Тешко сваком снеприликом!
Тешко томе ко памети нема,
самур-капи на ћелавој глави,
а долами на плећи грбаве,
а копчама на кривим ногама,
чисту злату на дебелу платну,
а ђердану на каљаву врату,
оштрој ђоди у страшиве руке,
а ногама под манитом главом,
а јунаку у селу нејаку!
Виша је гора од горе
Виша је гора од горе,
Највиша Ловћен планина;
У њој је трње и грабље,
У њој су сн'јези и мрази
У свака доба годишта;
Виленски у њој станови,
Свеђ' виле танце изводе;
Јунак ми коња јездаше,
Предрагу срећу искаше;
Виле ми њега виђеше,
Јунака сташе дозиват':
„Овамо свраћај, јуначе!
„Твоја се срећа родила,
„Сунчаном ждраком повила,
„Мјесецем сјајним гојила,
„Зв'јездама сјајним росила.“
Тешко томе ко памети нема,
самур-капи на ћелавој глави,
а долами на плећи грбаве,
а копчама на кривим ногама,
чисту злату на дебелу платну,
а ђердану на каљаву врату,
оштрој ђоди у страшиве руке,
а ногама под манитом главом,
а јунаку у селу нејаку!
Виша је гора од горе
Виша је гора од горе,
Највиша Ловћен планина;
У њој је трње и грабље,
У њој су сн'јези и мрази
У свака доба годишта;
Виленски у њој станови,
Свеђ' виле танце изводе;
Јунак ми коња јездаше,
Предрагу срећу искаше;
Виле ми њега виђеше,
Јунака сташе дозиват':
„Овамо свраћај, јуначе!
„Твоја се срећа родила,
„Сунчаном ждраком повила,
„Мјесецем сјајним гојила,
„Зв'јездама сјајним росила.“