Glasanje Najteža bitka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
priča br.1

Najteža bitka

Sredina je noći. Mir i tišina svuda, a u mojoj glavi misli vrište na sav glas. Množe se i roje bez ikakvog smisla i reda, nasumično i krajnje nepotrebno. Žele da pronadju svoj izlaz napolje, da budu izrečene naglas, a znaju da je to nemoguće. Uzimam papir i olovku da ih zabeležim, možda će se onda smiriti i pružiti mi preko potreban san. Možda će konačno pronaći smisao svog postojanja. Kako god, ostaće zabeležene, moja je odluka.
Ulazim u sobu, skromno nameštenu, ustajalog mirisa, ali toplu i svetlu. Igra se na podu nekim igračkama, njemu mnogo vrednim i neprocenjivim, meni starim i polomljenim. Podiže pogled i pruža mi osmeh, nevini, blistavi, srećni. Pomazim po kosi, štipnem buckasti obraščić i sednem na mesto namenjeno meni. Razgovor teče uobičajeno životno, njihova priča i moje povremeno skretanje pogleda ka njemu. Svaki moj pogled njemu je uzvraćen i propraćen širokim osmehom. "Nedostaje mu majka", reče. Trgoh se: "Znam, to je potpuno očekivano i normalno", odgovorih. "Plakao je sinoć", nastavlja," Morali smo jutros da odemo da je posetimo, poljubio joj je sliku i vratili smo se". U glavi smišljam odgovor:" Uradite sve što je u Vašoj moći da mu olakšate", rekoh.
U trenutku ne obratih pažnju na njega, kad osetih dah na vratu: " Teto, što ti lepo mirišeš", uz blistavi osmeh mi reče. Uzvratih još širim i blistavijim osmehom, kao da će to promeniti nešto. Svesna sam da neće, ali sam osetila potrebu da,bar na trenutak, preuzmem deo njegovog balasta. Težak je, sirov, migolji mi se u rukama, ne mogu ga poneti, a tako bih htela.
Prošlo je vreme predvidjenno za njih, potrebno je krenuti dalje. Uljudno se pozdravih, pomazih ga po kosi i krenuh, još uvek pod utiskom, ali sve je to normalno, zar ne?! Po stoti put pitam i po stoti put lažem sebe da jeste, jer je najteža bitka ona koju vodiš sam sa sobom, a znaš da pobednika neće biti.
 
