душегубија, и да не работају ниједну работу, ни оранија, ни копанија, ни поноса, т'кмо да работају цркви господина ми Светаго Димитрија. И да не има области ники владал'ц господина ми краља, ни мој, ни севаст, ни кнез, ни прахтор, ни псар ни ини кто иже под властију. Кто ли се најде потварати и разарати сију милост и сије утвржденије, всаки и по мнĕ господујушти, да му јест м'стник Господ Бог и прĕчистаја Мати и светиј Јоан Крститељ и светиј Димитрије да му јест супротивник, и 318 отац' никејских, и 4 јевангелисти, а сију милост учиних у Кочанĕх на лице игумену Симеону, да он обладује. Записа се сија милост мĕсеца декеврија 7. д'н. Јоан велики слуга Оливер все српскије земље и поморскије. Протопопа Агапит писа...

 

[Игорь]

1335. године - Натпис на порталу јужних врата манастира Високи Дечани

Фрад Вита, мали брат, протомајстор из Котора, града краљева,
с'зида овузи црков светога Пандократора господину краљу Стефану Урошу III-ему
и својему сину светлому и прĕвеликому и прĕславному господину Стефану.
С'зида се за 8 годишт', и доспĕла је с'всĕм црков в лĕто 6843.

 

[Игорь]

26. октобар 1345. године - Душан Силни

Пише краљевство ми, да јест вĕдомо всакому, како придоше поклисарије властели дубров'чци краљевству ми под Сер: Пиро Грубешић, и Мартол Чрĕвић и Паске Гучетић, и говорише краљевству ми на слугу Дабижива, како је учинил трг на Трĕбини и узима од товара динар, кто греде и у Дубровник и из Дубровника, и од добитка, који греде у Дубровник. И говорĕ Дабижив прĕд краљевством ми "Узимана је и прĕжде она-зи царина ондĕ-зи !" а говорĕће поклисарије Дубров'чци "Та-зи царина не узимана од века од коле свĕт стал". И краљевство ми изнађе, јерĕ не узимана та-зи царина и у мојих дĕд', и прадĕд', и родитеља краљевства ми и у краљевству ми, и створи милост краљевство ми всем властелом дубров'чцим, велим и малим, да не онога-зи трга на трĕбини, како га и прĕжде не било, и по сема сега да не узима Дабижив Дубровчаном на царине да никојега дохотка, ни трговцу дубров'чкому, ни Влаху, ни Србљину, да никому. И кто греде у Дубровник и из Дубровника, и всаци властели који ће стојати по Дабиживĕ, да не узима царине те-зи до века веку, ни у сина краљевства ми, да ни у кога настојештаго краља у Србљих. И сије записа краљевство ми, да је тврдо и неразорĕно до вĕка. Кто ли потвори сије записаније краљевства ми, да јест проклет од господа Бога, и од прĕчистије Богородице, и Одигитрије и од светих апостол' 12 врховник, и да га убије и порази сила ч'стнаго крста Христова. А такови потвориви да ми јест невĕр'н, и да плати тисућу перпер' краљевству ми. А сију милост прĕрĕчи господин краљ под Сером, мĕсеца охтебра 26, в лĕто 6854. Стефан краљ.

 

[Игорь]

1356. године - Стефан Урош V

Пише и повељĕва царство ми, да јест вĕдомо всакому. Створи милост царство ми трговцем, или јест Дубровчанин или Бнет'к или ин кто, всаки да греде с тргом у земљу царства ми и у Призрĕн и куде им хотĕније, свободне, без всаке забаве, а да не има ни од кога ниједне печали или које забаве, ни од царства ми ни од којега властелина царства ми ни од ниједнога ћепалије ни од земљанина ни од инога кога владуштаго у земљи царства ми. Кто ли се нађе забавив што или што уз'м, да им плати царство ми. А аће усхоће што узети мати царства ми, госпођа царица, што од њих трга, а или царство ми, ништо да им се не узме без купa. И записа се сије слово царства ми в лĕто 6864. индикт 10. Mĕсец ђенвар д'н 10.

 

[Игорь]

25. април 1357. године - Стефан Урош V

Царство ми суродником, властелом дубров'чким, кнезу и всој опћинĕ. Знате ви како јест дал родитељ царства ми, господин светопочивши цар, матери царства ми, госпођи царици, тргове зетске, и паки јест с'да дало царство ми трг призрĕнски цркви господина цара Арханђелу. Да тамо ви јест писало царство ми књигу свободну, вам и друзĕм градовом, да гредете свободно без всаке забаве у земљу царства ми, а никто ништо да ви не забави или ви што узме у земљи царства ми. Кто ли ви што узме, да Ви плати царство ми. Аће ли што усхоће узети мати цартсва ми, ништо без купа да ви не узмемо, т'кмо да купимо. А за Жарка што ви јест узел нĕ знало царство ми, ни ми сте казали. Да пошлĕте ми добре људи, да позову Жарка прĕд царство ми, да ви га да царство ми да ви плати все самоседмо ! А тамо с'м послал властеличића царства ми, Влкшу, у Свети Срђ, да стоји, и да ви чува и бљуде од всаке забаве и од Жарка и од всега, и ш њим да сте позвали Жарка прĕд царство ми. Мĕсец ђенар.

 

[Игорь]

29. септембар 1360. године - Стефан Урош V

Добродĕтељно и всеразумно с истиноју царскаго словеси постављајет царство ми в свĕдĕније всĕм,
како придоше к царству ми на Сĕнице всепоштени властеле дубров'чци с дарови и с ч'стију: Михо Држић и Јаке Манчетић, и успоменуше царству ми о работах градских и о законĕх и о царинах, које су с'ги настале, а нĕсу биле у родитеља царства ми. Има хотеније, и о сем благоизволи и створи милост царство ми всему граду Дубровнику, всĕм властелом дубров'чким, велим и малим, и даде им царство ми овози записаније и моју вĕру царску, јако што су властеле а или трговци дубровч'ци, да греду с тргом и с всаком купљом свободно у земљу царства ми, и на вĕру царства ми да греду или на Зету на Балшиће, а или на државу кнеза Војислава и у земљу царства ми, да тргују и ходе свободно у кући царства ми и у градовĕх, и по трговĕх и по земљи царства ми. А никто да им не има забавити, ни ћефалија који љубо ни властелин царства ми, ни који кнез да и ин никто, ни мали ни велик. Т'кмо да доходе свободно с тргом у земљу царства ми, и опет да си походе својим добитком без всаке забаве у Дубрновник. И оште: за онези царине, којено су с'ги постале, а нĕсу биле у родитеља царства ми, и на тĕхзи царинах да не плаћају никому ништо: кто ли им забави о чем на тĕх царинах, а ил' им што узме, да се каже како невĕрник, и да плати тисућу перпер' царству ми. И овози записаније и моју вĕру даровах властелом дубров'чким, јако да им јест тврдо и никим непотворимо, и за царине никому ништо да не плаћају, ни да им јест тези царине, што нĕбило у дĕда и у родитеља царства ми и у мојих првих. И сије обичноје и златопечатноје слово царства ми записа се и утврди знаменијем царским в лĕто 6869, индиктион 14, мĕсеца сектебра 29. д'н, на Сĕницах при логофетĕ Драгославĕ. Стефан Урош, вĕрни цар Србљем и Грком