nakon svega ostale su samo pesme...

--------------------------------------------------------------------------------

Ti cekanje moje vecno,vecna tama,
tebi vazan je broj pohoda,blud,
Tebi cekanje moje igra je samo
ti ne vidis uzvisenost gde bozanstvo i ti,
epoho snova,imaginacijo moja.
Cekanje moje sa kozom od svile
tanane niti plete oko srca,
vecitu robiju sudi,
tu je u grudima,zvoni kao pesma vecna
Tvoje usne i na pogled cemer slatki
iz kojih se nektar toci,
iz njih vechnost srece izbija
sta pozelis cuvacu kao secanja.
Ruke tvoje mlecni su put,
evo stavljam zivot na dlan,
neka otopi srce zaledjeno,santu leda
njemu to celu vecnost traje
da bi reklo da mu neko treba.
 
Kliknite za proširenje...
Komentar sa pesmom.......kao život i one idu "putem beskaraja"...........
Poz.

Iz.zb.pesama -KOFERI MOJI PUTA VIDE-

37.

Pesmom da upitam, jer ista će znati
tonovima stiha da otkrije tajne
Koracima reči, mogu prepoznati
dal od pesme oči postaјu mi sjane..............?

U pesmi mе ima, iznova mе rađa
sa beskrajem svojim od početka data
Kad zapeva srce i duša je “mlađa”
jer sa onim prošlim, znade dа prihvata..........

Darivana reč, znat će da me prati
stihovima svojim ко nečujna svita
Slušajući pesmu, um lagano shvati
da sa istom može, lepo dа sе “skita”............

ZK
 
Poslednja izmena:
"Tvoje vatre su prisutne.
Danas. Davno pre danas.
I dugo iza svih danas.
Uvek cemo se sretati.
Moras mi jednom objasniti
kakav si ti to vrag
kad dunes u pcelu na dlanu
i pretvoris je u zvezdu.
Jer cime ljubiti svet
ako su jedina usta
vecito zauzeta
izgovaranjem ljubavi?
S tobom je opasno hteti -
ti nikada ne odustajes.
S tobom je opasno voleti -
ti se nikad ne zaboravljas.
S tobom je opasno ici,
ti se nikad ne umaras.
S tobom je chudno i umreti -
jer ti se ne zavrsavas.
Jer ziveti se moze
il' zagonetno, il' nikako...."
 
OSCEAM DA BOLECE

Moze li biti odlaska, onda kad nije bilo ni dolaska,

predugo traje priprema, osecam je u vazduhu

i recima. Osecam da neko napusta svoje mesto

da ce odlazak dugo trajati, sporo, i da ce boleti

Pomislim da bih rado sakrila to da sam volela,

zbog izvesnost gubljenja onog sto sam mogla voleti.

Sve je tako zbunjujuce od prve do poslednje reci

neke se istine kriju, do njih ne dopirem nikada

ni iz prikrivenih pokusaja, niti iz izravnih napada,

i nemam na sta da se oslonim, jer ne znam uloge

ali pamtim ideje koje su mi srecom dane bojile...

Iza ljupkih stihova poleglo mlado prolece, skrilo istine,

Trave k'o mlade snage nikose. Solisti svoje role otpevase

slike drage u secanju ostavise. Sad je prilika za zaborav

ili se prica nece zavrsiti, a to bolece.

Pod teretom tuge, poleglo mlado prolece.Osecam da bolece.

(Biljana)
 
Za Pametnicu (kao znak paznje i zahvalnosti...ona zna o cemu pricam) evo jedne, meni posebno drage:



DOBRO JUTRO

Sigurno na nogama i lako kao odjek jutro se radja
u neznanju sta donosi dan, cija potonuce ladja
a cija uplovice u luku. Cija jedra nose tvoji koraci
ulicama tek razbudjenog grada? Koje boje su oblaci?

Na cemu fokusiras svoje poglede , kud ti misli lutaju
ciji osecas dah? Da l’ s ponosom il’ stidom plutaju
ka meni, da l’ se iznenada prepadnes zbog toga,
da li si srecan, ili proklinjes i sebe, mene il’ Boga?

Brises li nepostojeci greh dok ti koraci tiho gaze,
da l’ pustas glas, ili ga kradom bacas na staze,
pricas li s vetrom kako me jos uvek usnulu znas
jadas li se rosi sto ne mozes njenu kap meni da das?
Brises li vidike , razbijas li zidove?! Ili skrivas tragove
misli, da s malo smelosti preskaces sve moje pragove?
Imas li neznosti da u san smrtonosni zvuke ne utopis,
upijas li mirise, lomis li slike da se u obrise stopis,

u proslu noc kad sanjao si. Da li tada mozda pomislis
dok koraci u zoru uviru, da tok neces moci da osmislish?!
Jer, i sam znas da je u suton najteze biti i prelomiti,
i muci strepnja da se u smiraju sivom, moze zaboraviti,

ako ne osetim da mi prilazis i da stajes tiho kraj mene
da me vezes okovima iskrennosti i volje kao stene?!
I znaj, ja te uvek jutrom najbolje vidim. Taj rani deo dana
kad tvojim imenom potpisujem pesmu. Tad lek si i rana.

Zavrsicu ove stihove, mozda kasno, mozda i prekasno,
al’ volim da te zamisljam kako u zorama jezdis jasno,
i da ti je zbog mene korak lak, da si s lakocom utro
trag vidljiv za me da me probudi chilu….. Dobro jutro!

(Biljana)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top