комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Напредњачко скрнављење празника Сретење
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Србијански народ верује да је Сретење дан када се срећу сенка и медвед, зима и лето. Али, то је и дан када се сусрећу наша историја и наша држава. На Сретење, Србија обележава Дан државности. Празник обухвата 15. и 16. фебруар, у знак сећања на два важна историјска датума наше Србијанске историје; један је дан када је на збору у Орашцу 1804. године под вођством Карађорђа дигнут устанак против турака, а други је дан када је у нашој старој престоници Крагујевцу 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни, и за то време изузетно либералан Устав Кнежевине Србије.
Нормално је да се на прославама додељује државно ордење. Схватљиво је и да ће свака власт да ордење додељује оним јавним личностима за која та власт сматра да треба.
Међутим, власт председника СНС-а у понижавању Србије и у свом вулгарном анти-Србијанству, данас је превазишла саму себе.
Ове године не само што је орден на Сретење додељен једној најблаже речено политички проблематичној личности која баш ничим није задужила Србијански народ, већ је Жељка Цвијановић поврх свега - усташка унука.
Ко је био Пејо Марић, деда одликоване Жељке Цвијановић?
Пејо Марић је био Босански Хрват који је живео у селу Врелу код Дервенте и био је усташа баш када су на подручју Дервенте и Брода у време НДХ почињени стравични злочини над православним становништвом. У књизи Страдање Срба општине Српски Брод за вријеме Другог свјетског рата аутора Михаила Пантића, која је изашла 2005. године у Новом Саду, налазе се изјаве и сведочења Босанских Срба који су некако успели да се спасу од усташа.
Деда Жељке Цвијановић, усташа Пејо Марић, посебно се истакао у зулуму над Босанским Србима, па му се зато име спомиње у књизи. Аутор Михаило Пантић у својој књизи износи следеће информације: "Све покоље, пљачке, палеже и остале зулуме над Србима у срезу Дервента вршили су домаће усташе Хрвати. Особито су се истакли у прогону Срба усташе Мато Карловић, столар из села Жеравац, који је у почетку био усташки логорник, а сада је општински начелник. у Лужанима и који се је показао као велики крволок, Маријан Колобарић, земљорадник из Вишњике, који је у време покоља био општински начелник и усташки повереник у Лужанима, Иван Јукић, трговац из Грка, Илија Арелић, земљорадник из Буковице, Иван Рајић, римокатолички. жупник из Буковице, Врдољак за кога не знам шта је био, али сада је жељезнички чиновник у Босанском Броду, Рудика Шнур,усташки командантиз Бруснице, Марко Катавић земљорадник из Грка, Пејо Марић, земљорадник из Врела."
Из изјаве логораша датим београдском Комесаријату за избеглице и пресељенике 11. априла 1942. године и 14. маја 1943. године, може се доћи до закључка у ком броју и када су заробљени Босански Срби упућени са подручја општине Српски Брод у логоре смрти Јадовно и Госпић.
Михаило Пантић наводи и чињеницу да је у време НДХ у Српском Броду и Дервенти од стране усташа убијено две и по хиљаде Срба.
Одликована Жељка Цвијановић је и сама признала да јој је деда био у усташама. Пејо Марић је преживео рат и умро је природном смрћу 1992. године
Да ли је једна усташка унука заслужила да на Србијански државни празник Сретење у Орашцу бива одликована? Зар она, чији је деда Пејо Марић био усташа који је палио српска села, да добије једно од највиших државних одликовања Републике Србије?! Ово је много више од уобичајених безобразлука напредњачког режима. Председник СНС-а овим је тешко увредио Србијанце, оскрнавио нам је Сретење и од народа ће да буде кажњен на изборима!
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Србијански народ верује да је Сретење дан када се срећу сенка и медвед, зима и лето. Али, то је и дан када се сусрећу наша историја и наша држава. На Сретење, Србија обележава Дан државности. Празник обухвата 15. и 16. фебруар, у знак сећања на два важна историјска датума наше Србијанске историје; један је дан када је на збору у Орашцу 1804. године под вођством Карађорђа дигнут устанак против турака, а други је дан када је у нашој старој престоници Крагујевцу 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни, и за то време изузетно либералан Устав Кнежевине Србије.
Нормално је да се на прославама додељује државно ордење. Схватљиво је и да ће свака власт да ордење додељује оним јавним личностима за која та власт сматра да треба.
Међутим, власт председника СНС-а у понижавању Србије и у свом вулгарном анти-Србијанству, данас је превазишла саму себе.
Ове године не само што је орден на Сретење додељен једној најблаже речено политички проблематичној личности која баш ничим није задужила Србијански народ, већ је Жељка Цвијановић поврх свега - усташка унука.
Ко је био Пејо Марић, деда одликоване Жељке Цвијановић?
Пејо Марић је био Босански Хрват који је живео у селу Врелу код Дервенте и био је усташа баш када су на подручју Дервенте и Брода у време НДХ почињени стравични злочини над православним становништвом. У књизи Страдање Срба општине Српски Брод за вријеме Другог свјетског рата аутора Михаила Пантића, која је изашла 2005. године у Новом Саду, налазе се изјаве и сведочења Босанских Срба који су некако успели да се спасу од усташа.
Деда Жељке Цвијановић, усташа Пејо Марић, посебно се истакао у зулуму над Босанским Србима, па му се зато име спомиње у књизи. Аутор Михаило Пантић у својој књизи износи следеће информације: "Све покоље, пљачке, палеже и остале зулуме над Србима у срезу Дервента вршили су домаће усташе Хрвати. Особито су се истакли у прогону Срба усташе Мато Карловић, столар из села Жеравац, који је у почетку био усташки логорник, а сада је општински начелник. у Лужанима и који се је показао као велики крволок, Маријан Колобарић, земљорадник из Вишњике, који је у време покоља био општински начелник и усташки повереник у Лужанима, Иван Јукић, трговац из Грка, Илија Арелић, земљорадник из Буковице, Иван Рајић, римокатолички. жупник из Буковице, Врдољак за кога не знам шта је био, али сада је жељезнички чиновник у Босанском Броду, Рудика Шнур,усташки командантиз Бруснице, Марко Катавић земљорадник из Грка, Пејо Марић, земљорадник из Врела."
Из изјаве логораша датим београдском Комесаријату за избеглице и пресељенике 11. априла 1942. године и 14. маја 1943. године, може се доћи до закључка у ком броју и када су заробљени Босански Срби упућени са подручја општине Српски Брод у логоре смрти Јадовно и Госпић.
Михаило Пантић наводи и чињеницу да је у време НДХ у Српском Броду и Дервенти од стране усташа убијено две и по хиљаде Срба.
Одликована Жељка Цвијановић је и сама признала да јој је деда био у усташама. Пејо Марић је преживео рат и умро је природном смрћу 1992. године
Да ли је једна усташка унука заслужила да на Србијански државни празник Сретење у Орашцу бива одликована? Зар она, чији је деда Пејо Марић био усташа који је палио српска села, да добије једно од највиших државних одликовања Републике Србије?! Ово је много више од уобичајених безобразлука напредњачког режима. Председник СНС-а овим је тешко увредио Србијанце, оскрнавио нам је Сретење и од народа ће да буде кажњен на изборима!
Poslednja izmena:
