Neću više da te sanjam
Neću više da te sanjam,
san me laže da si moja
pa s dodirom nespokoja
u snove uranjam.
Narediću srcu svome,
da ne boli kad te vidi,
da o oštre morske hridi
tuge se polome.
Ubediću samog sebe
da ne postojiš,
mada znam da nije lako
ponajbolje biće tako
jer ti moju ljubav draga
prosto ne vidiš.
Prekršiću obećanja
samom sebi nekad data,
zaključaću svoja vrata
za svoja sećanja.
Još večeras nazdraviću
čašom vina našem kraju,
bar je on u punom sjaju.
Sve zaboraviću.
Jer možda sam prošle dane
ja odsanjao
pa sad snove svoje želim
s ružnom javom da podelim,
a java k’o svaka java
sve vremenom uništava.
Neću više da te sanjam,
san me laže da si moja
pa s dodirom nespokoja
u snove uranjam.
Narediću srcu svome,
da ne boli kad te vidi,
da o oštre morske hridi
tuge se polome.
Ubediću samog sebe
da ne postojiš,
mada znam da nije lako
ponajbolje biće tako
jer ti moju ljubav draga
prosto ne vidiš.
Prekršiću obećanja
samom sebi nekad data,
zaključaću svoja vrata
za svoja sećanja.
Još večeras nazdraviću
čašom vina našem kraju,
bar je on u punom sjaju.
Sve zaboraviću.
Jer možda sam prošle dane
ja odsanjao
pa sad snove svoje želim
s ružnom javom da podelim,
a java k’o svaka java
sve vremenom uništava.
