GRIP
Uvek u ovo doba godine, izuzetno aktuelna tema o kojoj svi govore, a nema osobe koja je u životu više puta nije proživela, da ne kažem preživela
Hajde da se malo pozabavimo nekim najosnovnijim stvarima koje bi svi trebalo da znamo.
Grip ili influenca je česta i uglavnom bezopasna virusna infekcija koja primarno zahvata respiratorni sistem. Veoma je zarazan, pa svake zime od gripa oboli oko 10% stanovništva razvijenih zemalja. Može imati i smrtan ishod kod veoma osetljivih osoba, kao što su starije i imunodeficijentne osobe. Ne postoji kurativna terapija, ali vakcina nudi dobru zaštitu ako se prima svake godine.
PREHLADA ILI GRIP ?
Ono što se često nameće kao nedoumica, čak i kod vrlo iskusnih osoba jeste pitanje da li se radi o prehladi ili o gripu, a razlika između ova dva stanja je u sledećem: Upala grla, zapušen nos i curenje iz nosa najčešće su simptomi prehlade, dok su veoma visoka temperatura, ukočenost, bol, glavobolja i izrazit umor uglavnom povezani sa gripom.
SINDROM GRIPA je skup simptoma koje izaziva grip: temperatura viša od 40 stepeni Celzijusa, drhtavica, bol u zglobovima i mišićima, glavobolje i izrazit umor. Može se pojaviti i u vezi s drugim infektivnim bolestima, najčešće virusnog porekla. U slučaju gripa, sinndrom nastaje u roku od 48 sati nakon infekcije virusom i praćen je opštom upalom respiratornog trakta (nos, grlo, dušnik, bronhije) i suvim kašljem. Grip se uglavnom spontano razrešava u roku od nedelju dana. Kod osoba koje pate od hroničnih srčanih i respiratornih bolesti, sekundarna bakterijska infekcija može uzrokovati upalu pluća.
VIRUS GRIPA
Uzročnik gripa je virus Mixovirus influenzae, koji ima veliku sposobnost mutiranja, zbog čega je svake godine drugačiji, pa se vakcina mora primati svake godine da bi bila delotvorna. Virus se širi preko mikroskopskih kapljica koje se izbacuju kijanjem i kašljanjem, kao i direktnim kontaktom sa zaraženom osobom. Veoma je otporan i može preživeti na predmetima kao što su kompjuterska tastatura, telefon ili kvaka barem 24 sata. Stoga je često pranje ruku za vreme epidemije jedan od najefikasnijih vidova prevencije
UBLAŽAVANJE SIMPTOMA GRIPA
Unošenje puno vode i drugih tečnosti i mirovanje u krevetu obično uspešno ublažavaju simptome gripa. Za snižavanje temperature i ublažavanje ukočenosti, bolova i glavobolje mogu se koristiti antipiretici i analgetici.
NOVI VIRUSI GRIPA I OPASNOST OD PANDEMIJE
Sezonske epidemije gripa svake godine u svetu odnesu između 250 000 i 500 000 života. To je jedan od najčešćih uzroka smrti od neke infektivne bolesti. Periodično se pojavljuju novi sojevi virusa gripa, koji se znatno razlikuju od sezonskog virusa gripa. Oni su rezultat mutacije postojećeg virusa ili kombinovanja humanog virusa gripa s virusom svinjskog ili ptičjeg gripa. Ove vrste gripa, na koje čovek nije imun, mogu se brzo proširiti međđu stanovništvom i izazvati pandemiju. Ovaj fenomen se, iz nepoznatog razloga javlja 3-4 puta u svakom veku, što je bio slučaj i s XX vekom, kada smo imali pandemiju španskog (1918-1919), azijskog (1957-1958) i hongkonškog gripa (1968-1969). Izbijanje i razmere epidemije gripa teško je predvideti. Simptomi mogu biti isti kao simptomi sezonskog gripa ili ozbiljniji od njih, kada je rizik od fatalnog ishoda veći. Virus takođe može evoluirati i pojaviti se kao još virulentniji. Naučnici i državne institucije zato pažljivo prate situaciju kada se pojavi novi soj gripa, kao što je to bio slučaj s virusom ptičjeg gripa 2003. godine (H5N1) i svinjskog gripa 2009. godine (H1N1).
