Pazi, Stiven, ako već navodiš argumente, onda je bolje ići dalje od ličnog mišljenja. To zaista zadire u predele psihologije i objašnjava se shodno tim aspektima. Postoji teorija koju je Howard Gardner predložio pre nekih tridesetak godina, gde se pominju mnogostruke inteligencije. Klasično poimanje inteligencije koja se meri uobičajnim testovima je razumljivo previše uska, jer se ograničava samo na izvesne faktore, dok se kroz nju više takvih uzima u obzir:
http://en.wikipedia.org/wiki/Theory_of_multiple_intelligences
Jedan od tipova inteligencije u toj klasifikaciji, pored muzičke, jezičko-lingvističke, prostorne i drugih, javlja se i logičko-matematička inteligencija. Ona omogućava lakši uvid u rešavanje problema, specifičnu analizu, pravi pristup rešavanju... Sve u svemu, ona je jako važan faktor u bavljenju matematikom.
Klasični testovi nisu baš uvek pokazatelj tog aspekta mogućnosti uma, pa bih tome pripisao razliku u inteligenciji te devojke i tvoje, u primeru koji si ti dao.
Naravno, ova teorija nije jedina u psihologiji koja se bavi tim pitanjem, ali je svakako argumentovana i meni lično možda i najprihvatljivija od onih za koje znam.
U suštini ti jesi u pravu da inteligenicija nije nužan uslov za bavljenje matematikom, kao ni dovoljan, ali pogoduje tome da se stvari lakše savladaju. Naravno da gimnazijska matematika nije napredna i da je plan prilagođen i potrebama i mogućnostima ljudi koji je pohađaju, ostavljajući prostor za marljive pojedince koji će upornošću i posvećenošću radu uspeti da se sa njom uspešno nose. Međutim, ovo je tema o fakultetima, a što je još važnije, matematika nije samo ono što se uči u gimnaziji, pa čak ni isključivo ono što se radi na fakultetima. Ako misliš da za dokaz Rimanove hipoteze nije potrebna inteligenicija i to krajnje visoka, pitam se što je ne bi dokazao neki osnovac koji veze nema sa matematikom.Većina čak neće razumeti ni šta se njome tvrdi. Prava matematika je u srednjoj jedva prisutna i polazeći od toga donosiš pogrešan sud. Uzmi na primer udžbenik iz kompleksne analize za fakultet i primetićeš razliku.
E sad, što neki srednjoškolsku matematiku "ne mogu" da nauče je više stvar volje i lenjosti. Primetio sam da su mnogi ljudi krajnje inteligentni, ali ih to prosto ne zanima, dosadno im je, i to je stvar ukusa i ličnih afiniteta i u to ne ulazim, jer je to individualno. Nekoga zanima nešto drugo i to je i njegova odlika i njegovo pravo. Naravno pozivanje na manjak te inteligencije nije opravdanje za loše ocene iz matematike, već ili nedostatak samopouzdanja ili višak lenjosti.
Sa druge strane, temeljno razumevanje gimnazijskog gradiva iz matemaitike, po mojoj subjektivnoj oceni, ima jako malo ljudi. Mehanička, skoro automatizovana izrada zadataka nikako se ne može poistovetiti sa istinskim znanjem. To međutim nije stvar koja se odnosi samo na matematiku, zato sam je do sada i isključio iz razmatranja. Neki koji rešavaju najsloženije integrale usled razvijenog iskustva i šablonizovanog pristupa nekad neće znati da urade najprostiji, ali netipičan.
Evo i primera, mada ne iz analize. Reši jednačinu u skupu pozitivnih realnih brojeva.
sin x + cos x = 2.
Ovu jednačinu koju sam sada sastavio, većina gimnazijalaca će krenuti da rešava, dok će neko sa osećajem za matematiku odmah primetiti da i sin x i cos x trebaju da budu 1, a ne mogu da budu u isto vreme, pa nema rešenja.
U tome je fundamentalna razlika između trivijalnih školskih primera i istinski zahtevnih ideja ili prosto netipičnih pristupa kao u onom iz navedenog primera. Verovatno si te razlike i sam krajnje svestan, ali ne zvučiš baš tako sa svojim pisanjem.
A dodao bih jos da je po mom misljenju mnogo bitnija stvar u matematici od inteligencije , kreativnost .
