- Poruka
- 7.211
Prvi dan je provela pakujući svoje stvari u kutije, sanduke i kofere. Drugi dan je pozvala radnike iz agencije za selidbu, koji su odvezli njene stvari. Treći dan je sela za divni sto u sali za ručavanje, po poslednji put, uz upaljene sveće, laganu muziku, sladeći se s nekoliko škampi, kavijarom i bocom Chardonnaya.
Kad je završila s jelom, obišla je svaku prostoriju i stavila nekoliko ljuski od škampa, premazanih kavijarom, unutar šupljine svake garnišle od zavesa (one šuplje aluminijske cevi). Na kraju je očistila kuhinju i otišla.
Odmah posle, njen bivši muž je stigao sa svojom novom dragom; sve je bilo perfektno uređeno, mirišući na čistoću. Kasnije, malo pomalo, kuća je počela smrdeti. Njih dvoje su pokušali sve što su mogli: čistili, prali i ventilirali kuću. Svaki otvor za ventilaciju bio je proveren ne bi li slučajno otkrili ostatke crkotina, a i tepisi su bili očišćeni parom. Dezodoransi su bili postavljeni na sva mesta u kući. Agencija za uništavanje štetočina i insekata je postavila plin u sve vodovodne instalacije na nekoliko dana, za koje vreme je par morao napustiti kuću, i uz to je morao skupo platiti postavljanje novog debelog tapisona od vune...
Ništa nije pomoglo. Ljudi su prestali da ih posećuju. Radnici agencija za popravke i održavanja su odbili da nastave dalji rad na kući... Kućna pomoćnica je dala otkaz. Konačno, ne mogavši više da podnosu smrad, odlučili su da se presele. Nakon mesec dana, smanjivši vrednost kuće za 50%, još uvek nisu uspeli da nađu kupca za “smrdljivu kuću”. Štaviše, vest se proširila, pa ni sami predstavnici agencija za nekretnine u dotičnom mestu više nisu odgovarali na telefonske pozive. Na kraju su morali podići veliki kredit kako bi kupili novu kuću.
Bivša supruga je nazvala muža da ga pita kako je. On joj se požalio na muke koje ima sa kućom. Ona ga je strpljivo saslušala i rekla da oseća čežnju za bivšom kućom i da je spremna odreći se jednog dela koji joj pripada, nakon razvoda po zakonu, u zamenu za kuću. Uvidevsi da bivša supruga nema pojma o odvratnom mirisu u kući, on se odmah složio sa cenom koja je iznosila oko 1/10 od stvarne vrednosti kuće. Ali uz uslov da ona potpiše ugovor istog tog dana. Žena je pristala i za manje od jednog sata njegovi advokati su joj uručili dokumente na potpis.
Nedelju dana kasnije, čovek i njegova ljubavnica su, uz zluradi osmeh, posmatrali radnike kako pakuju njihove stvari, kako bi ih preselili u njihovu novu kuću... uključujući i garnišle za zavese...
Naravoučenije: ne zaje6avajte se sa ženama...
Kad je završila s jelom, obišla je svaku prostoriju i stavila nekoliko ljuski od škampa, premazanih kavijarom, unutar šupljine svake garnišle od zavesa (one šuplje aluminijske cevi). Na kraju je očistila kuhinju i otišla.
Odmah posle, njen bivši muž je stigao sa svojom novom dragom; sve je bilo perfektno uređeno, mirišući na čistoću. Kasnije, malo pomalo, kuća je počela smrdeti. Njih dvoje su pokušali sve što su mogli: čistili, prali i ventilirali kuću. Svaki otvor za ventilaciju bio je proveren ne bi li slučajno otkrili ostatke crkotina, a i tepisi su bili očišćeni parom. Dezodoransi su bili postavljeni na sva mesta u kući. Agencija za uništavanje štetočina i insekata je postavila plin u sve vodovodne instalacije na nekoliko dana, za koje vreme je par morao napustiti kuću, i uz to je morao skupo platiti postavljanje novog debelog tapisona od vune...
Ništa nije pomoglo. Ljudi su prestali da ih posećuju. Radnici agencija za popravke i održavanja su odbili da nastave dalji rad na kući... Kućna pomoćnica je dala otkaz. Konačno, ne mogavši više da podnosu smrad, odlučili su da se presele. Nakon mesec dana, smanjivši vrednost kuće za 50%, još uvek nisu uspeli da nađu kupca za “smrdljivu kuću”. Štaviše, vest se proširila, pa ni sami predstavnici agencija za nekretnine u dotičnom mestu više nisu odgovarali na telefonske pozive. Na kraju su morali podići veliki kredit kako bi kupili novu kuću.
Bivša supruga je nazvala muža da ga pita kako je. On joj se požalio na muke koje ima sa kućom. Ona ga je strpljivo saslušala i rekla da oseća čežnju za bivšom kućom i da je spremna odreći se jednog dela koji joj pripada, nakon razvoda po zakonu, u zamenu za kuću. Uvidevsi da bivša supruga nema pojma o odvratnom mirisu u kući, on se odmah složio sa cenom koja je iznosila oko 1/10 od stvarne vrednosti kuće. Ali uz uslov da ona potpiše ugovor istog tog dana. Žena je pristala i za manje od jednog sata njegovi advokati su joj uručili dokumente na potpis.
Nedelju dana kasnije, čovek i njegova ljubavnica su, uz zluradi osmeh, posmatrali radnike kako pakuju njihove stvari, kako bi ih preselili u njihovu novu kuću... uključujući i garnišle za zavese...
Naravoučenije: ne zaje6avajte se sa ženama...
, umes ti to bolje drugar.
gori smrad u zivotu nisam osetila
