- Poruka
- 95.555
U ranijem predanju Gorgona je biće nakazne glave i zastrašujućeg izgleda, koje stanuje u Hadovim dvorima.
Kasnije se pričalo o tri Gorgone – Steno, Eurijala i Meduza – koje su živele na krajnjem zapadu, u vrtu bogova.
Njihovi roditelji su morski bog Fork i Keto, morsko čudovište i božanstvo
mora. Iako su dve starije sestre bile besmrtne, a najmlađa, Meduza, smrtna, ipak se samo ona u predanju naziva Gorgona
. Pričalo se da je Gorgonu, kao i gigante, rodila Geja u Flegri da bi se
borila protiv bogova.
Giulio Aristide Sartorio - La Gorgone e gli eroi
Glave Gorgona bile su okružene zmijama upletenim u njihove kose;
u ustima su imale zube, slične veprovim, kroz koje su plazile dugački jezik,
a ruke su im bile od bronze.
Imale su i krila, a pominju se i Gorgonine bronzane kovrdže,
od kojih je jednu Atena dala Heraklu, a ovaj Steropi, da pomoću nje otera neprijatelja iz Tegeje.
Gorgone su predstavljale opasnost ne samo za smrtnike već i za bogove, jer je njihov pogled sve
živo pretvarao u kamen. Samo jedan bog, Posejdon, zavoleo je Meduzu.
Da bi se objasnila ta veza, pričalo se da je Meduza najpre bila žena izuzetno lepe kose
. Nju je Atena preobrazila u nakazu, a njene divne kose u zmije, zato što se hvalila da je lepša od boginje .
Arnold Berklin
. Meduzu je ubio Persej po nalogu Polidekta, tiranina sa Serifa, i to uz Ateninu i Hermesovu pomoć.
Pošto je Persej odsekao Meduzi glavu, iz njenog trupa iskočili su krilati konj Pegaz
i čovek sa zlatnim mačem Hrisaor, plodovi njene ljubavi sa Posejdonom.
Samo zahvaljujući kapi nevidljivki, Persej je uspeo da umakne Meduzinim sestrama, koje su ga progonile.
Dok je sa Meduzinom glavom leteo preko mora i Libijske pustinje,
za njim su padale kapi Meduzine krvi: na talasima mora one su stvorile korale, a na pustinjskom pesku – zmije otrovnice.
Persej je taj zastrašujući lik predao Ateni, koja ga je stavila na svoj štitnik za grudi.
Pričalo se da je Atena dala Erihtoniju ili Asklepiju dve kapi Meduzine krvi,
od kojih je jedna donosila smrt, a druga život.
Rubens -Glava Meduze
Atena je pronašla frulu dok je duvanjem u jednu cevčicu podražavala lelek Stene i Eurijale za ubijenom sestrom.
Kasnije je mit o Gorgonama racionalizovan
. Pričalo se da je Meduza kraljica oblasti oko Tritonskog jezera u Libiji, koja je izgubila život i bogatstvo u borbi sa Persejem.
Pošto je bila izuzetno lepa, Persej je njenu glavu poneo i sahranio je u Argu.
Neki kažu da je ona bila hetera čija je lepota sve okamenjivala.
Drugi pripovedaju da su Gorgone ratoborni narod žena koji su Amazonke pokorile; pod vođstvom Meduze
one su uspele da se oslobode, ali su ih kasnije uništili Persej i Herakle.
U spekulacijama stoičara, Gorgone personifikuju tri stupnja straha:
onog koji parališe misao (Steno)
, koči celo telo (Eurijala)
i zaslepljuje oči (Meduza)
. Persej, udružen sa Atenom, označava hrabrost povezanu sa mudrošću, koja savlađuje svaki strah.
Sve do IV veka stare ere Gorgone su u likovnoj umetnosti prikazivane kao nakazna,
zastrašujuća bića, čije lice podseća na apotropejsku masku.
U delima arhajske umetnosti, počevši već od VIII veka stare ere, Gorgone imaju telo žene i glavu čudovišta,
široku i mesnatu, sa muškom bradom, velikim otvorenim ustima i isplaženim jezikom.
Često su ta bića krilata i sa kratkim rogovima na glavi.
Osim na vazama, prikazene su i na metopi hrama u Selinuntu (prva polovina VI veka stare ere) i na zabatu Artemidinog hrama na Krfu (početak VI veka stare ere).
Umetnost klasičnog doba potpuno humanizuje njihov lik; lice
Gorgona postaje sve ljudskije i patetičnije.
U helenističko doba Meduza je lepa žena, sa diskretno naznačenim zmijama u kosi ili rogovima (Medusa Rondanini).
Već od arhajskog perioda, pa do kraja antike, predstavama
Gorgona ukrašavani su predmeti zanatske umetnosti, najčešće oružje.