Da bismo bili spremni u slučaju izbijanja pandemije gripa, stručnjaci za javno zdravlje osmislili su brojne strategije, a među njima su: sistem Svetske zdravstvene organizacije sa šest nivoa uzbune u svetu, stavljane zaraženih životinja u karantin, razvoj vakcine (za čiju proizvodnju može biti potrebno i nekoliko meseci). U slučaju proglašenja pandemije gripa, dok se čeka na vakcinu, treba ograničiti putovanja, naročito javnim prevozom, da bi se izbegle velike koncentracije ljudi, nositi zaštitnu masku koja pokriva nos i usta i sistematski se pridržavati osnovnih pravila higijene, koja podrazumevaju često pranje i dezinfekciju ruku, kijanje u maramicu ili sopstveni lakat i sl.
UKRATKO
SIMPTOMI:
Veoma visoka temperatura (preko 40 stepeni Celzijusa), drhtavica, ukočenost i bol u mišićima, bol u zglobovima, umor, glavobolja, suv kašalj, bol u respiratornom traktu.
LEČENJE:
Analgetici i antipiretici za olakšavanje simptoma. Antibiotici u slučaju sekundarne bakterijske infekcije respiratornog trakta.
PREVENCIJA:
Vakcinacija svake godine, antivirotici na lekarski recept kod osoba pod rizikom (uzimaju se odmah nakon kontakta sa zaraženom osobom). Izbegavanje kontakta s obolelima. Trenutno najdelotvorniji i najaktuelniji vid prevencije gripa jeste korišćenje esencijalnih ulja u te svrhe. Budući da sam svakodnevno u kontaktu sa velikim brojem ljudi i da lečim i one koji su oboleli od gripa, a da bih postavio dijagnozu moram najpre da ih pregledam i postavim dijagnozu i za to vreme sam konstantno izložen virusu gripa, otkrio sam najbolji mogući način da se zaštitim i preveniram svoje oboljevanje od gripa, kako bih ostao zdrav i mogao drugima da pomognem. Podeliću sa vama kako mi polazi za rukom da uvek ostanem zdrav i pored velikog broja obolelih oko mene, ali u sledećem postu, pratite me
by #DrZaDušu
Uvek u ovo doba godine, izuzetno aktuelna tema o kojoj svi govore, a nema osobe koja je u životu više puta nije proživela, da ne kažem preživela
Hajde da se malo pozabavimo nekim najosnovnijim stvarima koje bi svi trebalo da znamo.Grip ili influenca je česta i uglavnom bezopasna virusna infekcija koja primarno zahvata respiratorni sistem. Veoma je zarazan, pa svake zime od gripa oboli oko 10% stanovništva razvijenih zemalja. Može imati i smrtan ishod kod veoma osetljivih osoba, kao što su starije i imunodeficijentne osobe. Ne postoji kurativna terapija, ali vakcina nudi dobru zaštitu ako se prima svake godine.
PREHLADA ILI GRIP ?
Ono što se često nameće kao nedoumica, čak i kod vrlo iskusnih osoba jeste pitanje da li se radi o prehladi ili o gripu, a razlika između ova dva stanja je u sledećem: Upala grla, zapušen nos i curenje iz nosa najčešće su simptomi prehlade, dok su veoma visoka temperatura, ukočenost, bol, glavobolja i izrazit umor uglavnom povezani sa gripom.
SINDROM GRIPA je skup simptoma koje izaziva grip: temperatura viša od 40 stepeni Celzijusa, drhtavica, bol u zglobovima i mišićima, glavobolje i izrazit umor. Može se pojaviti i u vezi s drugim infektivnim bolestima, najčešće virusnog porekla. U slučaju gripa, sinndrom nastaje u roku od 48 sati nakon infekcije virusom i praćen je opštom upalom respiratornog trakta (nos, grlo, dušnik, bronhije) i suvim kašljem. Grip se uglavnom spontano razrešava u roku od nedelju dana. Kod osoba koje pate od hroničnih srčanih i respiratornih bolesti, sekundarna bakterijska infekcija može uzrokovati upalu pluća.
