Najpopularnija zabava čovečanstva!

[Poli46]

https://www.archaeology.org/issues/399-2011/features/9099-alcohol-through-the-ages

Slučajni ugriz voća ili pijuckanja tečnosti prožete opojnim svojstvima dobijenim fermentacijom
mora da je zavarao nebrojene davne ljude i njihove pretke. U kom trenutku su, međutim, prvo pokušali da kontrolišu proces alkoholne fermentacije? Grudva pčelinjeg voska umotana u biljni materijal i vezana kanapom otkrivena u pograničnoj pećini u Južnoj Africi 2012. sugeriše da
su rani lovci sakupljači možda tamo pravili vrstu alkohola na bazi meda čak pre 40.000 godina.

Od tada, ljudi nikada nisu prestali da traže nove načine da uživaju u svojim koktelima.
Međutim, alkoholna pića, bilo da su napravljena od grožđa ili žitarica, pijuckala su se
ne samo radi čistog uživanja, već su korišćena i za ishranu mrtvih i kontrolu imperija,
za uspostavljanje trgovinskih odnosa i manipulaciju svetskom ekonomijom, a ponekad
i samo da bi se izvukli. život u teškim vremenima. Za arheologe, potrošnja, kreativnost
i trgovina povezani sa alkoholnim pićima nude jedinstveni prozor u jednu od najpopularnijih
zabava čovečanstva.

 

[Poli46]

Za kraljeve Ahemenidskog carstva, koji su vladali većim delom drevnog Bliskog
istoka od 550. do 330. pre nove ere, bilo je malo toga — osim lova na lavove i
osvajanja sveta — što bi moglo da parira ritonu finog vina. Ali za ove moćnike,
vino nije bilo samo ugodna zabava. Takođe nije bilo, uprkos tome što je peti vek
p. Grčki istoričar Herodot je želeo da ljudi veruju, dokaze o raskalašnom ponašanju kraljeva i lošim veštinama donošenja odluka koje karakteriše revnosno prekomerno opijanje. „Pijenje i distribucija vina ne samo da su oličavali prefinjenost, bogatstvo
i moć za Ahemenide, već su takođe pružili priliku za nagrađivanje lojalnosti i
sprovođenje političke strategije“, kaže lingvista Ašk Dalen sa Univerziteta u Upsali. „Banketi su po sebi bili javni, politički akti. Oni su bili centralni u izgradnji kraljevskog identiteta i pokazali su da je imperija vrhunski igrač na svetskoj sceni.“

U takvim sjajnim poslovima, za vino je služio Kraljevski pehar, uloga za koju se zna iz zapisa kao što je Administrativni arhiv Persepolisa da je bila jedna od najvećih poverljivosti. Donosilac bi bio odličan somelijer i, kaže Dalen, dobro upućen u različita vina i posebne običaje koji su s njima povezani. „Različitost vina za kraljevim stolom
nije bila stvar pukog uživanja u sebi“, kaže on, „već je služila kao simbol kraljeve moći
i njegove sposobnosti da privuče danak.“

Za razliku od grčkih simpozijuma, gde prisustvo „pravih“ žena nije bilo dozvoljeno, na ahemenidskom dvoru žene su bile u potpunosti uključene, kaže Dalen, sve deo onoga što on naziva „drevnom iranskom dolce vita“.

 

[Poli46]

Starogrčke vaze često prikazuju veselje muškaraca koji učestvuju na simpozijumu, intimno piće koje se održava u privatnoj kući, kao i posledice prekomerne konzumacije do kojih je moglo doći tokom ovakvih okupljanja. Ali koliko bi samo vina, pomešanog sa vodom u posudi zvanoj krater, grupa konzumirala tokom tipičnog simpozijuma ranog petog veka pre nove ere. Atina? Da bi odgovorili na ovo pitanje, arheolog Ketlin Linč sa Univerziteta u Sinsinatiju i nezavisni naučnik Ričard Bidgud izračunali su kapacitet posuda za posluživanje i čaša za piće, uključujući kilikes i skiphoi, iskopane iz ranog petog veka pre nove ere.

