Najsjajniji biseri prebogate filozofske frazeologije

NAJSJAJNIJI BISERI PREOBOGATE FILOZOFSKE FRAZEOLOGIJE
------------------------------
Drage prijateljice i poštovani prijatelji,

Sve vas, naročito one – meni slične i nalične, koji bezuslovno, istinski i zbiljski, srcem, dušom i celim biće, kao nešto najljubljenije, najvoljenije i najželjnije, ljubite mudrost iz razloga što vas ona prosvećuje, prosvetljuje, predvodi i pomaže vašim mislima da se spajaju sa nebesima pozivam da mi se pridružite na ovoj lepoj temi i u njoj ostavite deo sebe i produkt vaših misli. Pitam se, naročito iz razloga kada se na sve oko sebe gleda kroz tu, od ljubavi i misaonosti sazdanu, prizmu, da li i koliko smo sami odgovorni, naše ćutanje je toliko gromoglasno da nas to zagluvljuje, a još gore od toga – to i nas zaglupljuje, zašto se je svakodnevni govor sveo na »zakon ulice«, »veleumlje bezumnih«, onaj i onakav ponižavajući i razum vređajući prostakluk koji su Rimljani imali u opticaju, i kod njih su tada učeni ljudi gromoglasno ćutali, pre dve hiljade godina i sami to zazvaše: sermo vulgaris (vulgarni govor) i sermo plebeius (narodni govor)…

Zašto li se naša prosvetiteljska akromatika zaglavi i ostade da gluvari, zajedno sa nama, u našim profesorskim kabinetima, predavaonicama i amfiteatrima, čak ni naši studenti to naše predanje na ulicu ne iznesoše, čega li boje se, je pitanje koje mi se stalno nameće, ali odgovor na njega mi se, naročito ne onaj i onakav koji se utemeljuje u logici, ne nameće i to je ono što me silno rastužuje. Biće da su sve medije, svaku polugu vlasti, »duhovne oce« i sve, baš sve, što vredno je i što čoveka čini racionalnim bićem, su pod strogom kontrolom neobrazovanih, nemoralnih i zlih prostaka, a takve bogastvo iztražavanja uopšte ne zanima …Sve je očiglednije da nas je sve zgrabio virus zakona ulice a la: ignoti nulla cupido – blesav nema nikakvih želja, je Ovidijeva ( Ars amatoria III, 397) izreka kojeg su protivnici volutarizma voleli da upotrebljavaju zastupajući intelektalizam i sa tim branili prednost uma pred voljom i željom, jer ono što čovek ne zna ne može da (po)želi …

Drage prijateljice i poštovani prijatelji, činjenica je, to je ono čega se najviše stidim, Srbija se, zahvaljujući izluđujućim medijima, bolje reći nemoralnom, neobrazovanom i zlom mafijom koja njima upravlja, Željko Mitrović i njegov zloglasni Pink je samo vrh ledene gore – njega ovovremena vlast podržava, a to je ono najcrnje i najgore, i njihovom nezajažljivom željom da od sluđenih jadnika, koje ta lsuđenost razveseljuje, uzimaju novac, Srbija se sve više šabanizuje (izluđuje). Nekakva nemoralna, neobrazovana i aljkava prostakuša, zlo zla od čoveka, je postala ovovremena ikona, idol mladima i niko više i ne spominje: Safo, Platona, Aristotela, Hegela, Njegoša … Biće da ovovremenoj Srbiji sve ono što je umno ne treba, jer mediji i vlast bi time bili iz temelja uzdrmani …

Da li ćemo dozvoliti toj i takvoj bezumnoj rulji da i nas abduktira (ugrabi, ponizi i zasužnji), da li će i nas da obuzme akrasija (nemoć) ili će nas naša prosvetiteljska akromatičnost da ušuška u čari aksiologije, da nas sačuva od onog Katovog izraza: ignava ratio (leni razum) je pitanje koje ćemo morati našoj savesti, kad-tad, dati …