VIRUS GRIPA
Uzročnik gripa je virus Mixovirus influenzae, koji ima veliku sposobnost mutiranja, zbog čega je svake godine drugačiji, pa se vakcina mora primati svake godine da bi bila delotvorna. Virus se širi preko mikroskopskih kapljica koje se izbacuju kijanjem i kašljanjem, kao i direktnim kontaktom sa zaraženom osobom. Veoma je otporan i može preživeti na predmetima kao što su kompjuterska tastatura, telefon ili kvaka barem 24 sata. Stoga je često pranje ruku za vreme epidemije jedan od najefikasnijih vidova prevencije
UBLAŽAVANJE SIMPTOMA GRIPA
Unošenje puno vode i drugih tečnosti i mirovanje u krevetu obično uspešno ublažavaju simptome gripa. Za snižavanje temperature i ublažavanje ukočenosti, bolova i glavobolje mogu se koristiti antipiretici i analgetici.
NOVI VIRUSI GRIPA I OPASNOST OD PANDEMIJE
Sezonske epidemije gripa svake godine u svetu odnesu između 250 000 i 500 000 života. To je jedan od najčešćih uzroka smrti od neke infektivne bolesti. Periodično se pojavljuju novi sojevi virusa gripa, koji se znatno razlikuju od sezonskog virusa gripa. Oni su rezultat mutacije postojećeg virusa ili kombinovanja humanog virusa gripa s virusom svinjskog ili ptičjeg gripa. Ove vrste gripa, na koje čovek nije imun, mogu se brzo proširiti međđu stanovništvom i izazvati pandemiju. Ovaj fenomen se, iz nepoznatog razloga javlja 3-4 puta u svakom veku, što je bio slučaj i s XX vekom, kada smo imali pandemiju španskog (1918-1919), azijskog (1957-1958) i hongkonškog gripa (1968-1969). Izbijanje i razmere epidemije gripa teško je predvideti. Simptomi mogu biti isti kao simptomi sezonskog gripa ili ozbiljniji od njih, kada je rizik od fatalnog ishoda veći. Virus takođe može evoluirati i pojaviti se kao još virulentniji. Naučnici i državne institucije zato pažljivo prate situaciju kada se pojavi novi soj gripa, kao što je to bio slučaj s virusom ptičjeg gripa 2003. godine (H5N1) i svinjskog gripa 2009. godine (H1N1).
Da bismo bili spremni u slučaju izbijanja pandemije gripa, stručnjaci za javno zdravlje osmislili su brojne strategije, a među njima su: sistem Svetske zdravstvene organizacije sa šest nivoa uzbune u svetu, stavljane zaraženih životinja u karantin, razvoj vakcine (za čiju proizvodnju može biti potrebno i nekoliko meseci). U slučaju proglašenja pandemije gripa, dok se čeka na vakcinu, treba ograničiti putovanja, naročito javnim prevozom, da bi se izbegle velike koncentracije ljudi, nositi zaštitnu masku koja pokriva nos i usta i sistematski se pridržavati osnovnih pravila higijene, koja podrazumevaju često pranje i dezinfekciju ruku, kijanje u maramicu ili sopstveni lakat i sl.
UKRATKO
SIMPTOMI:
Veoma visoka temperatura (preko 40 stepeni Celzijusa), drhtavica, ukočenost i bol u mišićima, bol u zglobovima, umor, glavobolja, suv kašalj, bol u respiratornom traktu.
LEČENJE:
Analgetici i antipiretici za olakšavanje simptoma. Antibiotici u slučaju sekundarne bakterijske infekcije respiratornog trakta.
PREVENCIJA:
Vakcinacija svake godine, antivirotici na lekarski recept kod osoba pod rizikom (uzimaju se odmah nakon kontakta sa zaraženom osobom). Izbegavanje kontakta s obolelima. Trenutno najdelotvorniji i najaktuelniji vid prevencije gripa jeste korišćenje esencijalnih ulja u te svrhe. Budući da sam svakodnevno u kontaktu sa velikim brojem ljudi i da lečim i one koji su oboleli od gripa, a da bih postavio dijagnozu moram najpre da ih pregledam i postavim dijagnozu i za to vreme sam konstantno izložen virusu gripa, otkrio sam najbolji mogući način da se zaštitim i preveniram svoje oboljevanje od gripa, kako bih ostao zdrav i mogao drugima da pomognem. Podeliću sa vama kako mi polazi za rukom da uvek ostanem zdrav i pored velikog broja obolelih oko mene, ali u sledećem postu, pratite me
by #DrZaDušu