Pod pretpostavkom da je svaki kiliks bio napunjen do nešto više od pola inča ispod svog oboda - nivo na kojem su ležeći gosti mogli da progutaju, ali ne i proliju svoje vino - procenili su da je prosečan kapacitet šolje bio otprilike jednak kapacitetu limenke sode. Dakle, jedan krater bi mogao da drži nekoliko rundi pića za grupu umerene veličine.

 

[Poli46]

Istočnoazijske alkoholne supstance napravljene od žitarica kao što su pirinač, proso
i ječam, bile su guste i nalik na kašu. Pre-Gorieo posude otkrivene tokom arheoloških iskopavanja, uglavnom grobnica, sugerišu da su se prvenstveno konzumirale iz činija
za piće. Osetljivije šoljice iz istog perioda verovatno su bile rezervisane za ispijanje
čaja i filtriranog pirinčanog vina, što je bilo relativno retko.

Period Gorieo, koji se koristio za skladištenje vina, izgleda da je došao u Koreju iz islamske Persije. „Čini se da ukusi više klase u bilo kojoj eri teže kosmopolitskom“,
kaže Han. Gorjeosa, istorija kraljevstva sastavljena u petnaestom veku, opisuje
jednog vladara Gorjea koji je počeo da nosi mongolsku odeću, da nosi frizuru sa
kisom i učestvuje u velikim lovovima, baš kao i drugi prinčevi širom Evroazije.
„Uprkos kritikama njegovih dvorjana“, kaže Han, „on i njegovi neposredni sledbenici vodili su svetski način života, uključujući entuzijazam za egzotično piće".

 

[Poli46]

Peru

By BENJAMIN LEONARD

Peru-pivara

Visoko na vrhu planine u južnom Peruu, lideri udaljenog administrativnog centra
Sero Baul su nekada zabavljali lokalnu elitu sa složenim gozbama koje su pomogle
da se održi Carstvo Vari od oko 600. do 1000. godine nove ere. Centralno mesto ovih okupljanja bilo je ceremonijalno ispijanje čiče, tipični fermentisani napitak na bazi kukuruza.

Ove šolje su bile različite veličine kako bi odražavale status onih koji piju i bile su ukrašene slikama Vari heroja i bogova, kao što je Božanstvo koje gleda ispred, i
više lokalnih stilskih procvata, uključujući lame koje krase lica božanstava.
„Jedan od najefikasnijih načina da se lokalne elite dovedu u hijerarhiju carstva
bio je ispijanje Vari piva na način Vari“, kažu arheolozi.

 

[Poli46]

Barbados

By MARLEY BROWN

1823 illustration of a rum distillery in Antigua

Tokom 1640-ih, engleski zemljoposednici na Barbadosu počeli su da uzgajaju šećernu trsku nakon što nisu uspeli da se takmiče na tržištu duvana kojim su dominirali plantažeri iz Virdžinije, započevši revoluciju koja će pretvoriti šećer iz retke, egzotične robe u osnovni proizvod modernog života. Ova duboka promena u globalnoj trgovini zasnovana je na sistemu ropstva zbog kojeg su milioni zarobljenih Afrikanaca transportovani na plantaže širom Amerike. Ovi porobljeni Afrikanci su sa sobom doneli milenijumsko znanje o fermentaciji žitarica i palminog soka za proizvodnju alkohola.
Oni su bili neophodni u razvoju procesa kojim je sok ili melasa šećerne trske, nusproizvod rafinacije šećera, fermentisan u alkohol i destilovan, čime se dobija rum.

Živeli!!

 

[Marko_smt]

Jel' vidite s' kakvim predznanjem se ide u kafanu?!