Bilo kako bilo, a mora biti – mora se umom pobediti sveopšte ludilo, to je i razlog da vas molim da na ovom mestu prenosite, prevodite i tumačite izraze prebogate filozofske frazeologije. Možda će to neko i da čuje, svakodnevno to manifestuje i možda će, ako Bog da sreće, da se time promeni ovovremeni govor bezume rulje …

Imam nameru da u nekoliko nastavaka razjasnim izraze kao što su:

ignava ratio, ignoratio elenchi, ignoti nulla cupido, illeite, akraomatičan, aksiologija, aksiom, abdukcija, dedukcija, kontemplacija, noetika, noema (νοήμα), noesis noesos, noumenon (νοούμενoν -nooúmenon (plural νοούμενα nooúmena, od νοεῖν noeîn – »misli da to znači« ) nous –nous poietikos, lat. intellectus agens – delujuči um, kosmos noetos, inteligibilni svet, kosmos noeros, intelektualni svet, intellektus, intelekualizam, inteligibilno, inteligenca, intellektus agens – i sl.
Molim sve da mi se pridružite tom mom velikom poslanstvu … Hvala !
✍
❤


Krstan Đ. Kovjenić

FILOZOFIJA - ANĐEO.jpg
 
Kliknite za proširenje...
A K S I O M

Aksiom (od st.grč. ἀξίωμα: axíoma - izraz nastao od glagola ἀξιόειν: axióein = primerno suditi, zahtevati … što proizilazi od st. grč. ἄξιος: axios – primeren, čast, ugled, ponos i sl) se naziva posebna tvrdnja, teza, postulat, sa posebnim »ugledom« ili »težinom umnosti«. To je tako temeljna tvrdnja, ili načelo, da je često osnova drugih tvrdnji koje iz nje proizilaze, temeljna istina koja se ne dokazuje i služi kao osnova neke matematičke ili logičke teorije deduktivnega dokazovanja. Za razliku od dogme uglavnom se ne tvrdi njena nužna istinitost, jer je to logički nemoguće utvrditi, nego se uzima kao pretpostavka na kojoj se gradi teorija. Zato je u matematici sasvim legitimno uzeti druge, ili čak suprotne aksiome, za izgradnju neke druge teorije.

U epistemologiji je aksiom podrazumevana, samonametnuta, istina, na kojoj se mora temeljiti preostalo znanje. Epistemolozi, kao i obično, tu nisu jedinstveni, jer nikako da se usaglase oko toga da li uopšte i postoji kakav aksiom u tem smislu. Biće da mnogi epistomolozi nikako da shvate smisao onoga što su o aksiomima napisali Aristotel i Evklida.

Prema mišljenju Kanta aksiomi su direktno, neposredno, zavisni od sintetičkih principa, načela, »a priori«. Aksiom se može definisati, bolje reći opredeliti, kao jednačina, formula koja je deo aksiomatičnog sistema i samim tim ne dolazi iz bilo koje druge jednačine u sistemu.

Drug izraz za aksiom je postulat (odnosno pretpostavka), taj izraz nije značajnije zastupljen u filozofskoj i filološkoj frazeologiji, a taj izraz je u filozofsku frazeologiju uveo Evklid (st.grč. Ευκλείδης: Eukleídes, rođen oko 365 pre. n. e., Aleksandrija, † oko 275 pre. n. e., starogrčki matematičar, često se naziva i kao Evklid iz Aleksandrije, da bi se razlikovao od Evklida iz Megare, starogrčki matematičar, njega često nazivaju i kao "otac geometrije".) i kada naiđemo na taj izraz istoga izjednačujemo sa izraziom aksiom.

Izraz aksiom je u prebogatu filozofsku frazeologiju uveo Ariostotel. U prošlosti, naročito u zlatno doba drevne grčke filozofije, su aksiomom priznavali posebnu »čast« i taj naziv za njih se je zadržao, sholastiki su ih čak nazivali »dignitates« (dostojanstva) ili »maximae propositiones« (naročite propozicije; PROPOZICIA, najuzvišenije misli odnosno MAXIME) iz razloga što:

I.

