Još jedna zanimljivost: često se čuje kako se od muškarca očekuje da bude hranitelj, da sve plati, da obezbedi finansije... i posle toga se stavi tačka, kao, to je sve što je potrebno za brak, i sve to pruža muškarac.
Meni je to mnogo smešno. Onaj koji "samo treba da plati" ima najlakši deo posla, najlakše je dati pare. OK, nezaposlenost u zemlji, male plate, ali sada ne pričamo o ekonomskoj situaciji u zemlji nego o podeli uloga (bar ja sada o tome pričam : ) Znači, taj partner ide, radi svoj posao, i da pare, a ovaj drugi partner je sve, od kućnog doktora, preko ramena za plakanje do kuvara i dekoratera... malo se sprdam, a hoću da kažem da mi nije jasno zašto je novac neka posebna, važnija kategorija, a vreme nije, ili pažnja posvećena deci? Zar to nije sve podjednako važno, šta god da nedostaje, nije dobro?
U stvari ja mislim da muškarci nisu navikli da se trude za veliki broj stvari u životu, jer im je - u globalu - svet toliko dugo pripadao... Pa sad postoji ta neka atmosfera kao posle izgubljene bitke, kao, muškarac je suvišan, submisivan, promenile se uloge... Haha, pa nije to u pitanju, samo je sada početna pozicija malo više fer za oba pola, pa sad treba zapregnuti, kao što žene zapinju već jako dugo
Vidjala sam to napolju lav u kuci mrav.Ne svidja mi se to nikako.Mislim da je takav odnos bolestan,poremecen i nekvalitetan i nikome ne moze doneti benefit.Zena i muskarac su tu da zajedno hodaju kroz zivot a ne da se macuju i bore za to ko ce koga ocepiti i oteti volan.I sta onda kada ta zena ili taj muskarac ubiju u pojam partnera..nesto ne verujem da su srecni kasnije.A u takvom braku najvise pate deca.
jao ovo sa peglanjem je tačno!
zgrozila sam se, moram da priznam.
