комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Највреднија тековина Петооктобарске револуције: 20 година изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Слободан Милошевић, политичар Црногорског порекла, бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), изручен је Хашком трибуналу 28. јуна 2001. године, на Видовдан. Овај датум обележава се као помен на погибију Србијанског кнеза Лазара Хребељановића и његових витезова у бици против војске Османског царства на Косову пољу 1389. године. Балкански касапин, како су Слободана Милошевића са правом назвали у демократском свету, и његов труст пилећих мозгова чији "подмладак" данас влада и уништава Србију, Видовдану су наметнули ново политичко значење. Изручење Милошевића Хашком трибуналу највреднија је тековина демократских промена после Петог октобра. Само хапшење овог зликовца изазвало је жестоку политичку конфротацију у Србији, а шта је на крају довело до атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића у марту 2003. године.
У септембру 1988. године, на Осмој седници Централног комитета Савеза комуниста Србије, долази до сукоба председника Централног комитета Слободана Милошевића са реформски и либерално оријентисаним Србијанским политичарем Иваном Стамболићем, а који је тада био председник Србијанске владе односно председник Извршног већа (и чије ће убиство Балкански касапин касније да нареди својој Преторијанској гарди у виду полу-тајне Јединице за специјалне операције).
Осма седница је била својеврсни "milestone" Милошевићевог политичког успона. То је моменат када Србија креће путем национал-шовинизма, економске катострофе и избацивања из међународне заједнице. Важан тренутак у Милошевићевом успону јесте његово обраћање Косоварима који су већ месецима раније пред камерама Телевизије Београд, у народу због количине Милошевићеве пропаганде "од миља" назване "Тв Бастиља", организовано глумели угроженост како од локалних Албанаца, тако од припадника тадашњег Покрајинског СУП-а. То су биле претече данашњих ботова и сендвичара. Њима је Милошевић, пред спремним камерама Тв Бастиље, поручио "нико не сме да вас бије"; то је реченица коју ће тадашњи медији да непрекидно понављају и она ће да има изузетан утицај на Милошевићев вртоглави успон на крилима национал-шовинизма и мржње према Албанцима. Поменуте претече сендвичара ће касније на својим плећима (и са својим јогуртима) изнети такозвану "јогурт-револуцију", организовану од стране тадашње Републичке државне безбедности у циљу укидања суштинских аутономија Војводини и Косову, а шта је било у складу са национал-шовинистичким памфлетом познатим као "Меморандум САНУ" који су победници са Осме седнице прихватили као свој политички програм.
1989. године Слободан Милошевић постаје председник Социјалистичке Републике Србије. Балкански касапин је те године на Видовдан одржао ратно-хушкачки говор на Газиместану, на централној прослави поводом 600. годишњице Косовског боја. Тај говор ће да остане заувек запаћен по Милошевићевом позивању на рат. Наиме, Милошевић тада спомиње могућност "оружаних битака" у будућности. Многи коментатори ово су описали као предзнак распада Југославије и ратова који су убрзо уследили. Били су у праву. Са националистичком Милошевићевом Србијом нико неће и 1991. године у Словенији, Хрватској, Македонији и Босни одржавају се народни референдуми. У складу са резултатима, поменуте републике проглашавају своју независност. Почињу први оружани сукоби. Најпре као кратки рат у Словенији, а затим следи дуготрајни сукоб у Хрватској јер Балкански касапин не признаје Авнојевске границе као државне, иако су на Другом заседању АВНОЈ-а југословенске републике биле јасно дефинисане као федералне државе шта непобитно утврђује и Бединтерова комисија.
1992. године, Србија и Црна Гора формирају Савезну Републику Југославију (СРЈ) у којој је Београд покушао да наметне своју вољу Подгорици. Некадашња Југословенска народна армија је у том моменту под пуном контролом Републике Србије. Сукоб се распламсава широм Босне у којој огромну војну надмоћ имају снаге лојалне Слободану Милошевићу. После масакра над цивилима у реду за хлеб у Сарајеву, који су починиле снаге Босанских Срба, Уједињене нације намећу санкције СРЈ. Србијанска привреда бива тада практично уништена. Милошевић краде девизну штедњу, изазива вештачку хиперинфлацију, дозвољава оснивање пирамидалних банака, а девизе се у џаковима износе на Кипар и уплаћују на офшор рачуне повереника државне безбедности у тадашњој филијали Беобанке у Никозији. Следе прва политичка убиства.
1995. године, после геноцида у Сребреници и интервенције НАТО авијације, потписује се Дејтонски споразум којим се окончао крвави рат у Босни, чиме су се укинуле међународне санкције СРЈ.