priča br.2

НАЈТЕЖА БИТКА

1
Уморни витез сјахао је са свог коња.
Боље рећи, срушио се у стог сена, крај пута.
Сан је дошао брзином муње. Спавао је дуго, сном праведника.
Пробудио се потпуно збуњен, јер је био мркли мрак.
После два дана јахања, скоро без заустављања, осим да напоји коња, и протегне укочене мишиће леђа, био је потпуно сломљен.
Можда се опет појаве, помислио је, и слегнуо раменима.
Нека дођу, док имам снаге - борићу се, кад је нестане - све ће брзо бити готово, и то је то, прошло му је кроз мисли.
Није могао више да се сети ни где је, у ком краљевству, још мање куда иде, а понајмање одакле долази.
Луталица. Чуо је да га тако зову неки људи. То значи да сада кружи.
Како би га иначе препознавали? Опет је слегнуо раменима.
2
Сада му је већ свеједно. Киша, снег, жега или студен – њему је исто.
У том размишљању поново је задремао, иако је спавао целог дана.
Шум тиши од лепршања лептирових крила, међутим, јасно је чуо.
Скочио је на ноге, још полузатворених очију, и узео мач.
Хорда је долазила. Знао је, иако их још није видео.
А онда је почело. Битка као и небројене пре ње, дугачка и крвава.
Пресецао је, убадао, кидао и комадао, мрвио и млео.
Хорда је надирала и даље, кидишући све бешње. Није се плашио.
Знао је да је крај на откуцај срца, ако поклекне. Било му је свеједно.
Бес, међутим, никад није осетио.
Некако је, дубоко у себи, знао да би то био његов крај.
Молитвом је стварао невидљиве таласе, који су, некад и више него његов мач, косили звери, као срп јулско жито.
3
Зора је почела да свиће на истоку, али витез се није обазирао на то.
Свестан одакле долазе шумске звери, или бар оно што на њих личи, наставио је са одавно наученим покретима.
Његов верни четвроноги пратилац цело време је, као ниједан други, био уз свог пријатеља.
Да. Он није био газда том милом створењу, већ његов пријатељ.
Није му никад наденуо име, јер пријатељима имена не требају.
На тренутке се, у вихору борбе, сећао давних времена.
Како га је деда учио да користи нож, секиру и дрвени штап.
Бака се није чудила, већ само крстила и молила Бога за здравље.
Године службе у краљевској гарди пролетеле су као трен.
Али, битка коју је сада водио почела је тек када је отишао из војске.
Грех који је починио, снови једне девојке које је срушио, а да тога није био ни свестан, стизао га је.
Да ли га је проклела? Је ли можда, ипак, он сам крив за ово?
Њено лице му се појавило пред очима без најаве.
Стао је, и спустио мач.
4
Није приметио да је завршио битку са шумском хордом.
Али, један створ је пузао према њему, подигао се и разјапио своје чељусти, док је, као хипнотисан, гледао у празнину.
Гласно њиштање јединог пријатеља којег је икад имао, пренуло га је из полусна у који је несвесно упао.
Коњ се бацио напред, и дао свој живот, без имало оклевања.
Гладна звер је завршила свој пир, и поново разјапила чељусти.
Први пут је осетио бес. Ватру која је горела снажније од вулкана.
Пламен који се дизао изнад висине 10 ломача. Бес. Очај. Тугу.
Ношен ковитлацом осећања, витлао је мачем док звер није претворио у безобличну масу, која се стопила са ливадом.
5
Сунце је изашло из загрљаја планине, и просуло злаћану светлост по ивици шуме, где је нешто заблештало.
Витез је зачуо глас у свом уму “иди, и упознај свог непријатеља”.
Збуњено је корачао према рубу шуме, и почео да препознаје облик.
Резбарије у ораховини, одсјај неба и планине у танком слоју сребра пресвученог преко стакла...
Огледало. То је огледало.
Поново се зачуо онај исти глас: “гледај, и упознај свог непријатеља.”
Витез је лагано подигао поглед.
Није видео никаву магију, ни туђи лик, ни неку сцену из будућности.
У њега је зурио његов одраз.
Клекнуо је, бацио мач, и заплакао. Дуго није плакао, и сада је из њгових очију текао поток, који се претварао у реку. Схватио је.
Све те године биле су узалуд.
Права битка тек је почињала.
 
priča br.3

Samuraj

Najteža bitka je život! Tu sve može da počne i da se završi...
Ali, između početka i kraja zapravo i jeste život. U ovom slučaju i priča jednog Samuraja.

Dečak na bedemima, bezbrižan, mali istaživač i stvaralac, napravio je svoj prvi zamak od kamenčića.
Ispred je bila nekakva gomilica, dok je unutar " zamka " bilo nekoliko raspoređenih kamenčića.
Tada je prvi put ukazao na svoju sklonost ka pravdi i nehotimično predvideo svoju budućnost...
Roditeljima je objasnio da je gomilica, napolju - neprijatelj, koji se pretvara u aždaju.
U zamku su ljudi koji se plaše zveri.
Na pitanje kako će da se odbrane, rekao je - Ja ću da ih zaštitim od zveri i da je pobedim! -
Nije ni slutio kave sve bitke, uistinu, stoje pred njim.

Stasavajući u zdravog, jakog, razdraganog mladića, sve je sa lakoćom prolazio.
Ne zbog toga što je bilo lako, već je sam rešio da sve shvata tako...
Uprkos svemu, dođe tužan dan. Teško ranjen, borio se za sopstveni život!
Navikao je on na borbe, samo sada je nešto drugačije.
Drugi se bore za njega, najdraži brinu zbog njega...

Novo iskustvo nije mu bilo prijatnno.
Iako je imao snažnu želju za oporavkom, bolela ga je tuga ljudi oko sebe.
Znao je da mora što pre da ozdravi i u isto vreme je razmišljo o tome šta je u životu propustio.
Pitao se šta može, za promenu, za sebe da uradi.
Nakon nekog vremena, znao je šta treba da promeni.
Dobio je veoma bitnu bitku - ruku predivne devojke. Kasnije i dva predivna deteta.
Život je dobio novi smisao, a on je našao spokoj...
Međutim...život ne bi bio život kada bi sve dugo portajalo.

