Napišimo neki dobar i sveobuhvatan dokument ekonomskog programa za Srbiju

Ваучерски систем образовања. Прво кренемо са високим образовањем, а после средње и основно.

Нпр. Држава сваком студенту даје ваучере у одређеном новчаном износу (или свима једнако, или сразмерно успеху у чколи. Нпр. одчичан ђак добија ваучер у износу од нпр. 150 000 динара, врло добар 130 000, добар 110 000 (цифре пишем само примера ради).

Ваучер може да се искористи у било којој високошколској акредитованој установи (или само на државним факултетима).

И сад...студент бира који ће факултет. НПр. имао је врло добар успех у чколици и има ваучер од 130 000 динара (пута четири године...нпр...или одједном 520 000. (укупно за све четири године). И асд..може да бира где ће да их потроши. Нпр...упише неки металуршко рударско учитељски...који има школарину од нпр. 90 000 по години. Он је свој ваучер искористио (не добија разлику...већ је њиме покрио трошкове уписа године). Или неки који баш толико кошта..нпр...психологија на филозофском можда кошта 130 000. Међутим, можда он хоће да студира нешто што кошта више. Нпр...електротехнику где је година нпр. 180 000 динара, или медицину где је година нпр 170 000 динара или већ... У том случају мора да се снађе за паре. Фали му још 50 000 или 40 000 по години. То узме од родитеља, или позајми од банке па враћа касније или ради преко лета, или већ..као се снађе. Ако не уме да се снађе за разлику (да је учио, разлика би била мања...или је не би било јер би као одличан имао већи ваучер), онда нека одабере факултет који му се уклапа у ваучерски буџет.

Данас је прилично неправедно...да неко ко је изнад линије не плаћа ништа, а онај ко је испод линије, макар за једно место плаћа цео износ. А разлика између тих линија је често минимална.
 
Да додам. У том систему, нема држва шта да одлучује колико ће места на буџету имати који факултет. Ових дана је избио неки скандал јер је Влада укинула неких 16 буџетских места Филозофском факултету.

Сваки факултет сам потпуно самостално одређује колико ће студената да прими. У ваучерском систему држава даје потпуну слободу факултетима да сам одређују број места. А сразмерно атрактивности факултета и потражње од стране студената и капацитета факултета, сам факултет добија преко ваучера заслужен део новца из буџета, а не да влада одређује колико који факултет да добије из буџета.

Управо..уместо 20 министара или неколико службеника у министарству просвете, одлуку о томе колико ће који факултет добити из буџета доноси десетине хиљада студената својом слободном вољом.

Свакако да је други начин расподеле далеко праведнији.
 
Poslednja izmena:
Држава плаћа основно обрзаовање. Дакле, ваучери и за основне школе.

А основне школе (државне) саме исплаћују плате из онога што зараде ваучерима (или држава плаћа основни део плате, а оно преко иде из ваучера).

Е сад...најбоље школице се брзо издвоје, а лошије школице падну мало. А деца не буду дискриминисана према месту становања, па да ако живи у тој и тој улици мора у ту и ту школицу, већ родитељи сами одлуче у коју ће школу да пошаљу дете, па нека је и на другом крају града, ако дете може да дође (бусом, пешака, таксијем, родитељ га вози, бајсом и сл.), јер је та на другом крају боља школа.

У том случају се колектив у школи максимално труди да што боље ради свој посао, јер што боље ради свој посао, више ће ђака доћи, а ако дође више ђака, и веће ће им бити плате.

Сеоске школе затворити, а држава обезбеђује школски аутобус који сву децу ван места где је школа вози до куће и од куће. Дакле, нема више основне школице у црвеној реци са 2 ђака, јер деца су друштвена бића. Деци треба пуно школско двориште и велика школа. Уместо тога, држава обезбеди школски аутобус и шофера који бесплатно (бесплатно за родитеље) скупља децу пре школе и враћа их испред куће.
 

Back
Top