У зиму 1996 / 1997, после вишемесечних грађанских и студентских протеста, праћених уличним тучама демонстраната и полиције у Београду и другим градовима и варошима Србије, Слободан Милошевић је морао да призна пораз на локалним изборима у великом број места у Србији. Међутим, опозициона коалиција "Заједно", која је први пут задала озбиљан политички ударац Милошевићу, и сама ће се у току убрзо распасти због издаје Зорана Ђинђића који се тајно састајао и договарао са Милошевићем. Демократска странка тада позива на бојкот и то је продужило крваву владавину Балканског касапина.
1998. године припадници Ослободилачке војске Косова све чешће се сукобљавају са Милошевићевом војском и полицијом. Милошевићеве снаге одговарају одмаздом над цивилним становништвом. Стотине хиљада косовских Албанаца бежи у Македонију. Исте године, Милошевић одбија да потпише "Дејтон 2" шта је у суштини представљао споразум из Рамбујеа, и у марту 1999. године НАТО отпочиње са ваздушном интервенцијом. После тромесечног бомбардовања Србије, уништавања њене инфраструктуре и цивилних жртава, Милошевић капитулира и наређује повлачење своје војске и полиције са Косова које затим постаје протекторат Организације Уједињених нација. Копнене снаге НАТО по Резолуцији СБ УН 1244 постају мисија КФОР-а.
2000. године Слободан Милошевић је покушао да покраде председничке изборе на којима је изгубио у првом кругу. Народ је устао да одбрани своју изборну вољу о уследиле су масовне уличне демонстрације. 5. октобра 2000. године на улицама Београда је пола милиона гневних људи којима је доста Милошевића и његовог режима. Милошевић је натеран да се повуче, а кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислав Коштуница постаје председник СРЈ. Наша земља се тада вратила у међународну заједницу. ДОС је глатко је победио на парламентарним изборима у Србији, а Зоран Ђинђић постаје премијер Србије. 2001. године у априлу Слободан Милошевић је ухапшен у Београду због злоупотребе службеног положаја и спроведен у Централни затвор. На Видовдан исте године, Балкански касапин је изручен Међународном суду правде у Хагу. За Србију, то је био најлепши и најсрећнији Видовдан.
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Слободан Милошевић, политичар Црногорског порекла, бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), изручен је Хашком трибуналу 28. јуна 2001. године, на Видовдан. Овај датум обележава се као помен на погибију Србијанског кнеза Лазара Хребељановића и његових витезова у бици против војске Османског царства на Косову пољу 1389. године. Балкански касапин, како су Слободана Милошевића са правом назвали у демократском свету, и његов труст пилећих мозгова чији "подмладак" данас влада и уништава Србију, Видовдану су наметнули ново политичко значење. Изручење Милошевића Хашком трибуналу највреднија је тековина демократских промена после Петог октобра. Само хапшење овог зликовца изазвало је жестоку политичку конфротацију у Србији, а шта је на крају довело до атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића у марту 2003. године.
У септембру 1988. године, на Осмој седници Централног комитета Савеза комуниста Србије, долази до сукоба председника Централног комитета Слободана Милошевића са реформски и либерално оријентисаним Србијанским политичарем Иваном Стамболићем, а који је тада био председник Србијанске владе односно председник Извршног већа (и чије ће убиство Балкански касапин касније да нареди својој Преторијанској гарди у виду полу-тајне Јединице за специјалне операције).
Осма седница је била својеврсни "milestone" Милошевићевог политичког успона. То је моменат када Србија креће путем национал-шовинизма, економске катострофе и избацивања из међународне заједнице. Важан тренутак у Милошевићевом успону јесте његово обраћање Косоварима који су већ месецима раније пред камерама Телевизије Београд, у народу због количине Милошевићеве пропаганде "од миља" назване "Тв Бастиља", организовано глумели угроженост како од локалних Албанаца, тако од припадника тадашњег Покрајинског СУП-а. То су биле претече данашњих ботова и сендвичара. Њима је Милошевић, пред спремним камерама Тв Бастиље, поручио "нико не сме да вас бије"; то је реченица коју ће тадашњи медији да непрекидно понављају и она ће да има изузетан утицај на Милошевићев вртоглави успон на крилима национал-шовинизма и мржње према Албанцима. Поменуте претече сендвичара ће касније на својим плећима (и са својим јогуртима) изнети такозвану "јогурт-револуцију", организовану од стране тадашње Републичке државне безбедности у циљу укидања суштинских аутономија Војводини и Косову, а шта је било у складу са национал-шовинистичким памфлетом познатим као "Меморандум САНУ" који су победници са Осме седнице прихватили као свој политички програм.