Našeg Samuraja dočekala je nova borba.
Ispostaviće se da je to najteža bitka njegovog života - borba sa samim sobom!
Bitka nad bitkama, od svih najteža!

Izdaja!
Njegovi najbliži, najzaduženiji, pokazaše nevernost, izdaše i ismejaše ga.
Iako su i dalje bili sa njim, odjednom su mu postali strani.
Nije više znao u koga gleda, ali je jedno zasigurno znao - nikada više neće smeti da im veruje!
Glava mu je bila kao košnica, misli su se rojile. Prelistavao je prošlost, razmišljao kako dalje u budućnost...
U bezumlju izazvanom tugom i ogorčenošću, osetio je prezir. Odlučio se na osvetu.
Svakoga dana smišljao je novu pakost, sve više je tonuo u sopstveno zlo - ne hajeći...
Smatrao je da je to njegovo pravo, a njihova zaslužena plata.

Prolazili su dani, nedelje, čak i meseci. Počeo je da vene, ali tome nije pridavao važnost.
Zatrovan željom za osvetom, samo je o tome mislio.
Naravno, kako to uvek i bude, zbog par loših ljudi, počeo je da ostaje i bez dobrih.
Ne znajući šta mu se dogodio, drugovi su počeli da se odmiču od njega.

Znamo i da svaki novčić ima dve strane. Tako se u njegovom životu pojaviše novi ljudi.
Oni koji su bili zainteresovani, koji su videli njegov unutrašnji lom i trudili se da ga zaista razumeju.
Pronicali su u u dubinu duše, koja još u sebi nosi staru, urođenu pravednost...i to su prepoznali.
U početku ih je odbacivao, sumnjao...ali, oni su bili uporniji od njegovog očaja.
Govoreći mu istinu, bez ulepšavanja, pridobili su prvo pažnju, a zatim i njegovo poverenje.
Slušao je iz njihovih usta ono što je i sam već osećao.
Pokazali su mu novi put, na njemu je sada bilo da odabere kojim će da krene dalje.
Dotičući i osvešćujući ga, nagnali su ga da se se seti svojih vrlina i sagleda svo dobro u sebi.
Kasnije, kada je bio spreman, preispitao je i nataložno zlo, kojim je povređivao svoje najbliže i sebe.

Dao je sebi vremena i poslušao savet prijatelja - Za početak, budi nežan prema sebi. -
Kasnije se pridržavao saveta drugog prijatelja - Ako ne možeš da imaš ono što želiš, iskoristi najbolje ono što imaš! -
Ponovo se menjao. Odlučio je da je bolje živeti sa bolom, nego samo naizgled biti živ.
U međuvremenu se setio ljubavi.
Nije mogao odmah ponovo da voli. Zato je u svakom danu rešio da izmami sebi osmeh i bar na trenutak da oseti radost.
Vremenom mu je i uspelo! Ponovo je verovao, ponovo se radovao, ponovo je voleo, ponovo je živ bio!

Znao je da sve isto može ponovo da ga snađe,samo ovoga puta bio je spreman.
Naučio je da prepozna nevolju i da ispravno reaguje - svoju aždaju iz detinjstva je ukrotio!
Nevine je od sebe spasao.
Sa iskustvom više, iz najteže borbe u životu - borbe sa sobom, izašao je kao pobednik!
...i dostojno se svojim imenom zvao - Samuraj!
 
Poslednja izmena:
Pravila glasanja:

1. Pravo glasa imaju svi učesnici foruma, uključujući i autore koji ne smeju glasati za svoj rad,
2. Glasanje autora nije obavezno ali je poželjno,
3. Moderator koji organizuje konkurs nema pravo glasa,
4. Glasanje je javno,
5. Svako ima na raspolaganju 5 poena, koje možete podeliti ili dati jednom radu,
6. Komentarisanje radova je poželjno (autori žele, pa ispoštujmo),
7. Po isteku roka određenog za glasanje (7 dana od objavljivanja radova) moderator proglašava rezultate i pobednika,
7. Nepravilno, neozbiljno glasanje neće se računati
8. Simbolična nagrada za pobednika konkursa je zadavanje teme za naredno takmičenje
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top