Najpoznatija paradajz čorba

[Nina]

Endi Vorhol je bio guru pop-arta, najistaknutiji umetnik svog vremena koji je obične stvari svakodnevne upotrebe promovisao u umetnost. Kada je 1930. godine firma „Kempbel” (osnovana još davne 1898. godine) izbacila na tržište svoju staru paradajz čorbu u novoj limenki sa atraktivnom etiketom, nije ni slutila da će trideset godina kasnije ona postati atrakcija nove vizuelne umetnosti – pop-arta.

Umetnik je bio fasciniran predmetima iz okruženja i stilom života prosečnog Amerikanca koji, zaveden mas-kulturom proizvodnje i potrošnje, nije svestan da je umetnost upravo tu – pored njega, da ga traži da ga nađe i da mu bude na usluzi.

Njegovu fascinaciju možda najbolje ilustruju njegove reči: „Svakodnevna ponuda ista je za sve – za one najbogatije kao i za one najsiromašnije. Vi gledate TV program i pijete koka-kolu, iste one koje gledaju i piju, i predsednik SAD, i besposličar na ćošku ulice. Nema šanse da predsednik može da pije neku drugu, bolju koka-kolu ili da gleda drugi program, ako je pritisnuo isto dugme na televizoru. Isto je i sa paradajz čorbom. I ona je takva kakva je, za sve i svakoga, ako ste je kupili od proizvođača ’Kempbel’.”

 

[Nina]

Na izložbi koju je u čast limenke paradajz čorbe marke „Kempbel” priredio u Njujorku, bilo je izloženo na stotine ovih limenki grupisanih u raznim formama – kupastim, kockastim, valjkastim, po podu poređanim ili o tavanicu okačenim. Kamera je zabeležila lica posetilaca izložbe. Najčešća su bila ona sa izrazom kao da gledaju u nešto što prvi put vide!

To i jeste bila ideja moderne umetnosti - da premesti stvari, da im drugačije značenje, da ih transformiše. Uzeti nešto što nije obavezno propraćeno tehničkim veštinama, što je posve obično i svakodnevno, za šta bi se teško moglo reći da je prelepo spadalo je baš Vorholov fah. Konzerva supe je krajnje nebitan predmet, a Vrohol je zapao za oko jer on se pitao šta je uto u našoj kulturi autentično i važno. Odgovor je bio jasan - masovna i fabrička produkcija.

 

[Nina]

Vorhol je na ovaj način hteo da poruči ljudima da prestanu da gledaju u prirodu, jer društvo te 1962. godine odavno više nije bilo okrenuto ka poljoprivredi i agrikulturi. Industrija je preuzela vođstvo, te slikati pastoralu više nije imalo smisla.Vorhol nije želeo da se fokusira na stvaranje umetničkog dela, na poteze četkicom, kompoziciju ili boju, već na izmeštanje fokusa. On se i sam pitao - da li ovo može da bude umetnost?

 

[Nina]

 

[Nina]

"Kembel supa" je jedna od poslednjih slika koju je čuveni umetnik zapravo naslikao, s jedne strane se pažljivo posvetivši slovima i odsjaju na limenom poklopcu. Međutim, kada je došao do šara u dnu limenke, odlučio je da ih ne naslika već mehanički, pečatom doda u sliku. Samim tim odustajanjem on je podražavao način na koji su se u to vreme, pa i danas, proizvodile stvari. Skoro sve oko njega nastajalo je ne ručnim radom, već po kalupu u fabrici. To nije bio svet koji bi uopšteno gledano smatrali prelepim, ali jeste bio svet kakav jeste.

Možda danas, kada nas na sve strane okružuju reklame i kada neki od najboljih umetnika iz svih sfera rade za marketinške kompanije, ovo ne deluje toliko avangardno. Ali 1962. godine Vorhol je bio jedan od onih koji su zaista terali ljude da izađu iz svoje komfor zone kada je umetnost u pitanju, da se zapitaju kako ona korespondira sa datim istorijskim trenutkom i šta se zapravo može smatrati umetnošću.

 

[Nina]