1989. године Слободан Милошевић постаје председник Социјалистичке Републике Србије. Балкански касапин је те године на Видовдан одржао ратно-хушкачки говор на Газиместану, на централној прослави поводом 600. годишњице Косовског боја. Тај говор ће да остане заувек запаћен по Милошевићевом позивању на рат. Наиме, Милошевић тада спомиње могућност "оружаних битака" у будућности. Многи коментатори ово су описали као предзнак распада Југославије и ратова који су убрзо уследили. Били су у праву. Са националистичком Милошевићевом Србијом нико неће и 1991. године у Словенији, Хрватској, Македонији и Босни одржавају се народни референдуми. У складу са резултатима, поменуте републике проглашавају своју независност. Почињу први оружани сукоби. Најпре као кратки рат у Словенији, а затим следи дуготрајни сукоб у Хрватској јер Балкански касапин не признаје Авнојевске границе као државне, иако су на Другом заседању АВНОЈ-а југословенске републике биле јасно дефинисане као федералне државе шта непобитно утврђује и Бединтерова комисија.
1992. године, Србија и Црна Гора формирају Савезну Републику Југославију (СРЈ) у којој је Београд покушао да наметне своју вољу Подгорици. Некадашња Југословенска народна армија је у том моменту под пуном контролом Републике Србије. Сукоб се распламсава широм Босне у којој огромну војну надмоћ имају снаге лојалне Слободану Милошевићу. После масакра над цивилима у реду за хлеб у Сарајеву, који су починиле снаге Босанских Срба, Уједињене нације намећу санкције СРЈ. Србијанска привреда бива тада практично уништена. Милошевић краде девизну штедњу, изазива вештачку хиперинфлацију, дозвољава оснивање пирамидалних банака, а девизе се у џаковима износе на Кипар и уплаћују на офшор рачуне повереника државне безбедности у тадашњој филијали Беобанке у Никозији. Следе прва политичка убиства.
1995. године, после геноцида у Сребреници и интервенције НАТО авијације, потписује се Дејтонски споразум којим се окончао крвави рат у Босни, чиме су се укинуле међународне санкције СРЈ.
У зиму 1996 / 1997, после вишемесечних грађанских и студентских протеста, праћених уличним тучама демонстраната и полиције у Београду и другим градовима и варошима Србије, Слободан Милошевић је морао да призна пораз на локалним изборима у великом број места у Србији. Међутим, опозициона коалиција "Заједно", која је први пут задала озбиљан политички ударац Милошевићу, и сама ће се у току убрзо распасти због издаје Зорана Ђинђића који се тајно састајао и договарао са Милошевићем. Демократска странка тада позива на бојкот и то је продужило крваву владавину Балканског касапина.
1998. године припадници Ослободилачке војске Косова све чешће се сукобљавају са Милошевићевом војском и полицијом. Милошевићеве снаге одговарају одмаздом над цивилним становништвом. Стотине хиљада косовских Албанаца бежи у Македонију. Исте године, Милошевић одбија да потпише "Дејтон 2" шта је у суштини представљао споразум из Рамбујеа, и у марту 1999. године НАТО отпочиње са ваздушном интервенцијом. После тромесечног бомбардовања Србије, уништавања њене инфраструктуре и цивилних жртава, Милошевић капитулира и наређује повлачење своје војске и полиције са Косова које затим постаје протекторат Организације Уједињених нација. Копнене снаге НАТО по Резолуцији СБ УН 1244 постају мисија КФОР-а.
2000. године Слободан Милошевић је покушао да покраде председничке изборе на којима је изгубио у првом кругу. Народ је устао да одбрани своју изборну вољу о уследиле су масовне уличне демонстрације. 5. октобра 2000. године на улицама Београда је пола милиона гневних људи којима је доста Милошевића и његовог режима. Милошевић је натеран да се повуче, а кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислав Коштуница постаје председник СРЈ. Наша земља се тада вратила у међународну заједницу. ДОС је глатко је победио на парламентарним изборима у Србији, а Зоран Ђинђић постаје премијер Србије. 2001. године у априлу Слободан Милошевић је ухапшен у Београду због злоупотребе службеног положаја и спроведен у Централни затвор. На Видовдан исте године, Балкански касапин је изручен Међународном суду правде у Хагу. За Србију, то је био најлепши и најсрећнији Видовдан.
Poslednja izmena od moderatora:
