Najlepše metro stanice na svetu

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Dok se kod nas o metrou samo govori, oni u svetskim metropolama prestali su da budu samo deo saobraćaja nego prerastaju u prava umetnička dela. Često nepravedno povezivane sa prljavštinom i bukom, metro stanice itekako mogu biti izvanredni primeri moderne arhitekture.

Kad se stanovnici ovih gradova voze u svojem ili iznajmljenom automobilu, oni su zapravo na gubitku – propuštaju da na putu do posla i nazad budu deo street arta koji bi se bez problema mogao naći čak i u muzejima.

Izgled postignut na ovim metro stanicama još je impresivniji kada se razmotre svi izazovi jedinstveni za podzemnu arhitekturu. Arhitekte moraju pratiti strukturni integritet zidova, cirkulaciju vazduha, prekomernu vlagu i još mnogo drugih problema. Njihovo održavanje je još jedna poteškoća sa kojom se gradovi često susreću.
 

Grand Central Terminal, Njujork

Grand Central Terminal u Njujorku predstavlja pravi “grad u gradu”, razvijen 1913. godine sa 49 hektara cementa, čelika i krečnjaka. Još 1998. godine, velikom restauracijom vraćen je nekadašnji sjaj ovoj metro stanici.

grand-central-station-690180_1280.jpg
 
Не знам шта писати ако нисте видели руске, посебно Московске.
Прошао сам много светских градова и слободно могу рећи нисам видео ни једну коју би могао ставити у раван са руским.
 

Toledo, Napulj

Od zidova ove metro stanice zastaje dah. Boje se menjaju od crne, preko zlatne, do plave, simbolišući svet ispod nivoa mora. U podzemnoj sali dominira Crater de Luz, veliki konus koji prolazi kroz svaki nivo stanice sa svetlima Roberta Vilsona. U međuvremenu, na prvom spratu, ruševine gradskih zidina iz aragonske ere integrisane su u arhitekturu između brojnih stalnih umetničkih instalacija.

naples-973176_640.jpg
 
Ако сте погледали са линка из мог претходног поста Московске метро станице, о каквој лепоти даље писати?
Само да додам, фотографија је једно а сасвим нешто друго када се нађете тамо. Утисак је непоновљив.
Сећам се када сам први пут био у Москви, данима сам се возио метроом од станице до станице неби ли видео све станице.
 

T-Centralen, Stokholm

Poznatija kao “plava platforma”, ukrašena je biljnim i cvetnim motivima koji na trenutke deluju vrlo realistično i kao da se penju uz zidove neke prave pećine ili stene. Smirujuća plava boja je vrlo dominantna, a izabrana je kao kontrast haotičnom gradu.

Jedna deo T-Centralena je posvećen radnicima bez kojih metro ne bi postojao. Ovo je prva metro stanica u Švedskoj u koju je umetnost zakoračila, a nakon nje, to se dogodilo u još mnogim stanicama ove zemlje.

izvor: https://www.flickr.com/photos/giuseppemilo/15823076938
 
Ако сте погледали са линка из мог претходног поста Московске метро станице, о каквој лепоти даље писати?
Само да додам, фотографија је једно а сасвим нешто друго када се нађете тамо. Утисак је непоновљив.
Сећам се када сам први пут био у Москви, данима сам се возио метроом од станице до станице неби ли видео све станице.
Imas dozivljaj za pamcenje.Mozes i pojedinacno da ih postavis...
 
Imas dozivljaj za pamcenje.Mozes i pojedinacno da ih postavis...
Па када ни почео да пишем о утисцима, имао би опус раван Толстоју?
Шалим се. Свако од нас има свој "извор" емоција.
Пошто волим историју и доста добро је познајем, моје емоције су специфичне пошто су везане и за сам град и историју која је дубоко испреплетана и са нама.
На почетку сам одмах написао, тешко да се ишта може поредити са московским метро станицама јер су толико специфичне да једноставно не можете остати без емоција.
 
Па када ни почео да пишем о утисцима, имао би опус раван Толстоју?
Шалим се. Свако од нас има свој "извор" емоција.
Пошто волим историју и доста добро је познајем, моје емоције су специфичне пошто су везане и за сам град и историју која је дубоко испреплетана и са нама.
На почетку сам одмах написао, тешко да се ишта може поредити са московским метро станицама јер су толико специфичне да једноставно не можете остати без емоција.
Potpuno te razumem,a radoznala sam,ubaci sa tih putovanja utiske.Meni se svidja kako povezujes istorijsku pozadinu sa danasnjicom
 
Potpuno te razumem,a radoznala sam,ubaci sa tih putovanja utiske.Meni se svidja kako povezujes istorijsku pozadinu sa danasnjicom
Хвала ти на комплименти али нисам вешт у преношењу оних, што би се рекло дубљих емоција.
Али, због тебе, потрудити се.
Прва династија у Русији било су Рјуриковичи и она се завршила Иваном грозним. Мало наших знају да је његова баба по мајци била Српкиња, принцеза из рода Немањића. И по оцу је имао српске крви. Онда у време Петра великог, Сава Влаисављевић алиас Гроф Рагузински. Јако, јако пуно Срба је уткано у историју Русије и када шетам Москвом мени те чињенице буде посебне емоције јер немам утисак да се налазим у страном граду.
Некако ми је све блиско, моје и у том следу лепоту Московских метро станица доживљавам као нешто блиско, много више од чисто визуелне лепоте.
У све то када укомпонујемми сам народ, путнике, који су сасвим другачији од путника на западу, слика добија на јачини.
Сећам се времена пре идиотских мобилних телефона, Руси су обавезно носили књиге и готово сви су били удубљени у читање књига као данас у блејање у телефоне.
Био сам задивљен том сликом, метро станица невиђене лепоте и народ који чита?! Тих, 80-тих, када сам први пут то видео, већ сам прошао Париски, лондонски, Берлински...метро и сем гужве и гомиле окачених реклама ничег другог није било за видети.
 
Хвала ти на комплименти али нисам вешт у преношењу оних, што би се рекло дубљих емоција.
Али, због тебе, потрудити се.
Прва династија у Русији било су Рјуриковичи и она се завршила Иваном грозним. Мало наших знају да је његова баба по мајци била Српкиња, принцеза из рода Немањића. И по оцу је имао српске крви. Онда у време Петра великог, Сава Влаисављевић алиас Гроф Рагузински. Јако, јако пуно Срба је уткано у историју Русије и када шетам Москвом мени те чињенице буде посебне емоције јер немам утисак да се налазим у страном граду.
Некако ми је све блиско, моје и у том следу лепоту Московских метро станица доживљавам као нешто блиско, много више од чисто визуелне лепоте.
У све то када укомпонујемми сам народ, путнике, који су сасвим другачији од путника на западу, слика добија на јачини.
Сећам се времена пре идиотских мобилних телефона, Руси су обавезно носили књиге и готово сви су били удубљени у читање књига као данас у блејање у телефоне.
Био сам задивљен том сликом, метро станица невиђене лепоте и народ који чита?! Тих, 80-тих, када сам први пут то видео, већ сам прошао Париски, лондонски, Берлински...метро и сем гужве и гомиле окачених реклама ничег другог није било за видети.
Pravi si rudnik dragocenih uspomena
 

Back
Top