Asiomi su tako temeljne tvrdnje i izvor tvrdnji da je na njihovim temeljima izgrađena određena nauka, postulat, pretpostavka koju nije potrebno dokazivati zato što je utemeljena i usklađena sa sobom. Kod toga je moguće samo dvoje:

A) da zapazimo, uzremo, njihovu istinitost neposrednost;
B) da ih izaberemo po dogovoru i pazimo samo na to da se ne isključuju međusobno (konvencionalizam)

Formulacija aksioma mora zadovoljavati sljedeća tri principa:

1. princip neovisnosti - aksiomi međusobno moraju biti neovisni i jedan se pomoću drugoga ne smije moći dokazati (npr. celina je veća od dela - skup celina je veći od celine jednog dela)

2. princip neproturečnosti (kontradikronosti) - aksiomi ne smu biti međusobno kontradiktorni (npr. celina je veća od dela - dio je veći od celine)

3. princip potpunosti - svaka matematička teorija mora imati dovoljan broj aksioma da se može izgraditi cela teorija.

Napominjem da kada je u pitanju metafizika to nije moguće iz razloga što metafizika ne može da izbegne pitanje istine i apsolutne vrednosti osnovnih izvora.

Kada je u pitanju matematika i logika je moguće poslednje rešenje. Aksiomatska izgradnja neke matematičke teorije sadrži sledeće etape (korake, stepene):

. Navođenje osnovnih pojmova, što znači "uvođenje" pojmova koji se ne definiraju (zbir, pravac, tačka, itd.)
. Formulacija aksioma
. Definiranje novih pojmova (definicije)
. Izvođenje i dokazivanje teorema (pučaka), lema (hipoteza), korolara (kratki teorem koji proizilazi direktno iz nekog prethodnog, a priori, teorema.), itd.
Aksiom u matematici je očigledna (temeljna, osnovna, nesporna i sl.) trdnja, postulat, teza, i(li) načelo, kao izreka, maksima, koja se ne dokazuje, njena istina se podrazumeva. Primeri aksioma u matematici:
- aksiom asociativnosti svote: (a + b) + c = a + (b + c),
- aksiom komutativnosti svote: a + b = b + a.
- aksiom izbora
- aksiomi Kolmogorova (rus. Андре́й Никола́евич Колмого́ров)
- Arhimedov aksiom
- Peanovi aksiomi.

II.

Za empirizam je značajno da imaju aksiome za indukativno, iskustveno pridobita saznanja, ali, to se mora posebno naglasiti, na »golom« iskustvu nikada nije moguće izgraditi bezuslovne, opšte i nužno važeće tvrdnje, protureče metafizici. Empirici se, isto tako, ne slažu sa Kantom koji utemeljuje takve tvrdnje u trascedetalnom subjektu. Zato metefizika istrajava kod neposredne (raz)vidnosti aksiomov. Do takve neposredne (raz)vidnosti može da dođe samo ako subjekat i predikat jedan drugog neposredno uključuju u jednu celinu. To se naziva analitička ili sintetička, a priori, tvrdnja.

III.

Najosnovniji logočki aksiomi ili načela su:

- načelo istivetnosti (što je – je(ste);
- načelo neprotislovnosti, neprotislovlja, nekontradiktornosti (ni jedna stvar ne može da bude, u isto vreme i u istom obziru, BIT-i i NE BIT-i);
- načelo isključenja trećega, tertium non datur, (svaka stvar je(ste) ili nije, tvrdnja je istinita ili lažna - tertium non datur);
- načelo, princip, dovoljnog razloga (što god je - mora imati dovoljan razlog za postojanje);
- načelo uzročnosti (svaka prigodna stvar mora da ima uzrok);
- načelo jednakosti sa trećim (dve stvari koje su jednake trećem su i međusobno istovetne, iste, jednake)

Krstan Đ. Kovjenić

PROFESOR2.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top