Nikakvo "hrvatsko primorje" u ono doba nije postojalo na podrucju na koje sam mislio. U Stonu na Peljescu je tada bilo sediste pravoslavne mitropolije koju je osnovao Sveti Sava. Dusan je to prodao rimokatolicima Dubrovcanima ni za sta, a otimao se za zemlje na istoku, gde Srba nije bilo, cime je dodatno slabio Vizantiju koja je bila prvi bedem pred Osmanlijama. No, njemu je mnogo manje za zameriti nego nekim kasnijim krunisanim "ujediniteljima" i nacionalnim vozdovima iz 20. veka.
Postojalo je hrvatsko primorje zato što je Srbija na hrvatsko primorje izbila osvajanjima Stefana Nemanje.
Da je to bilo srpsko primorje ne bi ga Nemanja morao osvajati. I osvajao je brutalno sa elementima genocida na mikro-razini, Kotor je razoren.
Bizantski kroničari tog vremena opisuju kako je Srbija počela prisvajati Hrvatsku na tom delu.
Te sve državice na moru nisu bile nezavisne nego je Hrvatska bila njihov overlord, a Srbija je nasilno pokušala to prisvojit, kao i Dubrovnik.
Za vreme Dušana Hrvati tih krajeva su pokrenuli rat protiv srpske okupacije i vratili se nazad hrvatskim domenama.
Da je to bilo srpsko primorje ne bi se bunilo protiv srpske vlasti i vraćalo se nazad Hrvatima.
Zbog celog tog problema Dušan je na kraju postao hrvatski vazal, kako bi sprečio da Hrvati ne pomognu Konstantinopolu oslobodit teritorije koje smo bestidno otimali Grcima.
Tvoji argumenti su kvarni - "sedište" je tamo gde ga mi stavimo. Da smo ikada uspeli osvojit Dubrovnik onda bi verovatno Dubrovnik postao "sedište" srpstva.
Evo najkonkretnijih bizantskih citata koji ti trebaju — i to s izvorima koje možeš provjeriti, ovo je jedan od mnogih navoda:
- Niketas Honijat (12. st.) – o Stefanu Nemanji i njegovom osvajanju komadića hrvatskog mora
"Stefan počne prisvajati Hrvatsku i zaposjede Dekataroj.”
Dekatoroj je Kotor.
- Konstantin VII., DAI – o političkom dosegu Hrvata: Jedan se dio od njih odvojio i vladao Ilirikom i Panonijom.”
Dakle Hrvati su vladali celom obalom - Ilirikom, Crnogorci su im oteli more relativno nedavno.
